NALED: Uključiti privatne zdravstvene kapacitete da se rasterete javni

Kako se navodi u predlogu Sive knjige zdravstva, koji se nadovezuje na NALED-ov predlog mera za smanjenje posledica drugog talasa bolesti kovid-19, pacijent bi mogao odmah da zakaže pregled u privatnoj praksi uz refundaciju troškova, ukoliko za specijalističkki pregled ne bi bilo slobodnih termina narednih 30 dana od javljanja lekaru opšte prakse.

NALED predlaže uključivanje kapaciteta privatnih zdravstvenih ustanova za pregled pacijenata kako bi se rasteretili državni domovi zdravlja i bolnice i svi pacijenti dobili zdravstvenu pomoć u ovom trenutku.

Kako je prioritet zaustavljanje epidemije, ovom preporukom se smanjuje i rizik od širenja virusa jer se smanjuje pritisak na čekaonice ustanova, a važna je za unapređenje efikasnosti zdravstva i nakon pandemije.

„Nadamo se velikim promenama u narednom periodu s obzirom na to da iz Vlade Srbije najavljuju da je digitalizacija zdravstva jedan od glavnih reformskih prioriteta“, naveli su iz NALED-a.

Predsednica Saveza za zdravstvo u NALED-u Una Ljubičić rekla je da je važno naglasiti značajne pomake kao što su uvođenje eRecepta koje je samo na štampanju obrazaca donelo uštede od dva miliona evra, a tokom prvog talasa pandemije i eDoznaka koje su značajno olakšale i zaposlenima i poslodavcima da dođu do ovih potvrda, i da to treba nastaviti.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ u Srbiji je u 2018. obavljeno ukupno 14,5 miliona specijalističkih pregleda u državnoj praksi, što govori da je u proseku svaki građanin dvaput posetio lekara specijalistu.

Prema broju uputa koji su se izdavali kroz IZIS, pre kovida-19, najtraženiji su bili specijalisti interne medicine i oftalmolozi – u proseku 6.720 odnosno 5.882 puta dnevno. Zatim slede fizikalna medicina i rehabilitacija, otorinolaringologija i ortopedska hirurgija i traumatologija, za koje se izda između 3.600 i 4.700 uputa na dnevnom nivou.

Kako je navela Ljubičić, u Srbiji ima gotovo 15.000 lekara specijalista – najviše internista (2.037), pedijatara (1.690), i ginekologa i akušera (1.116).

Iako brojevi ukazaju da bi pacijenti trebalo bez problema da zakažu termin u kratkom roku, dešava se da na pojedine preglede čekaju i po par meseci, zbog deficita određenih specijalizacija, opreme ili neravnomerne raspodele kadrova po regionima.

Trenutna praksa nalaže da izabrani lekar u slučaju da nema slobodnih termina u IZIS-u, izdaje papirni uput bez napisanog termina, nakog čega pacijenti nastavljaju da zovu i obilaze šaltere različitih zdravstvenih ustanova kako bi zakazali specijalistički pregled.

Kako je navedeno u saopštenju NALED-a često se dešava da pacijent ne budu primljeni sa uputom bez napisanog termina, zbog čega se i po više puta vraćaju kod izabranog lekara i tako izgube dragoceno vreme i sebi i lekaru.

Kada bi IZIS funkcionisao na predloženi način, građani bi u roku od jednog dana znali da li u javnim ustanovama ima termin za njihov pregled i ako ne, mogli bi odmah da zakažu u privatnoj praksi i da im se za to refundiraju troškovi, ocenio je NALED.