Naši ljudi treba da se razvedu od iluzije da nama u Nemačkoj evri rastu na drveću

Tom prilikom rekla je sebi: “Tijana, to je to – jednog dana ćeš ziveti u Berlinu, ovde je tako šareno, ludo i kul.”

„Imala sam nepunih 16 godina i to iskustvo Berlina motivisalo me je da učim nemački jezik koji mi je do tog trenutka bio odvratan. Presudan je bio moj osećaj raznolikosti i slobode koju taj grad pruža u poređenju sa sivilom, očajem, siromaštvom i nekakvim kolektivnim pesimizmom u domovini“, priča Tijana.

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu diplomirala je 2011. godine, pa potom upisala Master studije na Gete Univerzitetu u Frankfurtu na Majni i srećom dobila nemačku stipendiju.

„Studije su bile fantastične, ali je Frankfurt u mom iskustvu bio dosadan, bezdušan i sterilan. San doseljenja u Berlin ostvario mi se tek marta 2015. po završetku Master studija. I dalje živim taj san i svakim danom ga usavršavam“, objašnjava naša sagovornica.

Dok je živela i studirala u Frankfurtu često je razmišljala o povratku i imala romantične ideje o tome da se vrati i nekako pomogne svojoj zemlji.

„Svaki put kada bih se obrela u Beogradu rodbina, prijatelji i bivše kolege bi lomili moje ‘roze naočare’ komentarima da je vraćanje u Srbiju uzaludan i samoubilački poduhvat. Nakon preseljenja u Berlin želja da pomognem svojoj zemlji je – na neki možda zreliji i realniji način – i dalje prisutna, ali to ne znači da moram da se vratim u Srbiju. Zadovoljna sam svojim životom ovde. Svaki dolazak u Srbiju za mene je duboko emotivno iskustvo – porodica, prijatelji sa kojima sam odrasla, moja zemlja, moj maternji jezik, ne znam kako bih to opisala: dolazak u Srbiju me svaki put beskajno raduje i beskajno boli istovremeno. Vaša stvarnost deluje mi teška i surovo kapitalistička, još uvek kulturološki i politički neosvešćena i sirova, nafilovana mračnim ali neverovatnim smislom za humor i sposobnošću improvizacije – to Nemci nemaju, oni planiraju kad i kako da budu spontani“, kaže Tijana.

Ona dodaje da joj je Nemačka pružila široke obrazovne i mogućnosti ličnog usavršavanja kakve ne bi imala u Srbiji i pritom ništa od toga nije morala da plati iz sopstvenog džepa. Mogućnosti za finansiranje studija, prekvalifikacije, daljeg usavršavanja, raznih projekata su tamo skoro nepresušne – za one koji nisu lenji da na nemačkom jeziku traže konkurse, popunjavaju prijave i sami sebi stvore prilike.

„Berlin kao grad je vrlo specifičan i nije tipičan nemački grad – Berlin mi pruža potpunu slobodu da budem ono što jesam i u svakom trenutku živim kako želim, bez predrasuda ili potrebe da se bilo kome pravdam ili objašnjavam. Ovde se zatucanost ne toleriše. Količina kulturnih dešavanja – izložbi, koncerata, festivala, predstava, filmova, performansa i sličnog je nepresušna, kreativnost i kultura pulsiraju na sve strane i toga ovde ima mnogo više nego u Srbiji. Ako izuzmemo pandemiju korone, naravno“, navodi Tijana.

Naša sagovornica kaže i da joj je Srbija takođe dala mnogo toga.

„Zahvalna sam pre svega mojim divnim roditeljima i svim nastavnicima i profesorima koji su me vaspitavali, iškolovali u nemogućim uslovima ratova, sankcija, Cece, Arkana, sivila, bede i izolacije. Ovo je prilika da svima njima javno kažem jedno veliko HVALA“, naglašava.

Na pitanje da li prati aktuelna dešavanja u Srbiji i kako na njih reaguje, odgovara odrično.

„Prestala sam da pratim dešavanja u Srbiji, ako misliš na politiku, jer je život jedan i kratak i želim da ga provedem baveći se lepšim temama. Ne pratim politiku bilo čiju više uopšte“, navodi.

Pitali smo je i koliko su u njenom okruženju ljudi upoznati sa dešavanjima u Srbiji, kao i kakve su reakcije kad kaže odakle je.

„Prosečnog Nemca Srbija ne zanima. U nemačkim medijima se i dan danas provlače gotovo isključivo teme o politici i ratovima – deluje mi kao da njihovi mediji ne žele da ostave našu političku prošlost na miru i drže se njihove verzije ‘istine’ – ne pamtim kad i da li sam ikad u nemačkim medijima pročitala nešto lepo i pozitivno o domovini i to mi ide na živce. Moje okruženje ovde je vrlo mešano – puno Nemaca, Srba i ostalih Balkanaca, Amerikanaca, Kanađana, Turaka, Italijana, Španaca, Engleza, Skandinavaca, Rusa. Ima ih radoznalih kojima rado pričam o domovini i često ih povedem u rodni Beograd i Šumadiju. Većini Srbija deluje kao malo poznata egzotična destinacija, malo ko na primer zna da Srbi slave Božić u januaru i da imamo ćirilično pismo. Iako sam (bivši) politikolog, priča o raspadu Jugoslavije i politici me mentalno i emotivno zamara, tako da to izbegavam. Svim Nemcima i ostalima kojima sam do sada pokazala Beograd grad i ljudi u njemu se veoma dopao, a prijatelji ovde – mi ovde u Berlinu generalno ne marimo za to ko je odakle, već da li si dobar i pouzdan čovek“, objašnjava Tijana i dodaje da sa svima gaji jednako dobre odnose nezavisno od porekla.

Naša sagovornica smatra da život u inostranstvu menja čoveka.

„Otišla sam sa 25, sada imam 34 godine – dobrim delom sam se ovde formirala kao ličnost i usvojila neke delove nemačkog mentaliteta. Integraciju u dato društvo smatram korakom neophodnim za opstanak i ne razumem strance koji dođu u ovu zemlju i odbijaju da nauče nemački jezik ili žive isključivo unutar njihovog zatvorenog kosmosa – to je bezveze“, kaže Tijana i dodaje da su muzika i svet kulture i zabave ono čime želi da se bavi, te da je tako batalila struku politikologa.

Inače, Tijana trenutno studira „Music Business“, svira bubnjeve u dva benda, u slobodno vreme puno vozi bicikl, pravi kolaže i provodi vreme u prirodi.

Zamolili smo je da uporedi svakodnevni život u Nemačkoj sa životom u Srbiji, na šta je ko iz topa odgovorila da je gradski prevoz fantastičan i pristupačan, „da je reciklaža flaša na automatima u supermarketima – nešto što ne postoji u Srbiji a trebalo bi“.

„Porez je horor, ali „zahlen Sie bitte“ (smeh). Nemačka efikasnost je mit – vozovi ovde i te kako kasne, birokratija je nepotrebno komplikovana, Nemci i te kako znaju da budu razmaženi i lenji, berlinski aerodrom Tegel je bio jedan od lošijih u Evropi. Ne bih se složila da je ovde život lakši – samo je drugačiji. I ima više para za sve. No, sa prosečnom platom si i ovde veoma daleko od Rokfelera, mislim da naši ljudi treba da se razvedu od iluzije da nama ovde evri rastu na drveću i da smo puni para. Ovde ne smeš da skidaš filmove i muziku sa torenta, to je ozbiljan krivični prekršaj, naše pekare su bolje i ukusnije, lično ne volim nemački crni hleb (iako je fantastičnog kvaliteta), fali mi naš somun i jogurt „Kravica“. Plazma keks i Eurokrem su dostupni u turskim marketima. Nemci imaju nekakav fetiš sklapanja raznoraznih osiguranja i generalno opšte poverenje u medije i vlast – što je u Srbiji totalno nezamislivo“, navodi Tijana.

Naša sagovornica ima savet za naše ljude u inostranstvu – da uče jezik zemlje u kojoj su.

„Nemci nisu hladni, prosto im treba više vremena da vam veruju. Onda kada jednom postanete prijatelji, to je za ceo život. Nisu oni bolji a mi gori ili obratno – jednostavno smo drugačiji – i naše različitosti se dopunjavaju i mislim da je to jako lepo, iako nekad nervira, na primer kada očekuješ neki romantičan topao gest od partnera Nemca, a on senzibilitetom prosečnog zamrzivača zove kelnera i saopštava mu da ćete račun platiti odvojeno (smeh). Nemci su praktični i jednostavni, ako hoćete nešto nalik cirkusu Holivuda – ovo nije zemlja za vas. Možda samo Berlin“, zaključuje Tijana.

„Merkel ima vrlo trezven pristup kad je reč o suzbijanju pandemije“

Kao što je prestala da prati politiku, Tijana je isto tako vesti o koroni svela na minimum i prati samo neophodne servisne vesti o tome koja su pravila trenutno na snazi i šta u datom trenutku sme i ne sme.

„Imam utisak da neki mediji prave veću histeriju od cele stvari nego što bi trebalo, što je neodgovorno. Smatram da Angela Merkel ima vrlo trezven i dobar pristup suzbijanju pandemije. Ne zaboravimo, Nemačka je federacija i 16 nemačkih pokrajina treba da se složi oko svega toga. Idu mi na živce protesti teoretičara zavere koji ovde marširaju rame uz rame sa neonacistima i smatram da Nemačka treba da zabrani te proteste, dok se normalan svet pridržava pravila, sedi kod kuće i smanjuje kontakte samo na neophodan minimum. Budući da je ceo svet kulture, koncerata i festivala sada stao i poslova nema, imam tu sreću da sam sada na studijama i svi kursevi su trenutno isključivo onlajn. Barove i teretane sam izbegavala čak i dok su bili otvoreni i tu vrstu socijalizacije sam, kao i većina, zamenila dugim šetnjama i sportom po parkovima. Optimista sam i verujem da ceo ovaj haos neće trajati večno , iako ćemo svi morati da živimo i da se nosimo sa ozbiljnim ekonomskim i posledicama izolacije po mentalno zdravlje“, smatra Tijana.