NDBGD: Rasprava o spalionici otpada u Vinči iza leđa građana

Šta je tačna svrha javne rasprave ukoliko o njenom održavanju građani ne mogu da saznaju i ukoliko sa njenim sadržajem ne postoji način da se zaista upoznaju, u oglasu nije objašnjeno. S druge strane, objašnjenje za takav postupak nismo ni očekivali jer je u potpunosti jasno da je ugovor o javno-privatnom partnerstvu za izgradnju spalionice otpada u Vinči samo jedna u nizu prevara sprovedenim za izvlačenje višestruke dobiti za privatnog partnera, a nauštrb javnog interesa. U ovim slučaju ta prevara preti da, osim džepova, ozbiljno ugrozi i zdravlje građana Beograda i Srbije, navodi Ne davimo Beograd.

Inicijativa Ne davimo Beograd nedavno je uputila komentare na identičnu dokumentaciju objavljenu u procesu koji je privatni operater, kompanija Beo-Čista energija d.o.o. pokrenuo pred Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) kako bi podigao kredit za izgradnju postrojenja planiranih Ugovorom o javno-privatnom partnerstvu potpisanom u septembru prošle godine.

Tom prilikom, inicijativa Ne davimo Beograd i organizacije @Bankwatch i @A-11 su na čak 92 stranice skrenule pažnju na ozbiljne nedostatke, netačno prezentovane činjenice i manjkavosti u zakonskom procesu vezanom za pripremu izgradnje spalionice otpada u Vinči.

Podsećamo da Ugovor o izgradnji spalionice otpada u Vinči predviđa da se iznos od najmanje 38 miliona evra godišnje, odnosno najmanje jedna milijarda i 150 miliona evra tokom 30 godina, slije direktno iz džepova građana u džep privatnog partnera, konzorcijuma Suez-Itochu, odnosno na račun nove kompanije “Beo-Čista energija” d.o.o . Kako bi ispunio ovu obavezu, Grad Beograd je nedavno najavio uvođenje nove takse za tretman otpada.

Ne samo da će opteretiti kućni budžet, izgradnja spalionice u Vinči će udariti i na naše zdravlje, navodi Ne davimo Beograd. Dodaju da će na već veoma zagađen vazduh u Beogradu, izgradnja spalionice doneti velike količine novih zagađujućih materija, među kojima i kancerogene – dioksine i furane. Iako zakon propisuje dozvoljene vrednosti ovih kancerogena u vazduhu, činjenica je da Beograd ni Srbija ne poseduju laboratoriju koja može da vrši merenja njihovog prisustva u vazduhu.