Ne znamo šta udišemo

U ovim atmosferskim prilikama, sa izuzetno visokim temperaturama koje danima traju, svaka od njih može spontano da se zapali, ukazuje za Danas Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Ona dodaje da divlje deponije postoje zato što sektor otpada u našoj državi nije uređen a država smatra da se otpadom ne treba baviti.

– Za to je pre svega odgovorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Nemamo razvrstavanje otpada, sistem reciklaže, na deponije se odlaže organski otpad koji proizvodi izuzetno zapaljiv biogas, te ne čudi zašto gori Vinča, deponija u Novom Sadu, a mogu da se zapale i druge širom Srbije. Ova vlast ne brine o narodu. Ni o svom zdravlju, ne znaju da ovo i njih ugrožava – napominje Đorđević, dodajući da što se tiče ekološkog sektora u državi, dominira neznanje, nezainteresovanost, „neko nema neki interes“, pošto se kod nas sve radi ako postoji neki interes.

Upitana šta udišemo nakon požara u Vinči, naša sagovornica kaže da to niko precizno ne može da kaže.

– Mi ne znamo šta udišemo. Možemo samo da znamo koliko ukupno ima čestica u vazduhu, ali šta u njima ima i šta ih sačinjava, mi to ne znamo. Gradski zavod za javno zdravlje i Agencija za zaštitu životne sredine obavljaju monitoring, ali njihovi izveštaji sadrže samo broj a ne sadržaj čestica – ukazuje Đorđević.

Na pitanje zašto se to kod nas ne meri, naša sagovornica kaže da su to zahtevne i skupe metode, te zbog neposedovanja adekvatnih instrumenata, naše stanice ne mogu da mere kvalitet vazduha.

– Ali to nije razlog da govore da je sve pod kontrolom. Poštenije je reći „mi ne znamo šta imamo u vazduhu“, nismo u mogućnosti to da izmerimo, nego sve je pod kontrolom – naglašava Đorđević.

Reakcija nadležnih koji su poručili da zatvorimo prozore kada je dim već stigao u Beograd, prema rečima naše sagovornice, u najmanju ruku je neozbiljna. Dodaje da ne može da se predvidi koliko će zagađenje da traje.

– Mi još ne znamo da li je požar koji je buknuo u subotu u potpunosti ugašen. Nije isključeno da će se pojaviti i novi, jer takvi su meteorološki uslovi. Visoke su temperature, na deponiji se izdvaja biogas koji može sam da se zapali. Jedno parče dovoljno zagrejanog stakla ili metala na suncu, može da zapali taj gas i pokrene požar. Na deponijama kakve su kod nas, gde ne postoji razvrstavanje otpada, razvijen sistem reciklaže, dolazi do sagorevanja svog mešovitog materijala koji se nađe na deponiji – ističe Đorđević.

Ona podseća da se na otpadu nalaze plastika, gume, metal, različite ambalaže obojene štampom koje sadrže mnoge toksične elemente, i kada sve to sagoreva, izdvajaju se toksične materija u dimu, koje u dodiru sa vazduhom stvaraju nova, još štetnija toksična i kancerogena jedinjenja.

– Oslobađa se velika količina ogromnog broja različitih supstanci koje dalje mogu međusobno da reaguju, pogotovo kada su visoke temperature. U fotohemijskim reakcijama formiraju se nepredvidive supstance koje mogu biti daleko toksičnije od toksina iz kojih su nastale. Biogas se izdvaja zato što na našim deponijama nema razvrstavanja otpada, već se na njima nalazi i organski otpad – iz kuhinje, restorana… On je osnova za mikrobiološke aktivnosti za emisiju biogasa i metana. Dokle god se organski otpad bude nanosio na deponijama, događaće se požari – upozorava Đorđević.

Ona dodaje da postoje načini za rešavanje ovog otpada – od njega se konpostiranjem pravi đubrivo za organsku poljoprivrednu proizvodnju.

– Tako se radi u civilizovanim, evropskim državama. Otpad se razdvaja na mestu nastajanja, i ne postoji mogućnost da organski otpad završi na deponiji. Nažalost, mi smo od toga daleko – zaključuje naša sagovornica.

S obzirom da je proteklih dana povećan broj respiratornih oboljenja kao posledica toksičnog dima nad Beogradom, mnogi postavljaju pitanje da li će neko zbog toga da odgovara, odnosno, da li građani mogu da traže odštetu zbog pogoršanja zdravstvenog stanja.

Advokat Jovica Todorović kaže za Danas da je zakonski tako nešto moguće, ali da je Srbija specifična po neefikasnosti svojih sudova.

Naš sagovornik podseća da su naši propisi koji uređuju pravo na naknadu prouzrokovane štete, odnosno štetu kao izvor obligacija, odavno usklađeni sa evropskim i svetskim trendovima.

– Kada bi se bilo kom građaninu dogodila šteta u vidu pogoršanja zdravlja, čiji uzrok potiče od zagađenja životne sredine u kojoj on živi, i koje je uzrokovano konkretnom opasnom delatnosti ili opasnom stvari, za koju odgovara konkretno lice (pojedinac ili kompanija) koje se tom delatnošću bavi ili koje je imalac stvari od kojih potiče zagađenje, oštećeni građanin može zahtevati od tog odgovornog lica naknadu prouzrokovane štete – ističe Todorović.

On dodaje da je sud nadležan da odluči o osnovanosti takvog zahteva, a za uspeh je potrebno dokazati štetu, odnosno da je došlo do pogoršanja zdravlja, i da je šteta (pogoršanje zdravlja) u uzročnoj vezi sa opasnom delatnošću ili opasnom stvari.

– Nije potrebno dokazati krivicu, nameru ili nepažnju odgovornog lica, odnosno lica koje se bavi delatnošću koja je ugrozila zdravlje oštećenog, zato što oni odgovaraju po principima objektivne, a ne subjektivne odgovornosti za štetu. Tako je u razvijenom svetu, tako i kod nas. Dakle, i kod nas je moguće da građani zahtevaju naknadu štete zbog zagađenja, pod određenim uslovima, koji su slični kao i drugim državama – objašnjava Todorović.

Međutim, dodaje, mi imamo problem sa efikasnošću vršenja sudske vlasti, odnosno sa dužinom trajanja postupaka, sa dokazivanjem relevantnih činjenica od kojih zavisi uspeh u takvom sporu, snošenjem troškova dokazivanja, konačno sa odmeravanjem pravične naknade kada je neophodno da je sud odmeri, sa njenom naplatom… „ali to su već druge teme“.

NDBGD: Proglasiti vanrednu situaciju

Pokret Ne davimo Beograd saopštio je juče da su zbog velikog broja poziva građana koji se žale na dim i zagađenje koje se širi sa deponije u Vinči, pokušali u toku protekle noći da od hitne pomoći, policije ili vatrogasaca dobiju informacije šta su uputstva za zaštitu stanovništva.

– Na sva tri mesta nam je rečeno da uputstava nema. Umesto da odgovore na zabrinutost građana, podsećamo da su gradski zvaničnici i režimski mediji, juče objavili da je požar na deponiji u Vinči ugašen i da nema razloga za brigu. Kako je pokret Ne davimo Beograd već izvestio sa lica mesta, vatrogasci i ljudi koji su angažovani na gašenju mehanizacijom potvrdili su nam da će požar goreti danima, a samim tim trajaće i opasnost od zagađenja – ukazuje Ne davimo Beograd, pozivajući nadležne da proglase vanrednu situaciju zbog posledica požara u Vinči ili makar sastave uputstva za zaštitu građana u toku ekstremnog zagađenja i dostave ih hitnim službama, policiji, hitnoj pomoći i vatrogasnoj službi, kako bi građani koji ih pozivaju, mogli da dobiju informacije kako da se zaštite.

Vesić: U toku istraga zbog požara na deponiji u Vinči

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je juče da je u toku istraga koja bi trebalo da utvrdi kako se desio požar 7. avgusta na deponiji Vinča, u blizini Beograda. Vesić je za N1 rekao da je od 2. avgusta, pet dana uoči izbijanja požara, upravljanje deponijom preuzelo preduzeće „Beo čista energija“, koja u Vinči gradi novu sanitarnu deponiju.

Dodao je da je JKP „Gradska čistoća“ preuzela obavezu da pomaže privatnom preduzeću oko održavanja deponije dok stara ne bude zatvorena u potpunosti, što se očekuje do kraja godine, i da su zato zaposleni „Gradske čistoće“ pozvani na razgovor u policiji.

„LJudi iz ‘Beo čiste’ su davali izjave policiji. Čitava deponija je pokrivena kamerama, i imamo snimke da su se određeni ljudi pojavili bukvalno pre požara. E, sad, to može da bude namerno ili slučajno. Neko će utvrditi, jer se tamo dešavaju razne stvari, ali policija sprovodi istragu“, rekao je Vesić.