Nedelja privatnosti: Interes javnosti je da mediji sačuvaju identitet dece žrtava nasilja a ne da ga otkriju

 Interes javnosti je ovde da se sakrije i sačuva identitet deteta koje je žrtva a ne da se o njemu javno govori i komentariše, jer to uništava svaku šansu deteta, koje je već žrtva zločina, da se oporavi.

Ovo je glavna poruka panela „Privatnost i zaštita podataka o ličnosti dece žrtava nasilja i eksploatacija“, četvrtog u nizu razgovora u okviru „Nedelje privatnosti“, manifestacije koju je organizovalo udruženje „Partneri Srbija“ sa još pet drugih organizacija civilnog društva.

Svest o tome da je važno zaštititi identitet deteta koje je žrtva nasilja ne manjka samo medijima, iako je njihov uticaj najveći, pa shodno tome i njihova odgovornost. Pokazalo se da problem sa razumevanjem zaštite privatnosti dece žrtava nasilja imaju i sudski i izvršni organi.

Jelena Stojanović, zamenica Zaštitnika građana, zadužena za prava deteta i rodnu ravnopravnost, govoreći o predmetu na kom je Zaštitnik radio, a odnosio se na izveštavanje medija o nasilju nad maloletnom devojčicom, podsetila je da su se u tom slučaju mediji u izveštavanju pozvali na – saopštenje Višeg suda u Novom Sadu. Ispostavilo se, objasnila je ona, da je sud izdao saopštenje i objavio ga na svom sajtu, te da je u njemu bilo informacija na osnovu kojih se moglo jasno zaključiti o kom detetu je reč. Zaštitnik je tada tražio nadzor nad radom Višeg suda, nadzor je izvršen, saopštenje kasnije skinuto ali je šteta koju je ono napravilo po dete – velika i nepovratna jer su mediji multiplikovali njegov uticaj, objavivši ga.

Adrijana Radoičić Nedeljković, stručna radnica iz udruženja „ATINA“, organizacije koja je moderirala i rukovodila ovim panelom, podsetila je prisutne na težak slučaj zloupotrebe identiteta maloletne devojčice koju je otac seksualno zlostavljao i eksploatisao. Kad je, nakon višemesečnih intervencija ove organizacije, pokrenut postupak, na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova našlo se saopštenje u kome je, takođe, bilo podataka koji su doveli do otkrivanja identiteta, drugim rečima mediji su lako zaključili o kom selu se radi, kojoj porodici i o kom detetu je reč. Usledilo je objavljivanje fotografija njenog oca, rodbine, kuće, izveštavanja ispred te kuće, komšiluka, građani su komentarisali izveštaje. Prateći priču, mediji su „došli do zaključka“ da je devojčica pristala na zlostavljanje i deljenje video sadržaja po mrežama jer je to bio način da ona i otac zarade novac, pa su se tada promenili i komentari čitalaca, koji su počeli da osuđuju devojčicu i krivicu svaljuju na nju. Na tom jednom primeru, mogle su se videti koliko ni mediji, ni građani koji su komentarisali ovaj događaj, nisu razmišljali o posledicama po dete žrtvu nasilja.

„Deca su ljuta i izneverena“, rekla je Adrijana Radoičić Nedeljković i dodala: „Kad nekoga u najranijem detinjstvu označite na ovaj način u njegovoj okolini jako je teško da se to dete oporavi i povrati samostalnost i kontrolu. Deca formiraju sliku o sebi na osnovu komentara i reakcija okoline a u našim medijima, statistika to kaže, 47 odsto sadržaja ima negativnu konotaciju o deci“.

„Postoje indicije da ima pojedinaca iz policije i istrage koji su na vezi sa redakcijama tabloida i da im za novac prenose detalje istrage, ispovesti, informacije o identitetu“, rekao je Željko Bodrožić, ispred Saveta za štampu, podsetivši i na slab uticaj preporuka ovog tela u profesionalnoj i široj zajednici. „Niti su mediji koji su kršili Kodeks novinara i pravila profesionalnog izveštavanja pretrpeli nikakve sankcije, niti su im uskraćivana sredstva iz budžeta, naprotiv“, pojasnio je.

Opšti utisak ovog vrlo posećenog panela jeste da se mora naći način da se zaustavi dalja viktimizacija dece koja su već preživela nasilje i da je tu potrebno raditi i sa policijom i tužilaštvom, sa medijima ali i sa građanima, imajući u vidu da i to šta komentarišu na društvenim mrežama ili u komentarima čitalaca ima težinu i uticaj i negativno utiče na živote dece.

Na panelu je zaključeno da ne postoji nikakav interes javnosti da zna detalje o zlostavljanju i nasilju nad decom i mediji koji to rade vode se isključivo ekonomskim profitom, ne uviđajući da time u isto vreme uništavaju živote te ali i sve druge. Iz udruženja ATINA podsećaju da je problem „curenja podataka“ iz istrage i sudskih postupaka u medije sveprisutan i da ga je i država prepoznala i to odavno, jer se još pre pet godina, 2015.godine, u okviru Akcionog plana za Poglavlje 23, obavezala da će nizom mera regulisati ovaj problem. Ipak, od tada do danas, država ništa delotvorno po tom pitanju nije uradila.