Nedostaju mi pozitivne strane srpskog mentaliteta 1Stara opera, Frankfurt

„Kad čovek ovde dođe, prvo je u šoku, ali mene je privlačio izazov. Nemačka je zemlja koja pruža mogućnosti, a na pojedincu je da li će ih iskoristiti“.

Dijana Avdić rođena je u Nemačkoj, ali je odrasla u Srbiji gde je završila osnovnu i srednju školu u Zrenjaninu. Od 16. godine živela je samo sa sestrom, a roditelji su bili u Frankfurtu.

Otišli su zbog posla i bolje perspektive. Frankfurt je finansijski i ekonomski centar Evrope. Dvoumila se gde da otpočne studiranje, ali na kraju je prelomila i otišla u Nemačku.

„Uvek me je zanimalo inostranstvo. Nakon što smo dve godine sestra i ja živele same u Srbiji, odlučila sam da upišem fakultet u Nemačkoj i odem kod roditelja. Otišla sam u Frankfurt i raspitala sam se šta mi je potrebno od dokumentacije i koji nivo poznavanja jezika je neophodan. Učila sam nemački u srednjoj, ali to nije bilo dovoljno. Nivo C1 je neophodan za studiranje, ali sa B1 nivoom moguće je upisati nultu godinu tokom koje se usavršava jezik. Germanistika i političke nauke su dva smera koja sam završila na Univerzitetu Johan Volfgang Gete u Frankfurtu“, kaže Dijana.

Nedostaju mi pozitivne strane srpskog mentaliteta 2
Foto: Privatna arhiva

Sada je upisala master studije na prestižnom univerzitetu u Hajdelbergu čiji je akcenat na političkim naukama i transkulturalnim studijama i spajanju Evrope i Azije.

U međuvremenu je završila Sportsku akademiju, Političku akademiju fondacije Friedrich Ebert i Regionalnu školu političke filozofije dr Zoran Đinđić.

Ističe da je shvatila da fakultet i dobre ocene nisu dovoljni za uspeh.

„Ljude je strah da budu otvoreni, a treba da prave mreže poznanstava i da se povezuju sa drugim ljudima. Na tribini koju su organizovali srpski studenti u inostranstvu i GIZ krajem 2017. godine, upoznala sam veliki broj ljudi. Uključila sam se u Organizaciju srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) gde sam prvo bila u novinarskom timu, a sada sam Direktor sektora za marketing i odnose sa javnošću i Predsednik lokalnog ogranka u Nemačkoj. Prošle godine dobila sam nagradu za ‘Osijevca’ godine od 6.000 naših studenata u inostranstvu. Bila sam na praksi u Predstavništvu Privredne komore Srbije i u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Frankfurtu. Mnogo sam naučila na oba mesta. Između ostalog, učestvovala sam u organizovanju Ekonomskog političkog foruma, nakon kojeg sam i ostala u Predstavništvu“, navodi sagovornica Danasa.

Preko Organizacije srpskih studenata u inostranstvu pomogla je velikom broju mladih ljudi koji su došli da se snađu i olakšala im je prve korake.

„Frankfurt volim i tu se osećam kao kod kuće. Povezala sam se sa ljudima, institucijama i firmama. Angažman u Organizaciji srpskih studenata mi je posebno drag, jer mislim da je veza sa maticom bitna. Nije dobro ako ljudi zaborave odakle su, jer na taj način gube identitet“, naglašava Avdićeva.

Nedostaju mi pozitivne strane srpskog mentaliteta 3
Foto: Privatna arhiva, Stara opera, Frankfurt

Život u Nemačkoj ima prednosti i mane, a Dijana kaže da joj se dopada uređenost i organizovanost sistema u ovoj državi.

Po njenim rečima, Nemcima nedostaje toplina u međuljudskim odnosima i više druženja.

„Čovek ovde tačno zna na čemu je. Sistem je veoma uređen, i zdravstveni, i obrazovni, i pravni. Lako možete da dođete do državnih organa i informacija. Nemci su zaista odgovorni i postoji pravilo odgovaranja na mejlove u roku od 24 časa. Veoma su zahvalni i srećni čak i kad im malo pružite. Na primer, ako pokušate da pričate na nemačkom, oni to jako cene, čak i kada je znanje jezika loše. Ne traže zamerku, a čini mi se da u Srbiji nije tako. S druge strane, nedostaju mi pozitivne strane srpskog mentaliteta. Ovde ljudi nemaju vremena za druženje i veoma su užurbani. Ambiciozni su i fokusirani na posao“, zapaža naša sagovornica.

Prati aktuelna dešavanja i gleda srpske kanale. Kaže da je često okružena ljudima iz Srbije. Većina njih je došla zbog boljeg posla i tu su i ostali.

„Nemci znaju za Srbiju i Srbe. Dobro pamte burne devedesete godine i znaju taj deo naše istorije. Moj utisak je da nas smatraju jako vrednim, radnim i upornim ljudima. Međutim, veoma su oprezni prilikom saradnje.“

Dijana u Srbiju dolazi u proseku tri puta godišnje. Kaže da ne isključuje mogućnost povratka u Srbiju, ali da se uvek vodila idejom da treba da ide tamo gde može da se ostvari i postigne najviše.

Nedavno se kandidovala za predstojeće izbore na kojima se biraju odbornici u Savetu stranaca grada Frankfurta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari