Za sada se zna da je na Kosovu i Metohiji od 1998. ubijeno 2.164 vojnika, policajaca i civila srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti. Ne zna se sudbina 525 osoba, dok je 361 sahranjena, a da za njihova ubistva niko nije odgovarao – saopšteno je juče na konferenciji za novinare pod nazivom „Oteta istina“ u beogradskom Medija centru povodom 15 godina rada Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na KiM.
– Posle 15 godina bezuspešnog traganja sa žaljenjem konstatujemo da nije spašen nijedan ljudski život sa našeg spiska. Naše porodice imaju pravo da pitaju: ko ima pravo da učestvuje u zataškavanju zločina; da li su naše vlasti tražile razmenu zarobljenih Srba pre amnestije pravosudno osuđenih Albanaca iz srpskih zatvora; zašto su prekinute istrage na mestima koja su potvrđena kao ilegalni zatvori na KiM, u Makedoniji i Albaniji, zašto Kfor nije dostavio Unmik policiji podatke o kidnapovanim i ubijenim Srbima; zašto su nedostupne baze podataka našim pravosudnim organima koje su prestankom rada međunarodnih misija odnete u matične zemlje; zašto nije doneto sistemsko zakonsko rešenje za porodice kidnapovanih i nestalih lica – kažu u ovom udruženju, kome je prijavljeno 686 otmica Srba na KiM.
– Najavljeno formiranje međunarodnog suda za zločine na KiM ograničeno je samo na 1999, čime će se abolirati zločini počinjeni tokom 1998. i 2000. godine. Istinsko pomirenja nema bez osude zločina i dok se svi prognani ne vrate na svoja obnovljena ognjišta. Sumnjamo da se manipuliše podacima o nestalima, izbegava kategorizacija krivičnih dela, pri čemu nijedna vlast u Srbiji do sada nije odgovorila na naš apel o donošenju zakona o nestalima. Ovo nije samo naša lična i porodična tragedija, nego nacionalna tragedija – naglasila je Verica Tomanović, predsednica Udruženja.
Uklanjanje tragova
Mioljub Vitorović, zamenik glavnog tužioca Suda za ratne zločine, rekao je da „nije optimista kada je reč o istini i pronalaženju kidnapovanih i nestalih. Pozivajući se na iskaze ljudi koji su radili na uklanjanju tragova Vitorović objašnjava da su zločini tako počinjeni i do sitnih detalja razrađeni da se tela žrtava nikada ne pronađu“. Naveo je primer Livočkog jezera kod Gnjilana, u kome kratka istraga Prištine od jednog prepodneva nije dala nikakve rezultate, da bi potom holandski tim ispod vreća sa đubretom u mulju na dnu pronašao bombu, zbog koje je istraga prekinuta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
