Novinarska udruženja: Obezbediti pluralizam medija

To je jedan od stavova danas objavljenig Predlogu polaznih osnova za izradu medijske strategije do 2023 koji su sačinila medijska udruženja i asocijacije.

Novinarska udruženja i medijske asocijacije ocenili su da je nedosledno sprovodjenje prethodne Medijske strategije, a nekad i otvorena zloupotreba pojedinih odredaba medijskih zakona, donetih 2014. godine, doprineli daljem pogoršavanju prava na slobodu izražavanja, medijski pluralizam i pravo gradjana na nepristrasno informisanje i stvaranju generalno nepovoljnog okruženja za slobodu izražavanja i medijskih sloboda.

Strategiji razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine morala je da prethodi sveobuhvatna ekonomska studija održivosti medijskog tržišta Srbije, kao i analiza medijskog pluralizma na lokalnom nivou.

Bez tih nije moguće odrediti ulogu države u primeni javnog interesa um medijskom prostoru. Novinarska i medijska udruženja smatraju da je povlačenje države iz vlasništva neophodni preduslov za obezbeđivanje nezaviisnosti uređivačke politike medija.

Novinarska udruženja i medijske asocijacije smatraju da se kroz Strategiju, ali i zakonsku regulativu, mora jasno definisati razlika izmedju državnog i javnog vlasništva u medijskom sektoru.

Strategija razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine u tom smislu, ako i predvidi osnivanje javne (državne) novinske agencije i regionalnih javnih servisa mora da obezbedi mehanizme koji će omogućiti ostvarivanje javnog interesa na način koji neće ugroziti tržišnu poziciju ostalih učesnika na medijskom tržištu.

U skladu sa važećim zakonima i evropskim standardima te da istovremeno takvi javni mediji da budu istinski nezavisni.

Strategija razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine treba da obezbedi transparentnost finansiranja medija jer je to jedno od ključnih pitanja za stvaranje modela medijskog sistema koji neće biti pod dominantnim uticajem države, odnosno vlasti.

Država ne sme ni na koji način da ugrožava samostalnost i nezavisnost samoregulatornih tela, već treba da kroz raspoložive mehanizme pomogne promociji rada Saveta za štampu i stimulisanju medija koji prihvataju samoregulaciju kao efikasan način podizanja nivoa poštovanja etičkih kodeksa i profesionalnih standarda.

Novinarska udruženja i medijske asocijacije duboko su nezadovoljne radom REM-a koji je jedna od najvažnijih tačaka medijskog sistema u Srbiji, i smatraju da budućom Strategijom treba temeljno da se reorganizuje model funkcionisanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Novinarska udruženja i medijske asocijacije smatraju da Medijska strategija treba da predvideti unapređenje sistema projektnog sufinansiranja jer nepravilnosti, nezakonitosti i zloupotreba raspodele sredstava kroz ovaj mehanizam su glavni generatori degeneracije medijske scene, naročito na regionalnom i lokalnom nivou.

Za to je neophodno izmeniti Zakon o javnom informisanju i medijima, doneti neophodne podzakonske akte.

Uz to treba utvrditi jasna pravila za izbor članova komisija za dodelu tih sredstava te obezbediti dodatne garancije njihove nezavisnosti, izmenama Zakona o javnim nabavkama definisati medijsku uslugu koje se finasiraju na ovaj način kao i propisati obaveznost raspisivanja konkursa za sufinasiranje medijskih sadržaja.

Novinarska udruženja i medijske asocijacije upozoravju na nepovoljan učinak primene pravila o medijskoj koncentraciji, Zbog toga neophodno da Medijska strategija pospeši razvoj medijskog pluralizma u sadržinskom smislu, naročito za informativne programe.

Novinarska udruženja i medijske asocijacije se zalažu za kreiranje unapređenog, potpuno funkcionalnog i ažurnog Registra medija.

On bi zaista trebalo da bude centralno mesto na kom bi se prikupljali podaci o državnom novcu i državnoj pomoći medijskom sektoru. Uz to treba obezbediti potpunu javnost i transparentost podataka u Registru.

Zbog socijalno ekonomskog položaja novinara koji se godinama pogoršava medijska udruženja i asocijacije novinarska udruženja i medijske asocijaje ocenjuju da je neophodno omogućiti uspostavljanje socijalnog dijaloga u medijima i razmotriti mogućnosti potpisivanja granskog kolektivnog ugovora.

Novinarska udruženja i medijske asocijacije ističu kao pozitivan pomak bolju komunikaciju sa državnim organima nadležnim za istragu i procesuiranje napada na novinare.

Međutim, ozbiljan problem je efikasnost istraga. Od ukupno 67 registrovanih napada u poslednje dve godine rešena su samo četiri slučaja, dva su u sudskom postupku, za 22 je utvrđeno da nema elemenata kruvičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, jedan nije prijavljen nadležnim organima, a ostalih 36 su i dalje u predistražnom postupku, dok za dva slučaja nema pouzdanih podataka.

Medijska strategija do 2023. godine mora predvideti prevenciju i reakciju u slučaju pretnji, zastrašivanja i napada na novinare i ostale medijske aktere, kao i preduzimanje neophodnih mera u cilju ujednačavanja prakse u postupanju nosilaca pravosudnih funkcija u procesuiranju slučajeva napada, pretnji i zastrašivanja.

Novinarska udruženja i medijske asocijacije zahtevaju da Strategija razvoja sistema javnog informisanja do 2023. obuhvati sve neophodne mera za unapređenje sistema pristupa informacijama od javnog značaja.

Posebno poboljšanje regulative rukovodeći se preporukama iz izveštaja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koje se odnose na stvaranje boljih uslova za pristup novinara informacijama koje su u posedu najviših organa vlasti.

Uključujući tu i zabranu diskriminatornog tretmana novinara u odnosu na pristup informacijama od javnog značaja, te kroz proširenje kruga subjekata koji su dužni da dostave informacije od javnog značaja na sve subjekte koji su nosioci javnih ovlašćenja.

Novinarska udruženja i medijske asocijacije smatraju da budućom Strategijom treba naznačiti rešenja za potpunu uređivačku i finansijsku nezavisnost Javnih medijskih servisa i odvajanje od državnog (i pokrajinskog) budžeta.

Digitalizacija televizijskog signala, ulazak operatora u oblast pružanja medijske usluge, razvoj širokopojasnog pristupa, sve učestalija migracija na digitalne platforme i opasnosti koje se javljaju na tim platformama, postavljaju brojne nove izazove za dalji razvoj medijskog sektora.

Strategija razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine u ovoj važnoj oblasti treba da obezbediti tehnološke preduslove za dalji razvoj prava na slobodu izražavanja u digitalnom okruženju.

Privatizacije preostalih medija u javnoj svojini i potpuna digitalizacija usluge televizije i primena projektnog sufinansiranja nisu poboljšali ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Zbog takve situacije, mediji civilnog sektora predstavljaju nedovoljno iskorišćenu šansu za opstanak potpunog, blagovremenog i istinitog izveštavanja u lokalnim sredinama, informisanja na jezicima nacionalnih manjina, i generalno za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Udruženja i asocijacije naglašavaju značaj uloge medija u informisanju manjina i podsticanju interkulturalnosti. Tome bi država morala da posveti veću pažnju.

Javni medijski servisi moraju da dosledno poštuju zakon, a pre svega javni medijski servis na nacionalnom nivou.

Potrebno je predvideti jasne mehanizme stabilnog, adekvatnog i nediskriminatornog finansiranja medija kojima su osnivači nacionalni saveti uz neophodnu demokratizaciju organa upravljanja u ovakvim medijima.

Medijska udruženja i asocijacije ukazuju da se Srbija međunarodnim ugovorima i domaćim zakonima obavezala da obezbedi neophodne preduslove za pravo osobama sa invaliditetom na slobodu izražavanja. Strategijom je neophodno predvideti reformu medijskog zakonodavstva sa ciljem povećanja dostupnosti medijskih usluga sa jasnim kaznenim odredbama.

Udruženja i asocijacije ukazuju na nizak nivo medijske pismenosti. Ta činjenica svakako treba da bude predmet medijske politike.

Potreba za medijskom pismenošću ne podrazumeva samo njeno postojanje u obrazovnom sistemu već je potrebno imati i specijalizovane programe, konkurse, projekte i aktivnostii, u kojima će aktivno učestvovati nadležni državni organi i institucije, predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, eksperati, akademska zajednica i druge organizacije civilnog društva.

Naglašava se da Javni medijski servisi moraju da imaju angažovaniju ulogu u razvoju medijske pismenosti, kaže se u Predlogu polaznih osnova za izradu medijske strategije do 2023. koji su sačinila medijska udruženja i asocijacije.

Predlog potpisuju: Nezavisno udruženja novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija lokalnih nezavisnih medija „Lokal press“ i Asocijacija onlajn medija.