NUNS pozvao novinare da se uključe u raspravu o nacrtu Medijske strategije

U narednih nekoliko dana smo u prilici da aktivno učestvujemo u javnim debatama i da pošaljemo naše predloge i komentare, pa vas pozivamo da se u što većem broju uključite u ovaj proces, kako bismo svi zajedno doprineli boljim uslovima rada u našoj profesiji, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da bi bilo dobro da se, pored prisustva javnim rasprava, ulože i pisane primedbe na nacrt Strategije, a predočeni su zajednički stavovi NUNS, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Asocijacije onlajn medija, Lokal presa i ANEM-a.

Ta udruženja i organizacije zajedno su ocenili da su nedosledno sprovođenje rešenja iz prethodne Medijske strategije, kao i pogrešna primena i otvorena zloupotreba pojedinih odredbi, negativno uticali na slobodu izražavanja, medijski pluralizam i na pravo građana na nepristrasno informisanje. Udruženja su ocenila da je najvažniji cilj nove Medijske strategije stvaranje okvira za uspostavljanje medijskog pluralizma, kao klučnog preduslova za demokratski razvoj Srbije.

Novinarska udruženja i medijske asocijacije duboko se protive rešenjima koja poništavaju suštinski stav o povlačenju države iz vlasništva u medijima, oko čega je postignut široki konsenzus u najvećem delu medijske zajednice još prilikom izradi prethodne Medijske strategije, dodaje se u zajedničkoj oceni.

Ocenjeno je i da se kroz Strategiju, ali i zakonsku regulativu, mora jasno definisati razlika izmedju državnog i javnog vlasništva u medijskom sektoru. Ističe se i da se država ni na koji rad ne sme mešati i ugrožavati samostalnost i nezavisnost samoregulatornih tela i da treba raditi na promociji rada Saveta za štampu i stimulisanju medija koji prihvataju samoregulaciju, ali se izražava i nezadovoljstvo radom Regulatornog tela za elektronske medije.

Zajednički stav je i da do 2023. treba unaprediti sistem projektnog sufinansiranja, „jer su nepravilnosti, nezakonitosti i zloupotreba raspodele sredstava kroz taj mehanizam glavni generatori degeneracije medijske scene, naročito na regionalnom i lokalnom nivou“. Novinarska udruženja i medijske asocijacije upozorile su da je medijsko tržište visoko koncentirsano, zbog čega je neophodno da Strategija pospeši razvoj medijskog pluralizma u sadržinskom smislu.

Udruženja se zalažu i za kreiranje unapređenog i ažuriranog Registra medija, koji treba da bude mesto na kojem bi se prikupljali podaci o državnom novcu i pomoći medijskom sektoru. U zajedničkim stavovima ukazano je i da su od 67 napada na novinare u poslednje dve godine rešena samo četiri slučaja i da Stetegija mora da predvidi prevenciju i reakciju u slučaju pretnji i napada na novinare.