Obavezni vojni rok košta kao vojni budžet

Vojska time ništa ne bi dobila, a broj mladih koji žele da odu iz zemlje samo bi se uvećao – najčešći su argumenti onih koje se protive predsednikovoj inicijativi.

Vučić je rekao da se razmatra uvođenje obaveznog vojnog roka na šest ili tri meseca, kao i da bi se to uvelo za oko tri godine, od 2020. ili 2012. Realizacija ove ideje, prema njegovim rečima, zavisiće od finansijskih mogućnosti, a kao razlog za uvođenje vojnog roka predsednik je naveo mogućnosti države „da preventivno deluje na bilo koga ko bi pokušao da je bezbednosno ugrozi“.

Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane, kaže da bi uvođenje obaveznog vojnog roka imalo dramatične posledice na finansije Ministarstva odbrane i vojske.

– Oko 10.000 profesionalnih pripadnika vojske koji se nalaze pod ugovorom bi praktično mogli da dobiju otkaz i da se tim novcem finansira ponovni regrutni sastav. Ipak, najvažnije pitanje je šta se to u bezbednosnom smislu promenilo u okruženju, da li je Srbija postala vojno ugrožena zemlja pa se aktivira pitanje uvođenja obaveznog vojnog roka – kaže Šutanovac za Danas. Inicijativu predsednika ocenjuje kao pogrešnu i populističku.

– Kapacitet vojske se neće podići, a sve veći broj mladih će hteti da ode iz zemlje, posebno onih kojima oružje nije bliska. Besmisleno je i da obuka traje tri meseca jer za to vreme ne može mnogo toga da se nauči – naglašava Šutanovac.

Saša Janković, lider Pokreta slobodnih građana, ocenjuje za naš list da aktuelnu vlast treba demokratskim promenama sprečiti da se dalje igra vojskom i konceptom odbrane zemlje, „kao uostalom, i celom Srbijom“.

– Način na koji se Vučić, Vulin i ostali SNS „stručnjaci“ bave vojskom i civilno-vojnim odnosima ne omogućava ozbiljnu diskusiju, već im se mora reći samo: „Dalje ruke od dece i mladih!“ Pokret slobodnih građana i Građanski blok 381 žele da državni kompleks odbrane i bezbednosti, kao i druge institucije, nakon smene autokratskog režima grade tako da ljudska bezbednost i čovek budu u centru pažnje, a ne podređeni bilo čijim političkim tumaranjima i ličnim kompleksima – ističe Janković.

Marija Ignjatijević, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže za Danas da ponovno uvođenje vojnog roka deluje neizvodljivo sa ekonomskog stanovišta, s obzirom na to da je Ministarstvo odbrane pre dve godine u internoj analizi zaključilo da bi samo prva godina vraćanja vojne obaveze koštala koliko čitav vojni budžet za 2018. Ona dodaje da su i vojni budžeti drugih zemalja u kojima postoji obaveza služenja vojnog roka, poput Austrije, i do četiri puta veći od sredstava koje Srbija trenutno izdvaja za odbranu.

– Dovodi se u pitanje i da li bi takav potez doprineo povećanju nacionalne bezbednosti, odnosno, da li postoji potreba za vraćanjem vojnog roka. Propušteno je više prilika da se stručna i šira javnost konsultuju o ovoj temi, recimo tokom rasprave o nacrtima novih strateških dokumenata u maju 2018. ili tokom kampanje za predsedničke izbore prošle godine – ističe Ignjatijević.

S obzirom na to da situacija u Vojsci Srbije, posebno u finansijskom smislu, nikada nije bila gora, postavlja se pitanje čime će regrutovanje novih vojnika biti finansirano. Ako imamo u vidu da VS dnevno napuste po dva oficira, dva podoficira i jedan vojnik, jasno je i da oni koji su se opredelili da se profesionalno bave vojnim pozivom nemaju motiva da ostanu u nekada uglednoj instituciji. Kako je danas već pisao, oficiri najvišeg ranga daju otkaze kako bi se bavili drugim poslovima, najčešće vožnjom kamiona ili konobarisanjem. Razlozi su brojni, a najčešće navođeni su mobing, nepotizam, neprofesionalnost i krajnje ponižavajući uslovi rada.

Ministar odbrane Aleksandar rekao je danas da, kada je reč o finsijskom aspektu priče, ne može da se izjašnjava o konkretnoj cifri jer to nije završeno i odbacio spekulacije u medijima da bi to koštalo 700 miliona evra. Kaže da mu je to smešno kao kada sluša političare koji se izjašnjavaju o tome.

Vučić šalje političku poruku

„Nacrti Strategija nacionalne bezbednosti i odbrane uvode nov koncept, totalnu odbranu, koji nije detaljno obrazložen ovim dokumentima. Tokom rasprave u organizaciji Ministarstva odbrane, BCBP je postavio pitanje da li totalna odbrana obuhvata i vraćanje obaveznog vojnog roka, međutim, tada je odgovoreno da je taj koncept usmeren prevashodno na civilnu zaštitu. Zato se postavlja pitanje da li se o ponovnom uvođenju vojnog roka govori na osnovu detaljne analize ekonomskih i odbrambenih potreba ili se vraćanjem ove teme na agendu šalje politička poruka“, kaže Marija Ignjatijević iz BCBP-a.

Ministarstvo odbrane pravi studiju

Ministarstvo odbrane je na osnovu naređenja predsednika Republike Srbije i vrhovnog komandanta Vojske Srbije, pristupilo izradi studije o svim modalitetima i mogućnostima vraćanja obaveze služenja vojnog roka, kažu za N1 u Ministarstvu. U Ministarstvu podsećaju da vojni rok nikada nije ukinut već je odlukom Skupštine Srbije od januara 2011. godine obaveza redovnog služenja vojnog roka obustavljena. „Od tada se vojni rok izvršava po principu dobrovoljnosti, a ostala je i obaveza uvođenja u vojnu evidenciju i obaveza služenja u rezervnom sastavu. S obzirom da je obustavom obaveze služenja vojnog roka prestalo organizovano osposobljavanje svih sposobnih građana za odbranu zemlje, Ministarstvo odbrane analizira efekte sadašnjeg rešenja po pitanju sprovedene profesionalizacije i traži optimalno rešenje koje je zasnovano na detaljnoj proceni bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, sagledavanju sopstvenih iskustava i iskustava stranih armija“, rekli su za N1 u Ministarstvu.