Obeležiti „logore“ za Hrvate na godišnjicu pada Vukovara

Kako se navodi, postavljanjem spomen-ploče doprinelo bi se jačanju procesa pomirenja i poverenja na području bivše Jugoslavije, te obezbedila neka vrsta simboličke, ali višestruko važne, reparacije žrtvama tih logora i njihovim porodicama, posebno pred obeležavanje dvadesetogodišnjice od ulaska JNA u Vukovar.

Potpredsednik zrenjaninskog parlamenta Predrag Jeremić kaže da je „lično dobio tu inicijativu, s tim da je upućena svim odbornicima, ali da je u pitanju tema koja prevazilazi lokalne okvire“.

– Mi smo tu da se bavimo problemima grada. Stav Demokratske stranke kojoj pripadam i lokalnih čelnika je i sada, kao i pre dve godine kada je bilo masovnih protesta ratnih vojnih invalida zbog istog razloga, da takve stvari treba prepustiti državnom vrhu. Poznato je kakvu politiku vodi Boris Tadić, to je politika izmirenja i regionalne saradnje, i mi tu politiku podržavamo. Zato mislim da je previše da mi kao lokalni čelnici i političari nižeg ranga ulazimo, na svoju ruku, u jednu tako osetljivu oblast. Mislim da je država već učinila dosta na tom polju. Neke stvari treba prepustiti sudovima, ne možemo se voditi navodima iz medija i na osnovu toga stavljati table ili proglašavati imena ulica – objašnjava Jeremić.

On podseća da je ova tema i pre dve godine naišla na neodobravanje, a masovni protesti su usledili kada je hrvatsko Udruženje pravnika „Vukovar 1991“ najavilo da će samoinicijativno obići Stajićevo i Begejce i postaviti spomen-obeležja svojim stradalim građanima u ratu. Usledili su protesti ratnih vojnih invalida, štrajk glađu, organizovana su noćna dežurstva u ovim banatskim selima a u Zrenjanin se sjatilo puno građana iz cele Srbije, među njima i puno ratnih invalida.

– I pored svih tvrdnji udruženja „Vukovar 1991“ o zločinima i brojkama o ubijenima i nestalima u centrima bivše JNA u Stajićevu i Begejcima, nijedan državni organ Hrvatske nije reagovao, prijave je odbacila i bivša glavna tužiteljka Karla del Ponte a ni Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nema podataka o bilo kakvim zločinima u banatskim selima 1991. Obe noge sam izgubio u Vukovaru, i zato s pravom pitam koliko obeležja u svojoj zemlji imamo mi koji smo branili njenu čast. Čuvajmo pijetet prema žrtvama – podseća Vojislav Todorović iz Udruženja RVI Vojvodine.

Pomirenje dva naroda je stvar država i njihovih organa a prava je istina da treba otvoriti arhive kako bi verodostojni podaci bili dostupni javnosti, smatraju u zrenjaninskom Udruženju boraca i ratnih vojnih invalida. Ovdašnja organizacija RVI decidirana je u tvrdnji da u Begejcima i Stajićevu nije bilo logora za Hrvate, te da nema mesta inicijativi za postavljanje spomen-obeležja.

– Nije tu bilo nikakvih logora, već sabirnih centara koje je organizovala JNA, a ne neko iz Zrenjanina ili tih sela. Smatram da se zato ne mogu postavljati nikakva obeležja na takvim mestima. Tu temu treba da reši država. Mi smo sitne ribe. Mnogo je važnije kako se obeležavaju srpska stradanja u Hrvatskoj. Odavno čekamo da se u Lori, gde su Srbi mučeni i zverski ubijani, postavi obeležje – kaže Jovica Filipović, predsednik zrenjaninskog Udruženja RVI.

Sličnog mišljenja su i drugi ljudi koji su se zbog rata selili, spasavali porodice i svoje živote.

– To je na državi i nadležnim organima da preuzmu na sebe utvrđivanje istine o ratu devedesetih godina a ne da se mi branimo od kojekakve propagande. Istina je da je u Hrvatskoj postojao 221 logor za Srbe, a da samo u Zrenjaninu sada ima 460 invalida rata i preko 50 poginulih boraca. Pitamo gde su tih godina, kada je država mobilisala stanovništvo, bili oni koji sada traže pomirenje – smatra predstavnik porodica poginulih boraca i ratnih vojnih invalida iz Zrenjanina Dušan Šijan.

Kada su 2009. godine ratni vojni invalidi više nedelja protestovali zbog namere vukovarskh pravnika da dođu u Stajićevo i Begejce i postave spomen-ploče, sekretar Udruženja RVI Srbije u Beogradu Željko Vasiljević je izjavio da „u tim sabirnim centrima niko nije ubijen, već je umro samo jedan zatvorenik i to od posledica infarkta“. Tada se na protestu čulo mišljenje koje i sada prevladava – da nije u redu da se živim ljudima podižu spomen-obeležja.

– Verujem da je većina tih aktera u životu, pa tim ljudima treba postaviti pitanje o čemu se tu radi. Uostalom, imamo mi Tužilaštvo za ratne zločine, koje treba da se bavi takvim temama, a kada tako nešto dobije svoju potvrdu, onda ima smisla da se o tome priča. Mi po pitanju nekakvih logora nemamo konačan sud i zato mislim da nije na nama da sudimo o tome – objašnjava Predrag Jeremić.

Inicijativa o postavljanju spomen ploča doživljava se i dalje kao provokacija, a u Udruženju RVI smatraju da je njen krajnji cilj ojačavanje tužbe Hrvatske protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i naplata ratne štete

ŽUC: Suočiti se sa zločinima

U zahtevu Žena u crnom (ŽUC) i Art klinike iz Novog Sada navodi se da su tu inicijativu u više navrata upućivale porodice žrtava, udruženja preživelih logoraša, kao i brojne organizacije civilnog društva iz Srbije.

„Zahtev je odbijan pod različitim izgovorima koji sasvim sigurno ne doprinose ugledu demokratskog, evropskog i građanskog Zrenjanina“, navodi se u saopštenju i dodaje da je sada pravi trenutak da se taj nedopustivi propust ispravi, jer se 18. novembra navršava 20 godina od pada Vukovara. „Istog dana osnovan je i logor Stajićevo. U logorima u Vojvodini ubijen je veći broj hrvatskih ratnih zarobljenika, dok su ostali bili izloženi nečovečnom postupanju, zbog čega su mnogi od njih postali invalidi“, saopštile su Žene u crnom.

„Ujedno, postavljanje spomen-ploča će biti značajan korak na planu oslobađanja naše zemlje od tereta koje su ostavili ratovi 90-ih godina, u kojima je JNA pod kontrolom režima Slobodna Miloševića, uz srpske paravojne formacije počinila stravične zločine“, navodi se u saopštenju.

U zahtevu za podršku inicijativi ističe se da su zločini činjeni i na drugim stranama, ali da se „mi moramo suočiti sa zločinima koji su počinjeni u naše ime, a na drugima je da se suočavaju sa zločinima koji su počinjeni u njihovo ime“. „Bez tog suočavanja i bez utvrđivanja istine o tim zbivanjima, nema nade da će doći do promene moralnog poretka, vrednosnog sistema i kulturnih obrazaca. A bez te promene Srbija je osuđena na moralnu propast“, piše u saopštenju.