PISA 2022: Šta Vladi budi nadu, a šta zapravo treba da nas brine?

Rezultati su pokazali da prosečno postignuće učenika iz Srbije na skali matematičke pismenosti iznosi 440 bodova, iz čitalačke pismenosti 440, a na skali naučne pismenosti 447 bodova.

U odnosu na OECD zemlje, kompetencije učenika iz Srbije su niže za 32 poena na skali matematičke pismenosti, 36 poena iz čitalačke pismenosti i 38 iz naučne pismenosti, što odgovara efektu od oko 1,5 godine školovanja.

To što smo se pomerili na gore nekoliko mesta na globalnoj rang-listi u odnosu na prethodni ciklus 2018. nije pokazatelj boljeg znanja naših petnaestogodišnjaka, niti je samo mesto na listi od nekog posebnog značaja (što je navela i Gordana Čaprić, nacionalna koordinatorka PISA 2022 istraživanja na današnjem predstavljanju rezultata).

To, međutim, nije sprečilo Vladu Srbije da se u saopštenju pohvali napretkom.

Šta kaže Vlada, a šta OECD?

„Srbija se u čitanju i nauci nalazi na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu, što predstavlja napredak u odnosu na 2018. godinu kada se našla na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici“, navodi se u Vladinom saopštenju, što je prvi put otkako učestvujemo u PISA studiji da se ovim povodom oglašava Vlada, a ne resorno Ministarstvo prosvete, kako je to najčešće bilo.

U saopštenju Vlade se navodi da rezultati u nauci i čitanju pokazuju blagi napredak u odnosu na one dobijene u PISA istraživanju 2018. godine (za osam i jedan poen, dok se u matematici beleži pad za osam poena).

„Prilikom tumačenja rezultata o postignućima treba imati u vidu da je u poređenju sa 2018. godinom učinak u zemljama OECD-a pao za 10 poena u čitanju i za skoro 15 poena u matematici. U trenutku kada se čak pet OECD zemalja suočava sa padom uspešnosti u matematici za 25 poena ili više, rezultati koji su kod nas ostvareni u uslovima kovida bude nadu da će reforme koje su započete odmah po završetku ciklusa PISA 2018 godine moći da se nastave u pravcu podizanja kvaliteta obrazovanja“, piše u saopštenju Vlade.

OECD pak u predstavljanju izveštaja za Srbiju konstatuje da su prosečni rezultati u Srbiji otprilike isti kao u prethodnom ciklusu istraživanja, te da su relativno stabilni tokom poslednje decenije, od PISA 2012.

U periodu od 2018. do 2022. godine, razlika između uspešnih učenika (10 odsto sa najboljim rezultatom) i najslabijih učenika (10 odsto sa najlošijim rezultatom) smanjena je u matematici i čitanju, dok se nije značajno promenila u nauci.

U matematici, postignuća učenika sa najboljim rezultatima su postala niža, dok se postignuće nije značajno promenilo među učenicima sa najlošijim rezultatima, navodi se u analizi OECD-a za Srbiju.

Razlog za brigu

Od mesta na rang-listi mnogo je značajniji podatak da se u našoj zemlji i dalje veliki broj petnaestogodišnjaka nalazi ispod nivoa funkcionalne pismenosti.

Takvih je iz matematike čak 43 odsto, a nešto više od trećine iz čitalačke i naučne pismenosti i to je ono što treba da nas brine.

U poređenju sa 2012. godinom, u matematici, čitanju i nauci procenat učenika koji su postigli rezultate ispod osnovnog nivoa znanja (nivo 2) nije se značajno promenio.

Sa druge strane, na najvišim nivoima postignuća iz matematike je četiri odsto naših đaka, a OECD prosek je devet odsto.

Iz čitanja i naučne pismenosti, samo dva odsto naših učenika je postiglo rezultat na najvišim nivoima postignuća, dok OECD prosek iznosi sedam odsto.

Kakvi su PISA rezultati na svetskom nivou?

Na PISA testovima najuspešniji su bili učenici iz Singapura koji su ostvarili prosečan rezultat od 575 poena u matematici, 543 poena u čitanju i 561 poen u nauci.

Prosečni rezultati zemalja OECD-a iznose: 472 iz matematike, 476 u čitanju i 485 iz nauke u ciklusu 2022, dok su ranije bili oko 500 poena.

Kada se uporedi rezultat Srbije sa referentnim zemljama (tj. onima koje su ili geografski blizu zemlji ili imaju sličan bruto nacionalni dohodak), vidi se da su učenici iz Estonije, Poljske, Slovenije, Mađarske i Hrvatske u sva tri predmeta imaju značajno viša postignuća od naših đaka.

S druge strane, Srbija ima značajno veće prosečno postignuće učenika u odnosu na njihove vršnjake u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Sličan trend među zemljama je evidentiran i tokom poslednjeg ciklusa u kojem je Srbija učestvovala 2018. godine.

U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje/ekonomije.

Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije.

U Srbiji je u PISA 2022 učestvovalo 6.413 petnaestogodišnjih učenika iz 183 škole.

Šta je PISA?

PISA (Programme for International Student Assessment – PISA) je program međunarodne evaluacije obrazovnih postignuća koji realizuje OECD sa partnerima.

Program sistematski prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog.

Osnovni cilj je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života.

PISA se sprovodi od 2000. godine u trogodišnjim ciklusima, a posle ciklusa 2025 studija će se raditi svake četvrte godine.

U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje/ekonomije. Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije. Iz Srbije, učestvovalo je 6.413 petnaestogodišnjih učenika iz 183 škole i rešavalo testove čitalačke, matematičke, naučne pismenosti i kreativnog mišljenja.

Trenutno su dostupni rezultati za prva tri domena, dok će rezultati iz kreativnog mišljenja biti poznati na proleće 2024. godine.