Slavko Ćuruvija
Foto: FoNet/ Andrija IlićNovinar i vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavko Ćuruvija ubijen je na današnji dan pre 22 godine, ispred zgrade u kojoj je stanovao u Svetogorskoj ulici u Beogradu.
Novinarska udruženja i asocijacije odaće počast Ćuruviji polaganjem cveća na mestu zločina, a u zajedničkoj najavi komemoracije podsetili su da suđenje za ubistvo traje šest godina i još nije izrečena pravosnažna presuda.
„Suđenje za ubistvo Ćuruvije počelo je pred većem Specijalnog suda tek pre šest godina, a 22 godine nakon svirepe likvidacije u toku je ponovljeni prvostepeni postupak i još uvek nema pravosnažne presude“, podsetili su Udružene novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Kako su još napomenuli, u Ćuruviju je „ispaljeno 12 metaka, a neposredno pre toga ga je pratilo 27 pripadnika tadašnjeg Resora državne bezbednosti (RDB)“.
Kćerka Slavka Ćuruvije, Jelena Ćuruvija Đurica, uoči godišnjice ubistva rekla je da „ideja da pravda nije još stigla jeste nešto što stavlja mračan oblak nad njom i nad njenim životom“.
„Već 22 godine su prošle i ja se sve te godine aktivno trudim da dođemo do pravde i nekad izgleda kao da nismo stigli nigde. Bukvalno, ni par koraka dalje, iako je prošle godine delovalo da smo nadomak rešenja. Ali ja sam njegovo dete. Ne odustajem i idemo do kraja. Naravno, imam nekako nadu da pravda jeste spora, ali jeste i dostižna“, rekla je Jelena Ćuruvija Đurica za Cenzolovku.
Pred Specijalnim sudom u toku je ponovljeno suđenje nakon što je Apelacioni sud vratio slučaj na prvostepeni postupak zbog „prekoračenja optužbe“.
U presudi Specijalnog suda je kao neposredni izvršilac ubistva označeno N.N. lice, dok tužilaštvo trvrdi da je u Ćuruviju pucao Miroslav Kurak, kojem se sudi u odstustvu.
Nekadašnji načelnik RDB Radomir Marković osuđen je na 30 godina za podstrekavanje na teško ubistvo, koliko je izrečeno i nekadašnjem šefu beogradskog centra te službe Milanu Radonjiću, kao saizvršiocu u teškom ubistvu.
Marković je u zatvoru, gde izdržava kaznu od 40 godina, osuđen je u slučaju Ibarska magistrala, odnosno za atentat na predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, i umešanost u ubistvo predsednika Srbije Ivana Stambolića.
Specijalni sud nije prihvatio dokaze tužilaštva da su oficir službe Ratko Romić i njen pripadnik Kurak neposredni izvršioci ubistva Slavka Ćuruvije, već ih je osudio na po 20 godina kao saizvršioce u teškom ubistvu.
Tako je ostalo nepoznato ko je povukao obarač „škorpiona“ 11. aprila, na Uskras, za vreme NATO bombardovanja ali je javnost ostala uskraćena i za ime nalogodavca Ćuruvijinog ubistva.
Kako je navedeno u prvostepenoj presudi, Ćuruvija je ubijen „iz niskim pobuda, zbog njegovog javnog istupana u zemlji u inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, a radi očuvanja postojeće strukture vlasti“.
Advokat Slobodan Ružić, punomoćnik Ćuruvijine dece, ocenio je u završnoj reči pre ranije presude, da nema sumnje da je nalogodavac tadašnji predsednik države Slobodan Milošević.
U optužnici je detaljno opisano i ekenomsko uništavanje Ćuruvijih listova kažnjavanjem po tadašnjem Zakonu i informisanju, neposredno pre ubistva, kao i deo prisluškivanih razgovora iz kojih se vide njegovi poslovni planovi i politički kontakti.
UNS: Izostanak pravde za ubistvo Slavko Ćuruvije
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović je poručio državnim organima, pre svega pravosuđu, da ove godine konačno donese pravosnažnu presudu i pozvao „one koji su na vrhu vlasti da obezbede da se sazna puna istina“.
On ih pozvao da budu kažnjeni i odgovorni za ubistvo novinara Milana Pantića, ubistva novinara na Kosovu, od 1998. do 2005., novinara Radio televiziije Srbije u NATO bombardovanju i ubijenih kinsekih novinara u bombardovanju.
„Država mora da pokaže da nema nekažnjivosti za ubistva novinara, samo tako možemo slobodno i bezbedno da radimo svoj posao“, rekao je Radomirović.
Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je danas da se 22 godine čeka na izvršenje pravde zbog ubistva novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljana“ Slavka Ćuruvije.
„Ovo nije odlaganje pravde, ovo je izostanak pravde“, ocenili su iz UNS.
UNS je podsetio da je bilo potrebno 15 godina da se protiv Ćuruvijinih ubica iz državnog aparata podigne optužnica.
„Četiri godine je trajalo suđenje na kom su bivši čelnici i pripadnici Resora državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, da bi Apelacioni sud prošle godine ceo proces vratio na početak, i to na zahtev državnog tužioca“, navodi se u saopštenju UNS.
Kako se ističe, odugovlačenje postupka izaziva ogorčenje, kao i činjenica da su optuženi za državni zločin i dalje na slobodi, makar i u kućnom pritvoru.
„UNS zahteva da država učini sve da se suđenje ubicama Slavka Ćuruvije okonča još ove godine. Nema drugog načina da Srbija dokaže da naša zemlja više nije simbol nekažnjivosti za zločine nad novinarima“, rekli su.
Iz UNS su, zatražili da se rasvetle i sva druga ubistva novinara i da budu optužene ubice dopisnika „Večernjih novosti“ iz Jagodine Milana Pantića, da se rasvetli smrt novinarke lista „Duga“ Dade Vujasinović, pokrene postupak za 17 ubijenih i nestalih kolega na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005, kao i za ratne zločine počinjene nad 16 medijskih radnika RTS-a i troje kineskih novinara stradalih u napadima NATO-a 1999. godine.
Predsednik NUNS: 22 godine nakon ubistva Slavka Ćuruvije za taj zločin niko nije osuđen
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara (NUNS) Željko Bodrožić danas je ocenio da 22 godine nakon ubistva novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije i dalje niko nije pravosnažno osuđen za taj zločin.
Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine, ispred zgrade u kojoj je stanovao u Svetogorskoj ulici u Beogradu.
Bodrožić je, gostujući na televiziji Nova S, rekao i da je, na osnovu završne tužiočeve reči jasno, da država stoji iza tog ubistva.
Istakao je da je to „greška novih vlasti“ nakon 2000. godine, i da se sve vreme radi o kalkulacijama.
„Očigledno je da se sve vreme radi o kalkulacijama. Ta, kako je zovu, duboka država očigledno je rešila da preda dve, tri žrtve, a da se nikada ne otkrije do kraja ko je sve bio tu“, rekao je Bodrožić.
Prema njegovim rečima, onima koji su ubili Ćuruviju to nije jedino ubistvo jer su izvršili i mnoga druga.
„Mi još uvek imamo NN lice koje je izvršilo ubistvo. Nadam se da će ovaj ponovljeni postupak doneti neke nove stvari u istrazi, ali očigledno da neko sprečava da se sazna istina o ubistvu Ćuruvije”, rekao je Bodrožić.
Bodrožić je podsetio da se stalno povećava broj napada na novinare u Srbiji, te da ih je samo prošle godine bilo 189.
Od tih napada, 32 je bilo fizičke prirode, a neverbalnih pretnji 50.
Asocijacija nezavisnih elektronskim medija: Pravda neće biti zadovoljena dok svi odgovorni ne budu u zatvoru
Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskim medija Veran Matić je rekao da i dalje postoji „opstrukcija “ kod ovog ubistva jer „i danas imamo snažne aktivnosti Službe državne bezbednosti koja je je preživela, bilo u institucijama ili neformalnim centrima moći i štiti optužene“.
Kako je rekao, tim aktivnostima se štiti i četvorooptuženi Miroslav Kurak koji je u bekstvu, navodeći da je Komisija za rasvetljvanje ubistava novinara više puta insistirala da se „Interpolova poternica realizuje, on locira i privede pravdi u našoj zemlji“.
„Nadam se da se na tome radi“, naveo je Matić, dodajući da pravda neće biti zadovoljena dok svi odgovorni ne budu u zatvoru sa pravoslanžnim presudama sa dugogodišnjim kaznama.
DS: Ubice Slavka Ćuruvije još nisu osuđene, a novinari u Srbiji i dalje ne mogu da rade bez straha
Demokratska stranka (DS) je povodom 22 godine od ubistva novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije saopštila daans da njegove ubice još uvek nisu pravosnažno osuđene i istakla da novinari u Srbiji i dalje ne mogu da obavljaju svoj posao bez straha.
Iz DS su istakli i da režim predsednika Srbije Aleksandra Vučića koristi svaku priliku da novinare diskvalifikuje kroz režimske medije.
„U maniru režima koji je devedesetih (godina prošlog veka), a i danas, vodio Srbiju, ubistvu Slavka Ćuruvije je prethodila kampanja blaćenja u javnosti sa ciljem da se potpuno diskredituje i označi kao izdajnik“, navedeno je u saopštenju.
DS zbog toga, kako se ističe u saoštenju, zahteva da režim prekine kampanju protiv nezavisnih medija, da novinari budu zaštićeni, i da se otkriju i osude i počinioci i nalogodavci ubistva Ćuruvije, kao i Radoslave Dade Vujasinović koja je ubijena 8. aprila 1994. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
