Odlazak novinarskog doajena

Pre samo tri dana, 28. decembra, emitovao je svoj poslednji prilog na SBS radiju, čiji je dopisnik bio 26 godina. Neki od urednika i producenata u radiju su, uostalom, prethodno javno govorili da je izveštavao i kada je išao na odmor i službeni put, ili bio “u bolničkom krevetu”. Pre šest godina je zbog takve profesionalne posvećenosti i “stečenog poverenja slušalaca veštim odabirom dogadaja i autoritativnim analizama turbulentnih političkih i tranzicionih procesa u Srbiji i njenom okruženju” dobio nagradu tog radija za izuzetna novinarska dostignuća. 

– Ubijaju nas na razne načine, od toga da pucaju u nas do socijalne eutanazije zbog našeg lošeg socijalnog položaja. Ali, bojim se da su oni koji nam prete spremni da, kada bi mogli, urade i nešto više ukoliko se mi uplašimo. Novinari ne smeju da se uplaše, treba da budu glasni u svojoj odbrani i moraju da budu solidarni- rekao je, nekako u to vreme, za portal Južne vesti.

Doderović je prošle godine obeležio 40 godina profesionalnog rada u različitim državnim ili privatnim, provladinim ili nezavisnim medijima u Nišu, Srbiji, regionu i svetu promocijom svoje knjige „Sedma sila bez krila“. U njoj je kroz 72 autentične priče “o onome što je kao novinar sanjao i šta mu se događalo, pokušao da poruči da su ‘sedmoj sili’ ozbiljno polomljena krila između ostalog i zbog ‘mangupa iz naših redova’“. U poslednjoj, kako je kazao, zavetnoj priči, izvinio se prostitutkama čiji je zanat često poredio sa političarima, i tako ih zapravo vređao. Knjiga je nagrađena Svetosavskim pečatom na istoimenom niškom sajmu knjiga.

Za sebe je govorio da je “i nagrađivan i zabranjivan i osuđivan”, što se za novinarsku profesiju, u velikoj meri, i podrazumeva. Rođen je 1953. godine u selu Marovac, u opštini Medveđa, a novinarstvom se profesionalno bavio od 1978. Najpre je radio u niškom omladinskom glasilu Zbivanja, a zatim u listu mladih Niša Grafit, u kojem je godinu dana bio v.d. glavnog i odgovornog urednika. U tom periodu je bio i stalni dopisnik republičkog lista NON, saveznog omladinskog lista Mladost, riječkog Vala i zagrebačkog Poleta. Zbog intervjua sa Momom Kaporom koji je kao v.d. glodura Grafita uradio i objavio, 1989. godine je zabranjen  101. broj ovog lista. Bila je to prva i jedina zabrana nekog lista u vreme vladavine režima Slobodana Miloševića.

U jesen te godine prešao je u dnevni list Narodne novine, čiji je osnivač bio Grad Niš, gde je 12 godina radio kao urednik, politički komentator, urednik u desku i izveštač iz republičkog i saveznog parlamenta. Povodom 50. godišnjeg jubileja Narodnih novina, 1995. godine, dodeljena mu je tada prvi put ustanovljena Godišnja nagrada za novinarstvo.

Nakon odlaska iz Narodnih novina, od aprila 2001. do aprila 2009. godine, bio je šef dopisništva Glasa javnosti i Kurira iz Niša. U tim listovima je naprasno proglašen „tehnološkim viškom“ posle sukoba sa njihovim osnivačem Radisavom Rodićem zbog toga što je odbio da napiše tekst koji je smatrao etički spornim. U više navrata je saradjivao sa Radio televizijom Srbije, Niškom televizijom, Televizijom  Zona, kao i sa časopisima Ekonomist i Kapital.

Osim „Sedme sile bez krila“, objavio je još pet publicističkih dela. Knjiga „Kako se dogodio Šolević”, o lideru Srpskog pokreta otpora i “događanja naroda” na Kosovu i Metohiji krajem osamdesetih, objavljena je 1990. godine (“Gradina” Niš). Knjigu “Držim vas za reč”, sa više od 50 intervjua, među kojima su i “zabranjeni” sa Kaporom, te razgovori sa Borom Čorbom, Mirjanom Marković, Abdulahom Sidranom, Goranom Bregovićem, Radovanom Karadžićem ili Antonijem Isakovićem, publikovao je 1995. godine (“Prosveta Niš”). Objavio je i knjige „Krf nije voda“ (“Grafosrem Šid”), „Amerikanac u Nišu“ (“Niški kulturni centar”) i „Borci plaču posle rata“ (“Kancelarija Aleksić”).

Nije malo onih koje je iznenadio kada je za svoj prvi roman- “Hodžina kći”, objavljen 2018, odabrao ljubavnu priču, i to istančanu i kopleksnu, između Bore i Ramize, koji su se zavoleli kao deca, čuvajući stada na planinskim visoravnima, da bi ih život razdvojio, pa opet sastavio, spremne da prevaziđu tabue i zabrane. Planovima da Ramiza iza sebe ostavi tradiciju, da promeni veru i rodi Bori dva sina, i da se zajedno svojom ljubavlju „suprostave bogovima svojih nacija”, suprotstavio se sam život. 

– Zastajkivao sam sa pisanjem dve godine, svestan posledica i rizika raznih vrsta. Ali, teralo me je detinjstvo, kada je mnogo toga bilo drugačije, pa i srpsko-albanski odnosi. Nadam se da sam uspeo da kroz jednu nazgled naivnu priču pošaljem neke važne poruke, onima koji hoće da ih pročitaju. Kao što reče jedan od junaka u romanu- čovek se rađa kao prazna tabla, kao ljudsko biće, a onda krivicom roditelja i okoline postaje pripadnik neke nacije, druge zajednice ili nečeg trećeg- rekao je na promociji romana.

Doderović je bio u nevladinoj komisiji koja je 2013. godine birala članove Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš (LAF), prvog samostalnog i nezavisnog gradskog antikorupcijskog tela u Srbiji, koji je Agenciji za borbu protiv kporupcije poslužio kao model za sva takva tela u Srbiji. Bio je, takođe, kandidat LAF-a za građanskog posmatrača na niškim konkursima za sufinansiranje medijskih projekata od javnog značaja. Jedan je od evaluatora budžetski podržanih medijskih sadržaja na takvom niškom konkursu 2015. godine, koga su izabrali LAF Niš i BIRODI, a koji je predstavljao prvi monitoring te vrste u Srbiji.

Bio je predsednik Nadzornog odbora Saveza novinara Srbije i Crne Gore, više godina član Predsedništva Društva novinara Niša, a tri mandata zaredom član Uprave UNS-a. Bio je član brojnih komisija za ocenjivanje medijskih projekata na lokalnim konkusrima za sufinansiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u Srbiji, te javni kritičar manjkavosti tog modela finansiranja medija u praksi. Jedan je od osnivača Medijskog pokreta otpora, sa sedištem u Nišu, koji je javno kritikovao takozvani „Vučićev“ Zakon o javnom informisanju, usvojen 1998. godine, zalažući se za nezavisno novinarstvo i medijske slobode.

Doderović je zagovarao objedinjavanje UNS-a i NUNS-a, te o tome više puta javno govorio. U svom poslednjem tekstu za UNS, objavljenom u aprilu ove godine na sajtu udruženja, poslao je, poslednji put, sličnu poruku.

– Da završim sa post-pandemijskim novinarstvom. Jer, KOVID 19 će proći, a u ovoj našoj profesiji ostaju „infodemijske posledice“ koje su nas još više podelile, umesto da nas ujedinjuju. Koje su nas svrstale u političke rovove, podelile na „patriote“ i „izdajnike“, na službenike ovih ili onih agentura i tako redom…- napisao je.

Prijatelji i kolege će ga se između ostalog sećati i po brzoj misli, osobenoj emotivnosti, elokvenciji, ličnom šarmu i duhovitosti. Iza sebe je ostavio suprugu Dragicu i sina Nikolu, inače apsolventa novinarstva.

UNS će održati komemoraciju u utorak 5. januara u 11 časova, uz ograničen broj učesnika i mogućnost učešća i praćenja putem zum aplikacije.

Milorad Doderović će biti sahranjen na Novom groblju u Nišu u sredu 6. januara u 15 i 30 časova.