Oficiri napuštaju vojsku i odlaze za kamiondžije

U proseku Vojsku dnevno napuste dva oficira, dva podoficira, dva vojnika i jedno civilno lice.

Poražavajuće je i to što generali i majori nakon višedecenijskog rada napuštaju svoje pozicije kako bi, trbuhom za kruhom, najčešće vozili kamione ili konobarisali u inostranstvu. Takvu sudbinu svojih kolega deli i major Dragan Gligić koji je, na sopstveni zahtev, napustio VS jer se poslednjih godina nije osećao kao njen pripadnik „već kao radnik na održavanju kruga i prostorija“.

U zahtevu za prestanak profesionalne vojne službe koji je podneo nadležnima u maju izneo je niz razloga zbog kojih se odlučio na takav korak, kao i niz primedbi na rad vojske. NJegov zahtev je usvojen i radni staž mu je prestao 21. jula. Ministru odbrane Aleksandru Vulinu kao ni predsedniku Srbije i vrhovnom vojnom komandantu Aleksandru Vučiću nije se prethodno ni obratio.

– Nisam im se obratio niti želim. Ja sam školovan vojnik i u vezi vojske može se razgovarati samo sa oficirima, ali ne i ovim prodanim dušama od generala. Pritom, Vulin i ne zna šta je vojska – kaže za Danas major Dragan Gligić. Trenutno vozi kamion i čeka papire iz inostranstva, kako bi tamo otišao da radi. Cilj mu je, kako kaže, da celu porodicu odvede iz zemlje „kako se ne bi mučila i trpela poniženja u državi“.

U obrazloženju u kojem je tražio razrešenje, major Gligić je naveo da se u Vojsci Srbije u svojstvu oficira nalazi od 1997. godine. Posle više od 20 godina provedenih kao profesionalno lice VS je (oficir-major) istakao je da ne želi da bude više na toj poziciji, jer mu je zbog opstrukcije i ličnih animoziteta pojedinih nadređenih, uprkos najvišim ocenama koje je godinama dobijao, onemogućeno napredovanje u karijeri.

– I pored svih službenih ocena ( „naročito se ističe – odličan“), ja sam već 10 godina u činu majora bez mogućnosti napredovanja. Oficir kog sam uhapsio zato što je sa svojom vojskom napustio položaj i pokušao da pobegne, danas je pukovnik sa završenim svim vojnim školama. Vojnik više nije vojnik već obično piskaralo i radnik na uređenju kruga i prostorija jer, bože moj, bitno je da krug kasarne bude sređen, a prostorije koje datiraju još iz vremena Kraljevine Jugoslavije moraju biti uređene bez obzira što iste ne ispunjavaju uslove za rad oficira u 21. veku – istakao je major Gligić. Pojašnjava da oficir major u 21. veku mora sam sebi u kancelariji na velikom minusu da loži vatru i u takvoj prostoriji radi. U Vojsci se, dodaje, sve svodi na to: ćutite ljudi, šta je tu je, mora tako.

– Dolazim u situaciju da mi oficiri, generacijski mnogo mlađi, objašnjavaju kako i šta treba da radim. Mnogi od mojih kolega su se ogrešili o zakon i poštenje, i isti naprasno napreduju u karijeri opet zarad nekog strica, ujaka, tetke… Naša primanja su svedena na minimum a sve pod izgovorom da je država u teškoj finansijskoj situaciji i da moramo da se solidarišemo sa narodom – naveo je Gligić, pitajući, ako je zaista tako zašto se i sam državni i vojni vrh ne solidariše sa narodom, „već su, naprotiv, zauzeli svoje fotelje po raznoraznim izvršnim i upravnim odborima i i sami ne znaju kolika su im mesečna primanja“. Za više od 20 godina koliko radi u Vojsci Srbije nije stambeno zbrinut, uprkos brojnim javnim obećanjima, već živi u kući svojih roditelja.

Na pitanje da li mu se neko od nadležnih obratio kada je izrazio želju da napusti vojsku, rečju ili pismeno, odgovara da nije.

– Vi mislite da njih interesuje zašto odlazimo iz Vojske? Garantujem vam da čak i ne čitaju šta pišemo, već samo stave potpis na zahtev – naglašava major Gligić za Danas, dodajući da sve veći broj oficira napušta vojsku.

Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije, precizira za naš list da godišnje VS napusti oko 1.600 zaposlenih.

– Vojsku dnevno u proseku napuste po dva oficira, dva podoficira, dva vojnika i jedno civilno lice. Godišnje je to oko 1.600 zaposlenih. To su alarmantni podaci, ali nadležni ne čine ništa kako bi se njihov položaj u vojsci poboljšao. Oni koji odlaze najčešće postaju vozači kamiona, odlaze u Nemačku ili Austriju, veliki broj njih postaju konobari uglavnom na Malti, a određen broj vojnika posao nalazi na kruzerima – ističe Antić.

Umesto na svojim radnim mestima, pripadnici Vojske Srbije su jedno vreme čak bili i statisti u filmu Lazara Ristovskog „Čarape kralja Petra“ gde su za dnevnicu glumili vojnike, ali i seljake na njivama. Dane su provodili na suncu ali nisu mogli da odbiju zadatak, jer je to bila naredba iz Generalštaba VS.

Narušeno zdravlje

Major Dragan Gligić kaže da mu je u vojsci znatno narušeno zdravlje, ali da je prema nalazima vojnih lekara uvek ocenjivan kao sposoban za rad. „U vojsku sam došao kao sposoban i potpuno zdrav a danas imam preko 60 odsto oštećenje sluha na oba uva. To oštećenje je nastalo u toku službe u vojsci. Dobio sam i aritmiju, ali je vojnolekarska komisija ocenila da sam sposoban za vojnu službu“, navodi Gligić.

Gore nego u vreme Miloševića

„Stanje u vojsci je nikad gore. Verujte mi, i u vreme Miloševića je bilo deset puta bolje, nego sada. Ali zato je danas napredno i sveobuhvatno uništeno sve što je srpskog vojnika krasilo. Svim kolegama koji su i dalje u VS želim puno zdravlja i vojničke sreće, ali da napomenom: Budite časni i pošteni i ne dozvolite da vas i vašu ljubav prema otadžbini uništi neko ko nije dostojan svoje zemlje“, napisao je major Dragan Gligić na Fejsbuku.