Otkaz zbog pitanja o stalnom zaposlenju

Naime, Ivić tvrdi da na aerodromu prilikom zapošljavanja vladaju nepotizam i korupcija, i da je posle devet godina rada preko omladinske zadruge dobio otkaz bez ikakvog obrazloženja, samo zato što je rukovodstvu poslao mejl sa pitanjem kada planiraju da ga prime u stalni radni odnos.

Ivić kaže da je ubrzo po dolasku na aerodrom preko omladinske zadruge 2008. godine, gde je zaposlen kao radnik na utovaru i istovaru kofera, shvatio kako stvari u tom preduzeću funkcionišu.

– Aerodrom je jedna „porodična“ firma, i jedini kriterijum za napredovanje u službi je da si deo porodičnih ili stranačkih klanova. Ipak sam nastavio da radim zbog teške porodične situacije, a rukovodstvo mi nije otkazivalo ugovor jer sam se, prema rečima mojih šefova, pokazao kao odličan radnik. Trpeo sam razna šikaniranja jer nisam imao vezu, koja su išla do te mere da su me pojedini šefovi po rangu jedva iznad mene nazivali toalet papirom, jer radim preko omladinske zadruge te shodno tome nemam nikakva prava. To je trajalo godinama, a pre dve godine sam se čak onesvestio pored aviona zbog premora, jer nisam imao prava na godišnji odmor i bolovanje – priča Ivić.

On tvrdi da je i pored ponižavajućeg odnosa nadređenih ipak želeo da se usavršava, pa je 2013. godine dobio licence za RAO (rukovalac aerodromskom opremom) i RG (rukovalac generatorom). Gledao je kako ljudi koji su došli mnogo posle njega zasnivaju stalni radni odnos, iako nemaju ni iskustva ni neophodne licence za pozicije na koje su postavljani, ćutao I radio.

– To je trajalo devet godina i napokon sam rešio da putem mejla zatražim prijem u stalni radni odnos, jer je ugovor o radu obavezan za radno mesto na kom sam radio, što mi je potvrdio i inspektor Janković, koji se bavio mojim slučajem. U pomenutom mejlu rukovodstvu napisao sam da je skandalozno da u 21. veku radim bez prava na bolovanje i godišnji odmor. To je naišlo na nerazumevanje rukovodstva i v.d. direktora aerodroma, gospodina Saše Vlaisavljevića, koji je kako su mi bivše kolege prenele, poručio da ćemo brat i ja zažaliti što smo tražili ugovor o radu.

Ivić tvrdi da je za otkaz saznao onda kada je došao na posao, a službenici obezbeđenja su mu saopštili da mu je ulaz zabranjen, uprkos tome što je imao važeće propusnice koje mu je izdala Granična policija. On navodi da do današnjeg dana nije uspeo čak ni da isprazni svoju kasetu na aerodromu, gde se još uvek nalaze njegove lične stvari, između ostalog i zdravstvena knjižica.

– Pokucao sam na mnoga vrata pokušavajući da pronađem zaštitu od ovog nesvakidašnjeg terora od strane rukovodstva aerodroma na čelu sa gospodinom Sašom Vlaisavljevićem. Međutim , svuda sam nailazio na rečenicu „mnogo su jaki, puni para I svuda imaju svoje ljude“. Doduše, ljudi iz Saveza samostalnih sindikata na čelu sa poštovanom gospodom Orbovićem i Lalovićem, iskazali su razumevanje za moj problem, na čemu sam im posebno zahvalan. Gospodin Orbović je čak rekao da u svojoj karijeri još nije čuo da neko radi skoro devet godina bez prava na godišnji odmor – kazao je Ivić.

U odgovoru koje je rukovodstvo Aerodroma Nikola Tesla uputilo Savezu samostalnih sindikata, a koje je potpisao direktor Vlaisavljević, stoji da je „znajući za porodičnu situaciju braće Ivić, rukovodstvo aerodroma uvek imalo razumevanja i izlazilo im u susret, i po pitanju drugačije organizacije rada. I pored dobre volje za pronalazak mogućnosti rešavanja njihovog radno-pravnog statusa, to nije naišlo na pozitivnu reakciju braće Ivić. Naprotiv, oni su kontinuirano slali upozoravajuće elektronske poruke rukovodstvu, neutemeljene zahteve, netačne navode i žalbe na uslove rada“.

U odgovoru Aerodroma dalje se navodi da su usled nedoličnog i neprihvatljivog ponašanja i načina komunikacije braće Ivić, kao i zbog neispunjavanja poslovnih obaveza, bili primorani da sa njima prekinu saradnju.

– Na njihovu tvrdnju da nismo ispunjavali poslovne obaveze, mogu samo da se nasmejem. Sve kolege i šefovi znaju kako smo radili – završio je Ivić.