Otkud Vučiću ikona iz 19. veka koju je poklonio Putinu?

Srpski predsednik je za svog omiljenog kolegu pripremio Monografiju o poginulim vojnicima Crvene armije na teritoriji Jugoslavije i ikonu iz 19. veka nepoznatog ruskog umetnika pod nazivom „Isus Svedržitelj“ ili „Svemogući Isus“.

U javnosti su se pojavila i pitanja da li se radi o istorijski i umetnički vrednom delu, da li je to umetnina zaštićena zakonom Republike Srbije, i kolika je njena formalna vrednost. U prevodu, koliko je Vučić bio spreman da oduševi kolegu iz Rusije, neposredno posle odluke ruske Dume da se Srbiji vrati 166. strana Miroslavljevog Jevanđelja, praktično ukradena, a da mi zauzvrat damo celu kolekciju slika ruskog slikara Nikolaja Reriha, što su mnogi poznavaoci ocenili kao gubitaški dogovor. Gubitaški po Srbiju, razume se.

Pitanje koje se pojavilo u javnosti je i kako uopšte zvaničnici biraju koje će umetničko delo poneti na poklon nekom stranom državniku, šta zakonski smeju da poklone i postoje li procedure koje pritom treba da se ispune. Svakako, ako je neko delo zakonom zaštićena umetnička vrednost, poklanjanje ne dolazi u obzir.

Pitanje je i odakle se pojavila pomenuta ikona, gde je do sada držana i koja se priča istorijski krije iza nje. Najlogičnije bi bilo da je, kao i mnoga druga umetnička dela, ali u prvom redu pravoslavne ikone, vredne knjige i crkveni predmeti, dospela u Srbiju sa ogromnim prilivom Rusa nakon Oktobarske revolucije 1917. Kako su nas uputili poznavaoci umetnina i istorije tog perioda, ovakva dela u Srbiju nisu stizala samo posle revolucije, već su decenijama bili predmet trgovine i trampe između našeg i ruskog stanovništva, pa ovakva ikona nije nikakva retkost.

– Stare srpsko-ruske veze, mi kod njih po pomoć u parama i barutu, oni nama propagandni materijal, ikone i crkvene knjige, mada je bivalo i drugačije, navode stručni sagovornici Danasa.

U doba kada je nastala, postojalo je na stotine ikonopisačkih radionica, gde su se one radile serijski, te same po sebi nemaju veliku vrednost.

– I sada se mogu naći kod privatnih kolekcionara za 200 ili 300 evra, navode stručnjaci sa kojima smo razgovarali, ali koji nisu želeli da im se javno pominje identitet.

– Poklonjeni Svedržitelj je rad osrednje ruske ikonopisne radionice, nastao početkom 20. veka, prema nešto starijem podlošku s kraja 19. veka. Na našem tržištu, takve i bolje ikone mogu da se kupe za par stotina evra. Takve ikone radile su se iz predložaka u velikim tiražima i do 15.000 primeraka. Ona je lepo očuvana, što je važno za ikonu tog doba, kao i da nema svojstvo kulturnog dobra. Najverovatnije je kupljena od trgovaca umetninama, možda neka prijateljska veza. Pretpostavljam da naš predsednik ima stručne savetnike, rekao bih da je poklon skroman i prigodan, jer ne treba preterivati i ići u drugu krajnost, neukus, navode stručnjaci.

U prilog ovoj oceni je i činjenica da je, uporedo sa objavljivanjem fotografije poklona u domaćim medijima, mogla da se nađe i fotografija identične ikone, predstavljene u budimpeštanskoj galeriji, koja ovo delo nudi za početnu cenu od 1.800 evra.

– Prema poznatim detaljima, ikona svakako nije zaštićeno kulturno dobro, koje, po zakonu ne bi moglo da bude predmet poklona niti izneto iz države, objašnjava istoričar umetnosti i profesor Filozofskog fakulteta Nenad Makuljević.

– Javnost ne zna da li je ikona kupljena i kako ili je eventualno poklon, kao ni prethodna ikona Preobraženje koju je Vučić poklonio Putinu. O tome detalje znaju samo vladine službe, navodi Makuljević. On skreće pažnju da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture nadležan za iznošenje umetničkih dela iz zemlje.

– Zavod treba najpre da potvrdi da ikona nije vrednovana kao umetničko blago i da možete da je iznesete iz zemlje, pa na osnovu toga izdaje dozvolu za iznošenje umetničkog dela u drugu državu, objašnjava Makuljević i dodaje da ni o tome ni stručna a ni šira javnost nema nikakva saznanja. Ni list Danas nije dobio odgovor iz Zavoda da li je poklonjena ikona prošla tu proceduru.

Đakon Vlada Radovanović, upravnik Muzeja SPC, potvrdio je da ikona nije poklon Srpske pravoslavne crkve, ali da bi preciznije detalje mogao da da tek Sinod, na naš zahtev.

Ostaje otvoreno pitanje na koji način predsednik i Vlada dolaze do pojedinih umetničkih dela koja završe u kolekcijama stranih državnika. Da li to znači da je država takvu ikonu kupila „na crno“?

Narodni muzej neobavešten

Brojne domaće institucije, pa ni one kulturne, nisu bile preterano zainteresovane da odgovore na pitanja koja im je Danas slao. Ruska ikona nije bila pohranjena u Narodnom muzeju, a iz te ustanove nam je kratko odgovoreno da i ne znaju o kakvoj i kojoj ikoni se radi. Odgovore nismo dobili ni iz Ministarstva kulture, ali ni iz Kabineta predsednika Srbije.