Otvoreno pismo javnosti povodom ponašanja Zorana Ćirjakovića, predavača na FMK

Iako za to nije postojao „poseban povod“ – nije bilo ličnog ili javnog sukoba među nama – Ćirjaković je u različitim trenucima tokom prethodne tri godine targetirao svaku od nas vređajući nam dostojanstvo seksističkim uvredama, diskreditovanjem našeg rada i sposobnosti, često na rodnoj osnovi, i to na društvenim mrežama, u tekstovima koje je objavljivao na svom blogu, u medijima za koje piše i tokom nastupa u televizijskim emisijama. Nastojao je da sazna informacije iz naših privatnih života da bi ih zatim objavljivao u svojoj zlonamernoj interpretaciji. Nekima od nas je slao neželjene e-mail poruke, pozivao autor/ke emisija u kojima je trebalo da gostujemo da nas „opozovu“, pravio profile na društvenim mrežama koristeći naša imena i fotografije, praktično se, na taj način, lažno predstavljajući u ime nekih od nas. I dan-danas, na svom blogu i (nedavno deaktiviranom) Tviter nalogu objavljuje naše fotografije stavljajući ih u podsmešljiv ili uvredljiv kontekst, organizujući onlajn hajke na nas. Pojavljivao se na događajima na kojima smo javno nastupale i pokušavao da isprovocira našu reakciju.

Zoran Ćirjaković ne štedi reči ni kada su u pitanju muškarci sa kojima se ne slaže i čiji rad i mišljenje ne odobrava, a argumenti koje koristi po pravilu su ad hominem, ponižavajući i ispod svakog pristojnog nivoa polemike. Međutim, odsustvo polemičkog duha pretače se često u izravno vređanje kada su u pitanju njegove neistomišljenice. S obzirom na tip i učestalost uvredljivih izjava o svakoj od nas, mišljenja smo da je reč o strateškom zastrašivanju i zlostavljaju žena u javnom prostoru.

Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je obavešteno o pojedinim ispadima Zorana Ćirjakovića, ali nikada nije reagovalo.

Ćirjaković, ponavljamo, nikada nije imao nikakav privatni ili poslovni sukob ni sa jednom od nas. Neke među nama poznaju ga vrlo površno, a neke ga nisu srele nikada u životu.

Ni mi se nismo međusobno sve poznavale dok nismo postale njegove mete. Upoznale smo se kada smo osetile potrebu da razmenimo iskustva. Tada smo zaključile da smo sve u nekom trenutku zbog njegovog ponašanja bile zaplašene, da smo se osećale javno ponižene, a neke od nas imaju psihološke posledice usled višegodišnjeg uznemiravanja, za šta postoje medicinski dokazi.

Zajedno, odlučile smo da ne zatvaramo oči u nadi da će ovo virtuelno nasilje proći samo od sebe, čime bismo ga normalizovale i učinile prihvatljivim.

Zajedno, odlučile smo da o tome progovorimo i da na taj način upozorimo druge žene na mogućnost da i same mogu postati žrtve virtuelnog progona i verbalnog linča kojem smo bile izložene.

Zajedno, odlučile smo da pozovemo sve žene u javnom prostoru koje trpe ovakve oblike nasilja da ne ćute i da ga ne ignorišu.

Zajedno, odlučile smo da poručimo svim ženama koje ovo trpe da nisu same. Svaka od nas je mislila da je sama dok o tome nismo međusobno progovorile.

Zašto reagujemo baš sada? Pre nekoliko dana, Zoranu Ćirjakoviću je na javnom događaju u prisustvu većeg broja ljudi upućena jedna jedina verbalna pretnja upravo zbog serijskog maltretiranja jedne od nas, i taj je incident u Ćirjakovićevoj interpretaciji odmah našao put do medija (Večernje novosti, Svedok, Pečat). Sasvim je razumno očekivati da će ovaj nasilnik, neko ko se godinama nepristojno, voajerski, nedostojanstveno, ali i sasvim agresivno ophodio prema različitim osobama u javnosti – sada ispasti žrtva. Ne treba da se zavaravamo. To je tipično, udžbeničko ponašanje, a govori mnogo i o tome koga i zbog čega mediji glavnog toka hoće i mogu da podržavaju. Zoran Ćirjaković je osoba koja je za sobom ostavljala ovakve tragove – a to nisu tragovi žrtve, već nasilnika:

“Nadam se da će i tu smradušu držati namerno u srušenoj zgradi bez zidova i prozora na nišanu snajpera druge strane, da će joj repetirati pušku dok joj cev na čelu, da će joj pijani vojnici sa ček pointa pucati za jugom koji vozi, pa nek guta njen rivotril to mizerno govno.”

Nećemo dozvoliti da mediji naprave žrtvu od nekoga ko se godinama iživljava nad nama.

Pozivamo vas da ne učestvujete u stvaranju atmosfere u kojoj je ovakvo ophođenje prema ženama prihvatljivo.

Jovana Gligorijević, pomoćnica glavnog urednika nedeljnika „Vreme“

Adriana Zaharijević, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu

Snežana Čongradin, novinarka lista “Danas”

Jelena Lalatović, aktivistkinja i profesorka jezika i književnosti

Isidora Petrović, aktivistkinja Ne da(vi)mo Beograd

Dubravka Stojanović, redovna profesora Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu