Foto: Lična arhivaOtkako je krenula imunizacija protiv korona virusa, pacijenti koji se leče dijalizom u dilemi su da li smeju da se vakcinišu.
Našli su se između dobrog dela svojih lekara, koji o tome ćute i ne obraćaju im se, i sopstvenih odluka. Specijalista interne medicine i supspecijalista nefrologije Zoran Paunić kaže za Danas da svi pacijenti koji se leče dijalizom „bilo da se radi o hemodijalizi ili peritonealnoj dijalizi i pacijenti sa transplatiranim bubregom, smeju i treba da se vakcinišu“.
– Prema podacima najvećeg broja zemalja u Evropi i svetu, pacijenti na hemodijalizi nalaze se u grupi osoba sa najvećim rizikom za umiranje od ove infekcije, koji iznosi od 20 do 30 odsto, što je svaki treći ili četvrti oboleli pacijent na hemodijalizi – naglašava doktor Paunić.
On objašnjava da „rizik od eventualnih neželjenih, retkih i kratkotrajnih, efekata vakcine je mnogo puta manji od rizika od kovida 19, za sve ljude, a posebno za osobe sa smanjenim imunitetom, u koje spadaju pacijenti na hemodijalizi i peritonealnoj dijalizi i sa transplantiranim bubregom“.
U pogledu laboratorijskih analiza koje pacijenti na dijalizi pre vakcinacije treba da urade, doktor Paunić preporučuje da „oni koji su na stalnoj antikoagulantnoj terapiji preparatima varfarina ili acenokumarola provere nivo INR pre vakcinisanja, koji ne treba da bude veći od 3,0“.
– Pacijenti koji imaju veoma izraženu trombocitomeniju (broj trombocita manji od 50.000) treba da se konsultuju sa hematologom. To treba da se proveri, jer se vakcina daje u mišić na ruci, pa treba prevenirati nastajanje hematoma. Vakcina se daje u ruku na kojoj nisu AV fistula ili AV graft – objašnjava nefrolog Paunić, naglašavajući da vakcina traba da se primi onim danima kada pacijent nije na dijalizi.
On ističe i da je najvažniji prvi period posle vakcinacije. Kako kaže, teške reakcije tipa anafilakse su retke, ali treba da se sačeka pola sata u opservaciji ambulante, dok kasnije mogu da se jave reakcije kao što su bol na mestu uboda ili povišena temperatura i malaksalost.
– Ove reakcije ne bi trebalo da traju duže od 48 sati. Pacijenti mogu temperature da snižavaju spolja vodom i alkoholom, kao i uzimanjem paracetamola ili eventualno brufena. Ako se uzimaju lekovi za snižavanje temperature, onda paracetamol od 500 mg može da se uzima maksimalno tri puta dnevno a brufen od po 400 mg dva puta, s tim da ovaj drugi lek treba da izbegavaju osobe koje imaju gastritis ili čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu – kaže doktor Paunić.
Kada se radi o izboru vakcina, sagovornik Danasa preporučuje da pacijenti „izaberu“ prvu dostupnu vakcinu, koju je odobrila Agencija za lekove Srbije, jer „sve ove vakcine nisu žive i ne nose nikakvu opasnost od širenja neke druge zaraze“.
– Ostaje jedan drugi problem, na koji još niko u svetu ne zna odgovor, a to je hoće li vakcinacija ovim uobičajenim dozama dati dovoljno jak imunološki odgovor kod ovih bolesnika. Bilo bi dobro, kada bismo, mesec dana posle potpune vakcinacije, mogli svim vakcinisanima da proverimo titar tzv. „anti-S protein“ antitela, jer se za sada smatra da to pokazuju zaštitu od ove pošasti. I još jednom da razjasnimo dilemu, potpuno vakcinisani ljudi su zaštićeni od teškog oblika korona virusa, ali to ne znači da ne mogu da se zaraze s tim da bi takva infekcija trebalo da ostane u blažem obliku bolesti – zaključuje doktor Paunić.
Posebno ugroženi da imaju prioritet
Doktor Zoran Paunić skreće pažnju i na posebnu ugroženost pacijenata koji se dijalizom leče u dijaliznim centrima, a koji treba da imaju prioritet pri vakcinisanju, jer imaju „veoma ograničene mogućnosti za držanje fizičke distance zbog korišćenja zajedničkog prevoza, a i nedovoljnih kapaciteta u čekaonici“. „Davanjem prioriteta ovim pacijentima, zaštitio bi se i veliki broj ljudi u zajednici, od onih koji obavljaju prevoz bolesnika do cele mreže osoblja koje im pruža usluge lečenja i zdravstvene nege“, poručuje doktor Paunić, naglašavajući da vakcinu ne treba davati onima koji u ovom trenutku imaju neko akutno oboljenje ili povišenu temperaturu.
Preko 4.000 ljudi na dijalizi
Prema poslednjim podacima koji su objavljeni 2016. godine u Godišnjem izveštaju o lečenju dijalizom i transplatacijom bubrega u Srbiji, Udruženja nefrologa Srbije, na dijalizi je bilo oko 4.300 ljudi, 450 se lečilo peritonealnom dijalizom i oko 700 bilo je sa transplatiranim bubregom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
