Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi

Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Zoran Nikolić kaže za Danas da ovaj pad nije dramatičan, ali da je plasman u velikim naučnim poljima, poput fizike, matematike, hemije i biologije, indikator koji ukazuje da će pozicija Univerziteta u Beogradu na globalnoj rang-listi, koja se očekuje 15. avgusta, biti nešto lošiji nego lane.

Na osnovu softverske analize profesor Nikolić procenjuje da će Beogradski univerzitet pasti na Šangajskoj listi za 30 do 40 mesta, u odnosu na prošlogodišnji plasman kada je zauzeo 302. mesto među 500 najbolje rangiranih svetskih univerziteta.

Na najnovijoj rang-listi po naučnim poljima zabeležen je pad u nekoliko velikih oblasti: u matematici je UB plasiran između 401. i 500. mesta, dok je prošle godine bio između 201. i 300. Stepenicu niže smo se spustili u hemiji i fizici, dok nas u biologiji više nema među najboljih 500 (lane smo bili rangirani između 401. i 500. mesta). Prošle godine najbolju poziciju UB je imao u prehrambenoj tehnologiji – 43. mesto, a sada je na 50. Dobro su rangirani i rudarsko i mineralno inženjerstvo (92. mesto), instrumentalna nauka i tehnologija (134.), metalurško inženjerstvo (179.), javno zdravlje (180.) i stomatologija (187. mesto u svetu).

– Nije ovo strašan pad, ali su to naši trendovi. Suštinski, imamo stagnaciju u broju radova već nekoliko godina i samim tim što ostajemo na istom broju nama sledi formalno smanjenje udela u svetskoj nauci. To je potpuno prirodna situacija jer se godišnje povećava i broj radova i broj časopisa, a sem toga na scenu stupaju veliki univerziteti za koje nismo ni znali. Mnogoljudne zemlje poput Kine imaju stotinu univerziteta i njihov uticaj u svetskoj nauci je mnogo širi od Šangajske liste – objašnjava Nikolić.

Taj uticaj on ilustruje podatkom da je u oblasti telekomunikacija prvih pet univerziteta iz Kine, a slede dva singapurska, što je, kako kaže, ogromna promena u odnosu na pre deset godina. Prvi put se dešava da u oblasti nanotehnologije čuveni MIT više nije univerzitet broj jedan na svetu već kineski.

On smatra da na poziciju Univerziteta u Beogradu presudno utiče činjenica da su našim istraživačima u maloj meri dostupni svetski i evropski fondovi, a trag je ostavilo i neotvaranje novog ciklusa za naučnoistraživačke projekte.

– Nijedna od zemalja koje su se prisjedinile EU nema sopstvene fondove kojima bi mogla da se takmiči u svetskoj nauci već su to evropski fondovi. Mi nemamo pristup takvim fondovima i samim tim smo prinuđeni da se borimo sopstvenim sredstvima. To što je istraživačka populacija uradila u ovoj zemlji, bez obzira da li to tumačili padom ili stagnacijom, je zadivljujuće – ističe Nikolić.

Rangiranje na Šangajskoj listi po naučnim poljima se sprovodi od 2017. godine. Svaka od pet naučnih oblasti – prirodne, tehničke, bio, medicinske i društvene nauke, podeljena je na uža naučna polja (ukupno 54) u kojima je rangirano nekoliko hiljada univerziteta. UB je pretprošle godine bio zastupljen u 18 oblasti, prošle u 27, a ove u 25.

Novi Sad i Kragujevac

Univerzitet u Novom Sadu je u tri oblasti svrstan u prvih 500 na svetu: nauka i tehnologija hrane (163), veterinarske nauke (290) i hemijsko inženjerstvo (485. mesto u svetu), a Univerzitet u Kragujevcu u dve oblasti – klinička medicina (257) i matematika (489).