Pajtić: Jednom sam razgovarao sa Vučićem o prisluškivanju

– U vreme vanrednog stanja bio sam šef poslaničke grupe DOS-a. Sećam se da me je jednom Vučić pozvao, tvrdeći da se u toku akcije „Sablja“ prisluškuju politički protivnici. Ja sam, parafraziram, izrazio sumnju u to i iskazao uverenje da se prisluškuju kriminalci, te da akcije nisu usmerene protiv neistomišljenika. Ne sećam se da smo više od jednom razgovarali u tom periodu, ali bih voleo da vidim transkripte tih razgovora, a posebno bih voleo da čujem ko je i zbog čega prisluškivao šefa poslaničke grupe parlamentarne većine. Ukoliko su, naravno, Vučićevi navodi tačni, navodi Pajtić.

Pajtićevo ime jedno je u nizu koje je predsednik Vučić spomenuo u jučerašnjem gostovanju na televiziji Pink gde je tvrdio da je „uz određene preskoke“, pune 24 godine bio prisluškivan i praćen primenom različitih metoda. Da bi dao težinu svojim tvrdnjama, Vučić je u živom programu čitao zvanične izveštaje BIA koji su, kako su preneli mediji, nosili oznaku „Državna tajna“. Čitajući dokumenta, Vučić nije preskakao ni imena sudija koji su mere nadzora odobravali, kao ni načelnike službe koji su ih potpisivali.

„Državna tajna“ je prema domaćem Zakonu o tajnosti podataka najstroži stepen tajnosti. Informacije zaštićene ovom oznakom prestaju da budu tajne tek nakon trideset godina, ukoliko u međuvremenu, u proceduri predviđenoj zakonom, ona ne bude skinuta.

Miloš Janković, koji je kao bivši zamenik Zaštitnika građana imao pristup zaštićenim podacima, kaže za Danas da nije sporno da predsednik ima po zakonu pravo da pristupi informacijama koje su zaštićene svim stepenima tajnosti.

– Međutim, to ne znači da ima i pravo da te informacije deli sa trećom osobom ili, u ovom slučaju, da ih čita u televizijskom studiju, kaže Janković.

Upitan da li član zakona koji predsedniku, skupštini i Vladi dozvoljava da sa pojedinih dokumenata opozovu oznaku tajnosti u javnom interesu menja stvari, Janković ističe da ni taj član ne dozvoljava predsedniku da samoinicijativno skine oznaku tajnosti.

– Samo nadležni organ može da skine oznaku tajnosti u zakonom predviđenoj proceduri. To ne može predsednik da uradi samoinicijativno, ističe Janković.

Zakon o tajnosti podataka predviđa i sankcije za osobe koje povrede odredbe tajnosti. Pa će se tako osoba koja neovlašćeno, nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili dokumenta sa oznakom „Državna tajna“ kazniti zatvorom od jedne do deset godina.