Kako je izgedala pandemija svinjskog gripa?

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je u junu pandemiju novog virusa H1N1, poznatijeg kao svinjski ili meksički grip.To je bila prva proglašena pandemija nakon više od četiri decenije.

SZO nije brzo proglasila pandemiju. Prvo su bile faze ozbiljnosti virusa dizane na sve viši nivo dok se nije proglasila faza 6.

To se desilo u trenutku kada je u 74 zemlje bilo registrovano 27.737 slučajeva obolelih, uključujući 141 smrtni slučaj, a novi grip se zbog, do tada prilično blagog oblika, poredio sa pandemijom iz 1968. godine, kada je virus H3N3 usmrtio oko milion ljudi.

Kao i danas zbog korona virusa, mnoge zemlje su donosile drastične mere u cilju sprečavanja širenja virusa – zatvarane su škole i obdaništa, sportske manifestacije su se održavale bez publike, bili su vanredni pregledi na aerodromima i graničnim prelazima, a u nekim zemljama, kao što je Egipat, bile su donete odluke da se ubiju sve svinje.

Ugrožene kategorije bili su hronični bolesnici, starije osobe, trudnice i deca.

Međutim, u laboratorijama su brzo napravljene vakcine, ali se nije veliki broj vakcinisao, pošto se intenzitet širenja gripa vremenom smanjivao, a simptomi postajali blaži.

U trenutku proglašenja pandemije Srbija nije imala slučajeve zaražene ovim sojem gripa, ali je prvi slučaj registrovan već istog meseca.

Epidemija je u Srbiji proglašena u novembru iste godine, a tadašnji ministar Tomica Milosavljević je pojasnio da naredba ministra za proglašenje epidemije podrazumeva i vanredni epidemiološki nadzor, zabranu okupljanja na javnim mestima, uključujući škole i predškolske ustanove u celoj državi ili u delovima zemlje u skladu sa procenom nadležnih zdravstvenih ustanova po okruzima i lokalnih samouprava.

Tada je najavljeno i da će zdravstvene ustanove u Srbiji dobiti još oko osamdeset respiratora. Zaštitnih maski, za kojima je i tada vladala pomama iako ih niko ne nosi, nije bilo u većini apoteka.

Tačno četrnaest meseci nakon što je proglasila početak pandemije svinjskog gripa, Svetska zdravstvena organizacija je obznanila da svet više nije u opasnosti od opakog virusa.

Procene su da je svinjskim gripom tokom pandemije bilo zaraženo milijardu ljudi u svetu, ali da je smrtnost bila oko 0,02 odsto, odnosno preminulo je 18.449 ljudi širom sveta i 137 u Srbiji. Precizne brojke se ne znaju, jer se pretpostavlja da nisu svi zaraženi bili i registrovani.

Na kraju pandemije bacila se senka sumnje na dobre namere SZO-a i pojedinih farmaceutskih kuća, koje su se najviše zalagale za vakcinaciju koja je doživela debakl i u našoj zemlji.

Direktorka SZO-a Margaret Čen izjavila je da je mišljenje Odbora za grip te organizacije da je pandemija „uglavnom prošla“ i da svet više nije u šestoj fazi najviše uzbune od gripa. Čen je tada dodala da je virus H1N1 ušao u „postpandemijsku“ fazu, što znači da se njegova aktivnost u svetu vratila na nivo koji se obično sreće kod sezonskog gripa.

Epicentar ove bolesti bio je Meksiko gde je i zabeležen najveći broj slučajeva.

S obzirom na to da je Meksiko turistička destinacija, grip se lako proširio čitavom Severnom Amerikom, a zatim Evropom i Azijom.

U istoriji ovo nije jedini primer da se virus životinjskog porekla preneo i na čoveka. Samo neki od njih bio je ptičiji grip A(H5N1), koji je desetak godina kružio u istočnoj i južnoj Aziji među pernatim životinjama.

Pandemije gripa

Iako su sezonske epidemije influence uobičajena stvar, virus je u u istoriji doveo samo u 20. veku tri pandemije.

Španski grip izazvao je smrtonosni podtip H1N1 virusa u periodu od 1918. do 1920. godine. Virus je zarazio oko pola milijarde ljudi, a preminulo je između 50 i 100 miliona.

Azijski grip bila je pandemija influence A od H2N2 podtipa, koja je izbila u Kini 1956. i trajala do 1958. godine. Proširio se većim delom Kine do Hongkonga i Singapura i u SAD. Svetska zdravstvena organizacija kaže da je umrlo oko dva miliona ljudi.

Hongkoški grip bila je pandemija gripa izazvana sojem H3N2 virusa influenca A. Od 13. jula 1968. godine kada je prijavljen prvi slučaj, trebalo je 17 dana dok se nije proširio u Singapur i Vijetnam, a u naredna tri meseca postao je globalan problem. Uprkos niskoj stopi smrtnosti (0,5 odsto) oko milion ljudi je umrlo.