Pandemija verovatno pogoršala mentalno zdravlje

Nacionalna studija sprovodi se u okviru projekta „Cov2soul“, podržanog od strane Fonda za nauku Srbije, i njen cilj je da pokaže koliko je i na koji način pandemija korona virusa uticala na mentalno zdravlje stanovnika.

Profesorka doktorka Zorica Terzić Šupić, sa Instituta za socijalnu medicinu na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koja je deo istraživačkog tima „Cov2soul“, objašnjava za Danas da postoji nekoliko istraživanja rađenih prethodnih meseci na onlajn uzorku koja su merila prisutnost mentalnih poremećaja među građanima, i koja su pokazala na primer da je oko 40 odsto imalo simptome depresije. Ona ipak dodaje da ova istraživanja možda ne oslikavaju pravo stanje stvari jer nisu bila dovoljno reprezentativna.

Nacionalna studija imaće potrebnu reprezentativnost pošto će metodom slučajnog uzorka biti odabrano 1,200 ispitanika od 18 do 65 godina starosti, među kojima će biti prisutne različite uzrasne kategorije iz svih delova države. Sa njima će razgovarati ispitivači koji će od juna početi da obilaze domaćinstva, zadržavajući se između 45 minuta i sat vremena u razgovoru sa ispitanicima.

– Nas interesuje kako je ova epidemija uticala na mentalno i fizičko zdravlje građana kao i na njihovo socijalno blagostanje. Želimo da saznamo kako su se ljudi osećali, da li se njihovo fizičko zdravlje pogoršalo, da li su im bile dostupne sve neophodne usluge zdravstvene zaštite – navodi profesorka Terzić Šupić.

Ona objašnjava da je prošle godine, na početku vanrednog stanja, organizovano onlajn istraživanje koje je pokazalo da je među ispitanicima bilo 42 odsto onih koji su prijavili simptome depresije, 44,5 odsto simptome anksioznosti, a 65 odsto simptome stresa. Takođe, početkom ove godine, sprovedeno je slično istraživanje putem onlajn upitnika među 3.000 ispitanika, čiji su rezultati bili da je njih 40,5 odsto prijavilo povišene simptome depresije, 36 odsto pojačanu anksioznost dok su kod 66,5 odsto zabeleženi simptomi anksiozno-depresivne prirode mereni skalom za merenje specifičnog stresa izazvanog kovid 19 pandemijom.

Ipak, nalazi ovih istraživanja ne mogu se preslikati na celu zemlju, jer uzorka nije bio reprezentativan.

– Sva ta onlajn istraživanja imaju svoje nedostatke. Prvo njima pristupaju ljudi kojima je dostupan internet, kao i oni koje tema privuče, ili koji možda osećaju da imaju simptome koje beleže ta istraživanja. Mi sa projektom „Cov2soul“ ulazimo u zdravu populaciju, a nalazi koje dobijemo odslikavaće sliku cele populacije – dodaje profesorka Terzić Šupić.

Jedina donekle slična studija ranije rađena je pre 15 godina, kada je ispitana učestalost psihičkih poremećaja na posleratnom Balkanu. Tu studiju vodio je profesor Stefan Priebe sa Univerziteta kraljice Meri (Queen Marry University) iz Londona, koji je i konsultant na projektu „Cov2soul“.

Tada, pre 15 godina pokazano je da je među građanima pet država – Srbije, Kosova, BiH, Hrvatske, Makedonije – najviše posmatranih psihičkih poremećaja bilo među građanima Kosova I Srbije.

Tada je svaki treći ispitanik iz Srbije imao neki od poremećaja raspoloženja (poput depresije, hipomanije, manije). Istovremeno, skoro 40 odsto Srba suočavalo se sa anksioznim poremećajima, a u Srbiji je zabeležen i najveći broj ispitanika koji su zloupotrebljavali neku supstancu (devet odsto).

Profesorka Terzić Šupić objašnjava da će se u okviru sadašnjeg istraživanja „Cov2soul“ koristiti strukturisani dijagnostički intervju koji je zlatni standard u psihijatriji i koji procenjuje čitav niz poremećaja – od depresije i suicidalnosti, preko paničnog poremećaja, agorafobije, i opsesivno kompulzivnog poremećaja do posttraumatskog stresnog poremećaja i psihotičnih poremećaja.

Ona kaže i da očekuje da će istraživanje pokazati da su simptomi depresivnosti i anksioznosti povećani među građanima Srbije zbog uticaja pandemije.

– Na sve nas je ova pandemija uticala. Pri tome izdvajaju se grupe ljudi u populaciji, poput onih koji su bili bolesni, koji su lečeni u jedinicama intenzivne nege, građani koji su izgubili nekoga zbog pandemije, lekari i druge profesije pod posebnim rizikom. Svako do njih nosi neki teret koji bi mogao da se ispolji – kaže sagovornica Danasa, dodajući i da je i sam virus neurotropan, što znači da deluje na mozak odnosno da može da dovede do mentalnih tegoba koje su biološke prirode.

Još jedan razlog zbog koga očekuje povećanu učestalost poremećaja mentalnog zdravlja jesu i nalazi iz istraživanja koja dolaze iz sveta. Jedno od njih je rađeno u Češkoj i to u okviru nacionalne studije, koja je prethodno bila sprovedena i 2017, tako da je bilo moguće uporediti podatke.

Češki istraživači su utvrdili da je procenat onih koji imaju bar jedan mentalni poremećaj povećan sa 20.02 odsto (2017) na 29.6 tokom 2020. i pandemije. Takođe skočila je i učestalost depresivnih poremećaja, kao i onih koji imaju suicidalne misli i to tri puta (sa oko četiri na oko 12 odsto), dok se prisutnost anksioznih poremećaja skoro duplirala sa skoro osam na skoro 13 odsto.

Pored toga što će otkriti kako je kovid 19 uticao na mentalno zdravlje stanovnika, srpska studija ima još jednu vrednost. S obzirom da se radi o prvoj nacionalnoj studiji takve vrste, ona predstavlja podlogu u odnosu na koju će moći da se sagledaju rezultati nekih budućih sličnih istraživanja. Na taj način mogao bi da se uspostavi jasan pregled promena mentalnog zdravlja nacije.

Profesorka Terzić Šupić navodi da je istraživačima izuzetno važno da „ispitanici podele svoje iskustvo iz pandemije“.

– Samo tako možemo da damo preporuke za unapređenje zdravlja, prepoznamo potrebe i unapredimo zdravstvenu zaštitu – zaključuje profesorka Terzić Šupić.

Ovaj tekst deo je projekta koji je dobio podršku Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

Svima je potrebna podrška

Upitana kako ocenjuje dostupnost zdravstvene zaštite u domenu mentalnog zdravlja, profesorka Zorica Terzić Šupić kaže da je „neophodna veća pristupačnost onih koji se bave mentalnim zdravljem“. „Ako pogledamo samo na primer kakav su režim rada imali lekari i koji je to bio napor i koliko dugo traje, nemoguće je da nije došlo do pojave sindroma sagorevanja na poslu (burnout) . Svima je potrebna podrška“, zaključuje profesorka Terzić Šupić, ističući da postoji Nacionalna linija za pomoć u slučaju suicidalnosti koja je dostupna 24h sedam dana u nedelji, u okviru Klinike Laza Lazarević, kao i linija centra Srce dostupan od 14 do 23h.