Panić: Kolaps je kada imate veliki broj pacijenata koje ne možete da zbrinete

Dok pacijenti toliko dugo čekaju, upozorio je Panić, njihovo zdravsteno stanje može drastično da se pogorša jer je za njih ključno mirovanje i neizlaganje naporima i hladnoći.

On je rekao i da su lekari čuli da pacijenti moraju da idu u domove zdravlja da rade analize i da se tek nakon toga pojave u kovid ambulanti, što podrazumeva da se „šetaju od nemila do nedraga“.

Panić je objasnio da se sa kolegom iz smene dogovorio da ako moraju da rade „ratnu trijažu“, odnosno da odlučuju o tome ko će dobiti aparat a ko ne, da o tome moraju da budu napismeno obavešteni.

„Mi ne možemo to da preuzimamo sami na sebe. Ja lično još nisam bio u takvoj situaciji, ali javljaju se kolege iz cele Srbije, naročito iz Beograda, koje jesu. Uostalom poznat je slučaj Zemunske bolnice i Petra Đurića, ‘Ćale, ovo je za tebe'“, naveo je Panić.

On je rekao da lekari još nisu u situaciji da baš nikako ne mogu da pomognu pacijentu, jer „ako nikako drugačije“, mogu da ga transportujun u drugu ustanovu.

„U Kraljevu ima opreme, ali sada već dolazimo u situaciju da nema ko da radi“, rekao je Panić.

On je podsetio da su restriktivne mere u Srbiji ukinute „skoro u jednom dahu“, suprotno celokupnom svetskom iskustvu da se nakon vanrednog stanja restriktivne mere moraju ukidati postepeno, jedna po jedna, uz pažljivo praćenje efekata.

Panić je rekao i da ima utisak da se dve privremene bolnice ne otvaraju da bi se proširili kapaciteti, nego da bi se oslobodile druge bolnice „i da bi sve kovid pacijente stavili tu“.

To će vlastima, smatra Panić, omogućiti da uspostavi potpunu kontrolu nad informacijama i da centralizuje podatke, „jer ni Predrag Kon nije znao prave podatke za Beograd“.

On misli da „prave“ brojeve nema ni ostatak medicinskog dela Kriznog štaba i dodaje da država „radi sve“ kako bi imala kontrolu nad tim šta će „otići“ u javnost, a šta ne.

Njegova je pretpostavka da će pacijenti biti prebačeni u Batajnicu onog trenutka kada tamo proradi bolnica i da će onda početi zatvaranje kovid jedinica po Srbiji da bi osoblje moglo da se povuče u Batajnicu.

Komentarišući manjak medicinskog osoblja, Panić je podsetio da je Srbija pre pandemije imala „manjak od  12 do 15 odsto“ zdravstvenih radnika.

„Između 2.300 i 2.600 lekara sa Nacionalne službe za zapošljavanje je, u teoriji, trebalo odmah da bude zaposleno samo da bi se popunio broj koji je zakonom određen. Sve što postoji od lekara je moralo da bude zaposleno“, izričit je Panić.

Nakon toga, dodao je, dolazi se do „strukture“ tih lekara, odnosno do toga da li oni imaju specijalizaciju  i kakvu, „i ko može i šta može da radi“.

On je naglasio da je veliki problem što trenutno, prema zvaničnim podacima, u Srbiji ima 10 odsto zaraženih zdravstvenih radnika, dok on misli da se „realna“ brojka dobija ako se taj broj pomnoži „sa dva, pa čak možda i sa tri“.

U isto vreme, upozorio je, u beograskoj Areni rade specijalisti fizikalne medicine, oftalmolozi i otorinolaringolozi.

On je rekao da su njegove kolege i on već u situaciji kada razmatraju mogućnost „da zaraženi zdravstveni radnici koji nemaju izraženu kliničku sliku ostanu da rade“.

Kakav se scenario bliži Srbiji, Panić je objasnio rečima da će medicinski radnici „uskoro doći u situaciju da spavaju u bolnici“, jer neće imati vremena da dođu od kuće kada budu bili potrebni.

„Brže je da nas probude dok smo u bolnici, nego da dolećemo od kuće“, zaključio je Panić.