Petrović: Venecijanska komisija ne piše članove Ustava već daje mišljenje 1Foto: Medija centar

Posle mišljenja Vencijanske komisije o ustavnim amandmanima u oblasti pravosuđa, struka i eksperti iz nevladinog sektora „treba da sednu i razmisle na koji način bi mogli da utiču na popravljanje tog teksta“, izjavila je u intervjuu FoNetu programska direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović.

Ona je, u okviru serijala Kvaka 23, ukazala da se izgubilo mnogo vremena i da struka i nevladine organizacije nisu želeli sukob sa Ministarstvom pravde, već razmenu argumenata, ali da se, zbog ljudi u Ministartsvu, „to na kraju pretvorilo u sukob“.

„Zato treba da nađemo način da sada utičemo na tekst u pravcu obezbeđivanja što je moguće veće nezavisnosti pravosuđa“, rekla je Petrović u razgovoru s novinarkom Danicom Vučenić.

Ona je podsetila da uz Ustav ide i Ustavni zakon, koji je usvojen 2006. godine i da taj akt ima četiri člana o pravosuđu, napominjući da se „ne zna način sprovođenja tih odredbi, da se ne zna ko je član radne grupe i ko piše sada amandmane“.

„Mi ćemo sigurno napraviti neku strategiju na osnovu koje ćemo delovati kako bismo uticali na konačan izgled amandmana“, najavila je Petrović, koja misli da „moramo da se vratimo na početak“.

„Da se vratimo na ono na šta se naša država obavezala u pregovorima sa Evropskom unijom (EU)“, objasnila je Petrović, koja je i profesorka međunarodnog prava.

Komentarišući „zadovoljstvo“ ministarke Nele Kuburović mišljenjem Venecijanske komisije, uprkos tome što ono sadrži brojne primedbe, Petrović je primetila da je „zadovoljstvo privatna stvar“.

NJen je lični utisak da je reč o „metodologiji vladanja u ovoj zemlji“, koja je takva da se „spinovima sve negativno pretvara u pozitivno“.

Upitana zašto bi ceo proces trebalo početi ispočetka, ona je objasnila da „Venecijanska komisija ne piše članove Ustava, iako je bilo predstavljeno prošle godine kao da će Komisija to uradi, već samo daje mišljenje na predloženi tekst“.

„Komisija je dala 44 komentara i preporuke, nije dala jasnu definiciju kakvo rešenje treba na kraju prihvatiti, već je ponudila opcije i napisala šta treba raspraviti, šta jasnije definisati i šta znače pojedini termini u amandmanima“, naglasila je Petrović.

Zato treba ponovo otvoriti polemiku u kojoj će da učestvuju, ne samo neko iz Ministarstva pravde, već i struka i eksperti i profesori ustavnog prava, poručila je Petrović, uz opasku „da se ne zna do danas ko je pisao tekst amandmana i da je reč o činovničkom Ustavu“.

Kakvo god da bude rešenje koje će u avgustu na popravnom ispitu dati Ministarstvo, mišljenje Venecijanske komisije će da stoji zapisano, kao što je zapisano i njihovo mišljenje iz 2007.godine, predočila je Petrović.

Ona smatra da su pravosudna struka i nevladine organizacije, trudeći se da poprave amnadmane, „načinili korak, koji možda nije efikasan, ali će nekako ostati zabeležen“.

„Neke stvari smo možda pomerili korak napred, to naravno ne stvara zadovoljstvo u mojoj duši, ali morali smo to da uradimo, jer smo prosto moralno obavezni, bez obzira na samovolju i bahato ponašanje predstavnika Ministartsva prema nama“, naglasila je Petrović.

Ona je, komentarišući pozive ministarki pravde da podnese ostavku posle mišljenja Venecijanske komisije, kratko rekla da „ovde ostavka, kao institut u situacijama kada neko pogreši, ne postoji“.

Petrović napominje da „ne brani ni pravosuđe, na čiji rad ima mnogo zamerki, već se bori za osnovu koja će pomoći sudijama da izađu iz onoga kroz šta su prošli u reformi 2009. godine“.

Ističući da je njoj, kao članici nevladine organizacije, lakše da „kritikuje i bude hrabra“, Petrović je predočila da i „sudije moraju da imaju integritet“.

Prema njenim rečima, pravosuđe su i „hrabri ljudi, poput nekih sudija i tužilaca, ali isto tako i oni koji ćute“.

„Mislim i da je veliki korak za celo pravosuđe, možda i veći nego što se misli, bilo osporavanje amandmana na Ustav od Vrhovnog kasacionog suda, Državnog veća tužilaca i apelacionih sudova“, rekla je Petrović.

Kako je objasnila, „prosto su izašli iz svojih začaranih krugova straha i borbe za opstanak na položajima i rekli da se ne slažu sa rešenjima Ministarstva pravde“.

Ukazujući da struka i nevladine organizacije za razmenu mišljenja o amandmanima nemaju sagovornike na drugoj strani, Petrović je procenila da je Ministarstvu „rasprava očigledno poslužila kao dekor, kako bi se zaradila neka pozitivna ocena u napretku ka EU“.

„Trudili smo se da ne služimo kao dekor, mada njima očigledno služimo kao dekor“, rekla je ona i podsetila da je i Skupština Srbije, povodom ustavnim promena, odbila inicijativu da se organizuje Javno slušanje u parlamentu.

Uprkos tome što u Srbiji „nekoliko decenija unazad nevladine organizacije i struka nemaju sagovornika na drugoj strani“, Petrović ističe da su „uporni u naporima da se neke stvari u našoj državi poprave u pravcu razuma“.

„Sve ovo što se dešava je nerazumno i gubljenje vremena“, tvrdi Petrović i upozorava da EU, jednog dana kada budemo blizu članstva, ako ovi amandmani ne zadovolje minimum evropskih standarda, neće primiti nekoga ko u samom Ustavu nije obezbedio vladavinu prava.

Upitana da li su „metafora“ vladavine prava u Srbiji poslednji izveštaj Komiteta Saveta Evrope protiv torture, zatim na 14 godina zatvora osuđena osoba na utakmici u Rusiji ili je to diskusija oko reforme pravosuđa, Petrović je konstatovala da „mi imamo paralelne svetove“.

Tabloidi, koje ona naziva „političkim projektima“, kreiraju tu „paralenu sliku“, ali i političari i to „ne samo ministarka pravde oko mišljenja Venecijanske komisije, već pre svega predsednik države i premijerka“.

To je „način vladanja“ i oni bi „izgubili vlast ako ne bi lagali“, smatra Petrović, čiji je osećaj, kao građanke, da su „suština vladanja laž i strah“.

Ona misli da „taj osećaj verovatno nose i drugi građani, jer nemamo otvoreni dijalog, a kada neko kaže nešto što je suprotno zvaničnom stavu, nađe se na prvoj strani Informera, Telegrafa, Alo ili nekih drugih političkih ‘projekata'“.

LJudi se plaše da javno iskažu nešto što je normalno da kažu, ocenila je Petrović, koja se slaže sa ocenama da „Srbija ide u pravcu erdoganizacije“.

Ona se „često pita, kada je reč o Kosovu i poglavlju 35, zašto se stvara atmosfera rata, a istovremeno se govori da smo spremni na komromis“.

Jedino što Petrović može da protumači je da će predsednik, ako jednog dana, mada ona u to još ne veruje, „bude stavio potpis na neki pravno obavezujući dokument, dati opravdanje za taj čin kako smo za malo izbegli rat da nije to potpisao“.

„Po meni to je suludo, ali dosta je stvari u ovoj zemlji je suludo, pa i to“, zaključila je Petrović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari