Pisarri: Zaštititi nekadašnji logor Topovske šupe od propadanja

„Kroz ovu inicijativu hoćemo da prikupimo što više materijala o istoriji ovog mesta. Upućujemo poziv svim građanima da ako nešto znaju, jave se Centru za primenjenu istoriju, jer se o ovom logoru jako malo zna. Pored istraživanja važno je i da podignemo svest o ovom mestu građanima Beograda, te ćemo kroz niz aktivnosti upoznavati javnost o istoriji ovog logora. U Evropi se danas dešavaju stvari za koje smo mislili da se neće ponovo dešavati, mislim pre svega na porast desnice i stava prema migrantima, koje su strašne politike. Očuvanje sećanja na ono što se desilo pre 80 godina je ključna stvar u edukaciji“, rekao je Pisarri.

On je dodao da moramo da budemo svesni da su postojale određene politike koje su bile uzrok smrti miliona ljudi.

„Jedan od načina da to sprečimo da se ponovo desi jeste upravo kultura sećanja i edukacija o tome što se desilo“, dodao je Pisarri.

On je istakao i da će biti pokrenuta javna kampanja za očuvanje „Topovskih šupa“ i prikupljanje potpisa na međunarodnom nivou.

Pisarri je rekao da je glavni cilj inicijative da se spreči rušenje zgrada a da je sledeći korak predlog memorijala – „Topovske šupe su pod zaštitom Gradskog zavoda za urbanizam, a i stavljene su u nacrt zakona o Sajmištu, što je jako važno“.

Logor „Topovske šupe“ bio je jedan od prvih logora u Evropi za Jevreje i Rome, kroz koji je između avgusta i novembra 1941. godine prošlo oko 5000 Jevreja i 1500 Roma koji su svi, sem retkih izuzetaka, ubijeni u masovnim streljanima na stratištima oko Beograda.

Danas je lokacija bivšeg logora Topovske šupe zaboravljena, zapuštena i postoji velika opasnost da zgrade, koje su bile sastavni deo logora, budu uništene zbog najavljene izgradnje tržnog centra. Inicijativa za očuvanje Topovskih šupa deo je projekta „Mapiranje Holokausta – očuvanje logora Topovske šupe“, koji podržava Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust, Claims conference i Savez jevrejskih opština Srbije. Projekat vodi Centar za primenjenu istoriju u partnerstvu sa nemačkom organizacijom Culture and more.

Brana Popović, predstavnik Jevrejske opštine Beograd rekao je da skoro svi iz jevrejske zajednice imaju nekoga ko je tu stradao.

„Mi danas sa punim pravom se zgražavamo kada izvršitelji izbace neku porodicu na ulicu. Ovde se to desilo 5000 ljudi, koji su odvedeni iz svojih stanova i postali su taoci tadašnjeg okupatora. Ono što je strašno u toj stvari, je da to što se desilo pre 80 godina je prestalo da bude važno. Ako zaustavite tamo na ulici bilo koga i pitate šta se tu dešavalo, niko neće znati. Kultura sećanja ne postoji. Ako ne pamtite šta vam se desilo, desiće vam se ponovo. Zgrade su u očajnom stanju, nisam siguran ni da mogu da se renoviraju. Ali te zgrade treba da budu spomenici. Nije mi jasno zašto baš tu mora da se izgradi tržni centar. To je ogroman prostor, zašto baš tu gde su te dve zgrade treba da se gradi. U tom logoru je bio i moj deda, to je moja lična priča. Ako pustimo da to sećanje propadne, postoji opasnost da se to sve ponovo desi“, naveo je Popović.

On je zaključio da bi u nacrtu zakona o Sajmištu trebalo detaljnije da se uzme u obzir i zaštita Topovskih šupa i da njihova zaštita treba da bude bolje definisana.

Predstavnik Nacionalnog saveta Roma Zlatomir Jovanović istakao je da je važnost sećanja da nas upozoravaju na ono što se nekada desilo upravo da se nikada ne bi ponovilo.

„Topovske šupe su jako važne za romsku zajednicu. 24 godine Romi nisu govorili romski jezik, jer su živeli u strahu, a kad narodu ubijete jezik, uništili ste i taj narod. Važno je sačuvati to mesto, važno je za romsku zajednicu. Topovske šupe su obeležje stradanja romskog naroda i služe kao upozorenje da se to više nikad ne ponovi. Oko ideje da se sačuvaju Topovske šupe svi moramo da se složimo. To je obeležje stradanja čoveka“, rekao je Jovanović, koji se složio da nacrt zakona o Sajmištu treba da uzme u svoju zaštitu i Topovske šupe i da ta zaštita treba bolje da se definiše.