Najtraženiji pojam na Guglu u 2016. je video igra za pametne mobilne telefone ‘Pokemon gou’.
Uspeh je još veći kad se zna da su Pokemoni iza sebe ostavili Ajfon 7, Donalda Trampa, Prinsa, Dejvida Bouvija, Dedpula, Olimpijske igre u Riju, novi album Metalike, novi film iz Star Wars franšize…
Svašta se 2016. govorilo o Pokemonima: Od toga da ih je Murinjo zabranio igračima Mančester Junajteda, do toga da američki vojnici na prvoj liniji fronta protiv Islamske države u Iraku igraju Pokemone. Najviše se strahovalo da će igrica evoluirati u ‘nešto mnogo opasnije’. Da je posebno opasna za decu. U obilju izmišljotina tog tipa bilo je i istinitih vesti da decu u Americi udaraju automobili dok jure Pokemone, da su igrači iz Bosne i Hercegovine upozoreni da ne ulaze u još neraščišćena minska polja da bi našli virtuelne Pokemone, da je tinejdžer iz Gvatemale ubijen jer je igrajući igricu provalio u tuđu kuću, da se devojka iz Vajominga jureći Pokemone saplela o telo mrtvog muškarca… Panika je letos stigla i u Srbiju uporedo sa masovnom igračkom histerijom. Čak je i bolnica u Tiršovoj ulici u Beogradu morala često da demantuje da je neko dete povređeno u jurnjavi za Pokemonima koji su u ‘proširenoj realnosti’ počeli da se pojavljuju i na Kalemegdanu kod Paviljova ‘Cvijete Zuzorić’.
Zapadna propaganda je nekad isticala da je u Sovjetskom Savezu više ljudi poginulo od eksplozija neispravnih televizora nego u intervenciji u Avganistanu, a tokom leta 2016. učinilo se da će Pokemoni u Srbiji završtiti ono što nije uspeo osiromašeni uranijum. U suštini, retko kad je otuđenje bilo tako privlačno. Retko je kad eskapizam tako terao na aktivizam. Na bekstvo od kuće, kao klonirani Tom Sojer koji umesto Misisipija ima softver. Uprkos pomami sad već možemo reći da su Pokemoni ipak bili samo trend, i da će teško ove virtuelne životinjice ‘evoluirati u nešto mnogo opasnije’. Pre da će ući u panteon gde su već Nindža kornjače i Transformesri – kao bitan segment pop kulture. U sajber eri. Kao novi prilog ‘Čudovištima koje smo voleli’ nenadmašnog Ranka Munitića. Teško da će Pikaču (možda najpopularniji pokemon) i njegovi srodnici biti dugotrajniji od pomame brejkdensa ili od igranja Angry Birds?
Pokemon je skraćenica od Pocket Monsters, igra je proizvod japanske kompanije ‘Nintendo’ sa sedištem u Kjotu i po mestu rođenja, Pokemoni mu dođu kao neki virtuelni rođaci Godzile. Hajka na ova dražesna bića očas posla je našla inspiraciju u terorijama zavere – da ih je izmislila CIA za ispiranje i kontrolu mozgova? U uslovima odbrane ‘vaskolikog srpstva’ Pokemoni su posebno osumnjičeni, sa elementima perfidnog satanizma. Čini se da bi kod čuvara pravovernosti vere, nacije i mentalnog zdravlja, od dobro sumnjivih pokemončića bolje prošao čak i kontuzujući metal bend sa horor maskama izašao iz kukuruza De Moina u Ajovi – veliki Slipknot dakako. Kao najbolje mesto susreta speed metala i repa, škripe i rendanja u maestrali hardcore koji su činili devet delija u padobranskim odelima parirajuće brutalnosti. NJihovi spotovi i bliska trash asocijativnost sa ekstremnim sportovima poput fristajl motokrosa ili skejtbordinga, učinili su Pokemone tako bliske njima u sofisticiranom mainstreamu, jer i Pokemoni su na neki način ‘ekstremni sport’ sa svojim fizičkim i mentalnim rizicima, ali otuda eto i većeg podvižništva igrača.
Hajka na Pokemone podsetila me je na hajku na Teletabise, te simpatične psihodelične guzonje iz BBC produkcije. Sećam se kako su odgovorne srbende Tinki – Vinkija, ružičastog i najvećeg teletabisa proglasili ‘pederom’ samo zato što je nosio žutu torbicu. Naravno, slabo ko je slušao šta je govorio stručni tim BBC koji je napravio seriju samo za decu uzrasta do dve godine, sa ekspertima za dečiji govor, percepciju i emocionalnu podršku.
Po sličnom princpu nedavno umalo da najebu ‘Maša i medved’. Sad bi sve bilo još opskurnije jer se radi o ruskom proizvodu koji traje od 2009. godine. I još gore, upravo su se javili ‘ruski psiholozi’ da apeluju na spas duše jer su ‘Maša i medved’ navodno štetni za dečiju psihu. Forumaška ‘kritika’ prvo je lansirala taj spin iza kojeg stoje ‘anonimni autoriteti’. Sličnu progresiju imali su spinovi da Tramp ‘podržava srpsku stvar’. Maša je visoki domet ‘meke moći’, sa ruskim medvedom koji je i na Zapadu simpa. Crtać parira ‘Voliju’, ‘Ledenom dobu’, ‘Madagaskaru’ i ostalim animiranim hitovima sa Zapada. Spinovanje je eksplodiralo kad je krajem oktobra 2016. ruski nacionalni dnevni list ‘Izvestija’ (polu)izmišljotinu uobličio u agencijsku vest.
Jedan deda iz Beograda mi kaže da se unuk smirio kad je prestao da gleda Mašu. Više ne razbija tanjire, a i ne maltrerira dedu kao što Maša maltretira medveda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.