Pomoć za zaposlene majke na papiru, u praksi – brojni problemi (VIDEO)

Najugroženije su one majke čiji poslodavci nisu uplaćivali poreze ili doprinose za zaposlene – da li zato što su koristili državne mere pomoći za borbu protiv pandemije ili zbog svoje neodgovornosti i problema u poslovanju, a sa posebnim preprekama se suočavaju žene koje su preduzetnice.

Iako se o merama pomoći porodici sa decom govori mnogo, a majkama obećavaju različiti novčani i nematerijalni podsticaji kako bi se odlučile da imaju prvo, drugo, pa i treće dete, situacija u praksi – kada pokušavaju da ostvare pravo na naknadu za odsustvo sa posla, mnoge je majke dovela do brige za egzistenciju, ne samo deteta nego i svoju ličnu.

O problemima sa kojima su se suočile na putu do naknade za porodiljsko i trudničko odsustvo, majke su svedočile u anketi koju je Danas pokrenuo kroz projekat „Danas pita, građani učestvuju“.

Na pitanja o problemima sa naknadama za trudnice i majke odgovorilo je 106 ispitanika i ispitanica, a polovina njih kaže da su naišli na prepreke pri ostvarivanju prava na isplatu novčane naknade za odsustvo sa posla. Jedan otac koji se javio kroz ovu anketu žalio se na to što isplata naknade za odsustvo sa posla kasni. Sličan problem imale su i mnoge majke, iz različitih razloga.

Jovana Đurđević, koja je na trudnično bolovanje otišla u februaru ove godine, prvu isplatu za mart mesec dobila je sa četiri meseca zakašnjenja – u julu ove godine.

– Najveći problem je što je RFZO kasnio sa isplatom zarade. Dobijala sam samo odgovore na mejl da ne stižu da obrade moj zahtev dok nisam otišla lično i tražila da razgovoram sa šefom. Toliko o državnoj odgovornosti za trudnice koje imaju visoko rizičnu trudnoću – navela je Đurđević.

Bilo je i onih koji kritikuju to što trudnicama i porodiljama nije omogućeno da uzimaju kredite kod banka dokle god primaju naknadu države za odsustvo sa posla.

Pomoć za poslodavce – na štetu majki

Kategorija majki koje su se najskorije suočile sa nelogičnostima socijalnih mera „pomoći“ jesu trudnice i porodilje čiji su poslodavci koristili mere pomoći države u borbi protiv pandemije kako bi odložili plaćanje poreza i doprinosa za zaposlene.

Ovu meru pomoći na kraju nije platila država, već majke. One koje su koristile trudničko ili porodiljsko bolovanje u mesecima nakon što su njihovi poslodavci iskoristili tu meru, ili će koristiti u narednim mesecima – sada nailaze na problem. Njihove naknade za porodiljsko odsustvo biće umanjene za one mesece tokom koji poslodavac nije uplaćivao poreze i doprinose.

Iako je država uredbom navodno rešila ovaj problem, kada majke uđu u proceduru za obračun naknade, administracija vidi samo nulu na njihovim računima.

Jedna od njih je E. N. Iz Beograda. Kako ona kaže, još uvek joj nije zvanično izvršen obračun za naknadu ali su joj iz službi za socijalna pitanja rekli da meseci za koje poslodavac nije uplatio doprinose jednostavno neće ući u obračun.

– Na moje pitanje „da li mi se meseci za koje je moja firma prihvatila pomoč drzave, koja podrazumeva plaćanje doprinosa na odloženo do 2023. godine, računaju kao nula tj. ne ulaze u obračun od poslednjih 18 meseci zarade?“  dobila sam odgovor – tako je. Biće mi refundirana razlika kad poslodavac uplati ta četiri meseca, ako dostavim dokumentaciju koja to potvrđuje – navela je ona.

Za nju ovo znači da naknadu neće dobiti kada joj je najpotrebnija – što je sada, a ne 2023. godine, uz to da će dve godine biti u nezivesnosti da li će poslodavac uopšte isplatiti doprinose u celosti i da li će odluka o refundaciji uopšte važiti po isteku tog perioda.

– Znači država je dala odobrenje poslodavcu, da na štetu zaposlenih, odloži uplatu doprinosa. Da ne pominjem da državni PIO fond ne izdaje potvrdu o stanju uplaćenih doprinosa za tekuću godinu, nego, kako kažu, imaju rok od godinu dana za obradu podataka pa će meni podaci o uplatama poslodavca biti dostupni tek 2024 – kaže naša sagovornica.

Sličan problem dešavao se i ranije i dešava se i dalje sa trudnicama i porodiljama čiji poslodavci nisu uplaćivali redovno doprinose za zaposlene. Ukoliko je firma otišla u stečaj ili jednostavno nije izmirivala svoje obaveze, žene neće moći da ostavare pravo na naknadu.

Preduzetnice prepuštene same sebi

Sa posebnom vrstom problema susreću se žene preduzetnice – one koje su samozaposlene ili vode svoje firme – njih država ne prepoznaje kao kategoriju koja ima jednaka prava kao trudnice i porodilje zaposlene kod poslodavca, niti imaju mogućnost da odu na porodiljsko odsustvo već mogu da primaju tzv. „ostale“ naknade.

Na ove probleme požalila nam se Marija Nastić, preduzetnica koja kaže da je najveći problem to što preduzetnice ne mogu jednostavno da odu na bolovanje već moraju da nađu nađu nekog drugog ko će biti odgovorno lice za njihovu firmu ako žele da ona nastavi da radi, u suprotnom će imati prekid i u poslovanju i u radnom stažu.

– Problem je što ne daju novac trudnicama preduzetnicama ili vlasnicama firmi/udruženja građana. Zašto te žene nemaju pravo na trudničko bolovanje? Zašto se čeka po nekoliko meseci na uplatu bolovanja od države – upitala je ona.

„Najveći problem sa majkama preduzetnicama je što, ako žele naknadu, neće imati radni staž uplaćen u tom periodu“, kako nam je napisala jedna majka.

Slično je svoju situaciju opisala još jedna preduzetnica koja kaže da je, da ne bi imala prekid u radnom stažu, morala da uplaćuje poreze i doprinose od oko 39.000 dinara mesečno. U međuvremenu je primala naknade koje se vode kao „ostale“, u iznosu od oko 46.000 dinara. Za život joj je u tom trenutku preostalo 7.000 dinara.

„Država pada na ispitu kada su majke u pitanju“

Sa pričama žena koje su nailazile na sve ove i mnoge druge probleme neposredno se susretala i Jasmina Mihnjak, urednica portala Bebac, koja za Danas potvrđuje da su među majkama – one koje su preduzetnice i one čiji su poslodavci koristili mere pomoći – trenutno značajno diskriminisane.

– U praksi se sada dešava da, zbog mera koje je koristio određeni broj poslodavaca, porodilje i trudnice su ostavljene na cedilu i ne postoji nikakvo rešenje za njih. To se dešava i u drugim slučajevima kada poslodavci iz različitih razloga ne plaćaju redovno poreze i doprinose, ali naknada zarade na porodiljskom i trudničkom odsustvu ne sme da zavisi od toga da li je poslodavac izmirio svoje oaveze. Država će svakako od tog poslodavca da zahteva nekako da plati, a trudnica ili prodilja ne može da čeka i da retroaktivno traži svoj novac nazad zato što je njoj novac potreban tada u trenutku kada je dobila dete – ističe Mihnjak.

Ona naglašava da je najbolje rešenje za ovakasv problem – da država isplaćuje nakande majkama koje su u stalnom radnom odnosu nezavisno od toga da li su dažbine izmirene, a da svakako potražuje od poslodavca sredstva koja on duguje kao što bi činila u bilo kom drugom slučaju i za šta postoje mehanizmi.

– Nama su nadležni rekli da je to administrativni propust i obećali da će da reše kao i da upućujemo sve žene da ulože žalbu ako im je umanjena naknada zbog mera pomoći koje su koristili poslodavci, i da će im biti izdato novo rešenje. Međutim, u praksi se to ne rešava, navodi ona.

Mihnjak objašanjava da je propust prema preduzetnicama nastao jer one nisu u kategoriji žena koje imaju pravo na porodiljsko odsustvo i nisu tretirane isto kao žene koje su stalnom radnom odnosu kod nekog poslodavca, već imaju pravo na ostale naknade po rođenju deteta.

– Mislim da Vlada Srbije nije svesna kako je došla do toga, kada njih pitate da li žele da to bude tako oni će reći – ne, mi želimo da se zalažemo za preduzetnice i podstaknemo da žene otvaraju svoje firme ali nastao je propust. Osim toga problem je i što njima tokom porodiljskog odsustva ne teče radni staž, to je uređeno drugim zakonima. Način da se to reši jeste da preduzetnice dobiju isti tretman kao žene koje su u radnom odnosu kod poslodavca jer je zaista nepravedno da žene koje plaćaju poreze, često i zapošljavaju druge žene, umesto da budu nagrađene, budu diskriminisane – ističe Mihnjak.

Problem je kaže, to što, iako država nije namerno oštetila majke, nadležni ne nalaze način da prevaziđu probleme iako im majke i drugi upućeni stručnjaci stalno ukazuju šta treba promeniti.

– Nažalost, u celoj administrativnoj zbrci  oko primene zakona – ispaštaju trudnice i porodilje. Zaključak je da su ti propusti nadležnih zapravo nedostatak sistema. Mi kao građani vidimo kako država pada na ispitu kada je rešavanje takvih problema u pitanju – kada nam je država potrebna oni ne uspevaju da reše problem, čak i ako postoji volja – naglašava ona.

Od propusta u zakonu do pogrešnih tumačenja izmena zakona

Od donošenja Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kojim se uređuje isplata naknada trudnicama i porodiljama, bilo je mnogo propusta na koje su se majke žalile i više oblika diskriminacije. O diskriminiaciji je odlučio i Ustavni sud koji je u maju ove godine doneo odluku da su tri odredbe Zakona neustavne, među njima i odredba koja se tiče porodiljskog odsustva za koju je sud ocenio da ni jedna porodilja nije smela da prima naknadu zarade koja je manja od republičkog minimalca.

O ovome je za Danas govorila Marica Bursać, pravnica udruženja „Mame su zakon“, koje se zalagalo za izmene zakona. Nakon ove odluke, u julu ove godine donete su poslednje izmene i dopune Zakona kojima je zagarantovano da naknada ne sme biti manja od minimalca.

– Pored toga, rezultat ovakve odluke Ustavnog suda jeste da majke koje su se porodile posle 1. jula 2018. godine sada imaju pravo na obeštećenje do iznosa u visini republičkog minimalca. Pravo na obeštećenje imaju samo majke koje su pre otvaranja porodiljskog odsustva bile zaposlene po osnovu ugovora o radu i koje su za vreme porodiljskog odsustva primale naknadu zarade koja je manja od republičkog minimalca – ukazala je Bursać.

Ovo je važno jer, među majkama koje su se javile udruženju ima i preduzetnica i korisnica prava po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima a koje nemaju pravo na obeštećenje. Takođe, prema njenim rečima, oštećene su i majke koje su rodile decu sa invaliditetom i koje su bile primorane da biraju između prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi (posebne) nege deteta koje je garantovano Zakonom o radu, i prava koje ima njihovo dete u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, a koje kolokvijalno nazivamo tuđa nega i pomoć (TNP).

– Majke koje poseduju rešenja kojim se zahtev za TNP odbija, jer su se odlučile za pravo na naknadu zarade, sada takođe mogu da se obrate nadležnim Centrima za socijalni rad, popune zahtev na propisanom obrascu i predaju ga uz rešenje kojim je njihov prethodni zahtev odbijen. Međutim, problem je sa onim majkama koje nemaju odbijajuće rešenje. One taj zahtev nisu ni podnosile, jer im Zakon od 1. jula 2018. godine to nije dozvoljavao – navodi ona.

Dodatan problem u ostvarivanju prava na obeštećenje je i to što su, prema rečima Bursać, nadležni su izdali uputstvo gradskim i opštinskim upravama navodeći da ne mogu sva rešenja da se isprave, već samo ona koja su doneta u protekle 2 godine.

Bursać ukazuje da je ovo pogrešno tumačenje odredbe člana 61. Zakona o ustavnom sudu, „jer ne želimo da dozvolimo da se majke ponovo izigraju i to ovoga puta zbog pogrešnog tumačenja Odluka Ustavnog suda od strane ministarstava“, navela je ona.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dnevni list Danas (@danas.rs)