Prekrajanje istorije od ulica do nagrada

Zamenik gradonačelnika Goran potvrdio je juče da će ime nagrade biti promenjeno.

Ipak, sagovornice Danasa upozoravaju da se ovim nastavlja trend prekrajanja istorije koji je uveliko na delu u Beogradu kroz odluke i dodeli naziva ulica i podizanje spomenika, dok se oslobodilačka borba iz Drugog svetskog rata nepravedno zaboravlja.

Oktobarska nagrada dodeljivala se zaslužnim Beograđanima za dostignuća u različitim oblastima nauke i umetnosti, i dodela je bila organizovana tradicionalno svakog 20. oktobra, na dan Oslobođenja Beograda od nemačke okupacije, 1944. godine.

Ova tradicija je prekinuta 2002. godine kada je ustanovljena nova „Nagrada grada Beograda“ koja se dodeljuje svakog aprila za prethodnu godinu, a po svemu sudeći, aktuelna gradska vlast nastaviće raskidanje tradicije ove i Oktobarske nagrade.

O ovome je za Danas govorila i istoričarka Irina Subotić, predsednica Evropa nostra Srbija.

Njen suprug akademik Gojko Subotić bio je dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda za 1981. godinu, među drugim značajnim priznanjima koje je stekao kao istoričar umetnosti.

– To je prekrajanje istorije, još jedno nerazumevanje tradicije, omalovažavanje svih dosadašnjih najvećih dostignuća koja su u našoj zemlji, a posebno u našem gradu, dobijana decenijama, istakla je Subotić.

Da se na ovaj način nastavlja prekrajanje istorije, posebno one koja se vezuje za narodno-oslobodilačku borbu u Drugom svetskom ratu, ističe za Danas i istoričarka umetnosti Dunja Blažević.

– To je počelo od preimenovanja ulica do ovih retrogradnih spomenika koji se podižu i zaista su ruglo Beograda. Prva indikacija o tome mi je bilo preimenovanje ulice Ive Lole Ribara. Onda se nastavilo sa preimenovanjem ulica do ovih spomenika koji se podižu i zaista su ruglo Beograda. Preimenovanje nagrade je vrhunac cinizma i bezobrazluka gradske vlasti. Menjaju istoriju i tradiciju, od ulica do pojmova pa i interpretacije istorije. To je jedno neprijateljstvo prema svemu što je značio i narodno-oslobodilački rat i posle period socijalizma, navela je Blažević. Ona dodaje i da aktuelna vlast veliča oslobođenje Beograda jedino kada „Rusi dođu u posetu“, odnosno predstavlja ga samo kroz rusku prizmu.

Istoričarka Dubravka Stojanović ukazuje da ova vlast pokušava da oživi tradiciju „srednjeg veka“ što sasvim sigurno nova pojava u našoj politici sećanja i da je pitanje koju poruku vlast želi da pošalje time.

– Despot Stefan je stvarno bio prava renesansna ličnost, od viteštva do poezije. Ali je sada važno pitanje zašto su gradske vlasti krenule svoje istorijske očeve da traže u srednjem veku? Od serije Nemanjići, preko megalomanskog sedmospratnog Nemanje do ove promene. Možda je to način da se ukinu podele prethodnih vlasti (obrenovićevci-karađorđevićevci, titovci-dražinovci), da se nacija objedini oko nespornog, „starijeg i lepšeg“ istorijskog uzora i tako objedinjena stane iza vođe? Ili da se ovo „zlatno doba“ nadoveže na „zlatno doba“ srednjeg veka? Sigurno važi i ono da što je teža situacija u zemlji to je potrebnije neko blistavo doba iz prošlosti – da zaseni sadašnjost, ukazala je Stojanović.

Sporni dobitnici poslednjih godina

U javnosti je poslednjih godina Nagrada grada Beograda često ispraćana sa osporavanjem imena pojedinih dobitnika jer se smatralo da su mnogi nagradu dobili po političkoj liniji. Među najkritikovanijim dodelama bilo je to što je nagradu za novinarstvo za 2018. godinu dobio Miroslav Lazanski, sada ambasador Srbije u Rusiji. Osporavala se nagrada i Ivanu Tasovcu, bivšem ministru kulture, kao i dr Danici Grujičić, direktorki Instituta za onkologiju i radiologiju Kliničkog centra Srbije.