Presudom za ubistvo Ćuruvije nisu zadovoljni ni tužilac ni odbrana 1

Foto: EPA SASA STANKOVIC

Turbulentan put do konačnog odgovora na pitanje ko je ubio novinara Slavka Ćuruviju nedavno je naišao na oštru krivinu, nakon što je zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić u žalbi Apelacionom sudu u Beogradu zatražio ukidanje prvostepene presude kojom su osumnjičeni kažnjeni višedecenijskim zatvorskim kaznama.

Time će veće Apelacionog suda pred sobom imati predmet u kojem obe strane u postupku traže isti ishod – ukidanje presude i vraćanje postupka u Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Ipak, to ne znači da svi ostali dele njihov stav. „Zaprepašćeni smo“, kaže za Danas Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija Fondacije upitana za komentar na žalbe tužilaštva.

„Za nas je prvostepena presuda bila prihvatljiva i veoma važna zato što je na nedvosmislen način pokazala da je iza ubistva Slavka Ćuruvije stajala država. Sada strahujemo da će ovakva žalba tužilaštva, koja traži isti epilog kao i odbrana, širom otvoriti put ka tome da Apelacioni sud prvostepenu presudu ukine. Ta presuda bila je jedan tračak nade da ćemo dobiti pravni epilog makar jednog ubistva novinara, a sada se nalazimo u opasnosti da se 21 godinu od ubistva Slavka Ćuruvije ceo slučaj vrati na početak“, kaže Stevanović.

Slično mišljenje moglo je da se čuje na nedavnom obeležavanju godišnjice ubistva Slavka Ćuruvije.

„U svoje lično ime mogu da kažem da sam duboko ogorčena žalbom tužioca i njegovim zahtevom da se suđenje ponovo održi. Nadam se da ni tužiočeva žalba neće biti prihvaćena, zato što bi se onda stvarno postavilo pitanje čemu sve ovo, ali to mogu da kažem samo u svoje ime“, rekla je tom prilikom Ljiljana Smailović, članica Komisije za istraživanje ubistva novinara.

Presudom čije ukidanje sada traže obe strane, doneta pre skoro tačno godinu dana, osumnjičeni za ubistvo Slavka Ćuruvije osuđeni su na višedecenijske zatvorske kazne. Bivši načelnik Resora Državne bezbednosti Radomir Marković i nekadašnji načelnik Beogradskog centra RDB-a Milan Radonjić osuđeni su na 30 godina. Bivši operativac RDB-a Ratko Romić osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, kao i Miroslav Kurak, za kojeg se u postupku tvrdilo da je bio pripadnik rezervnog sastava RDB-a.

Međutim, iako je našlo da su svi osumnjičeni krivi za zločin za koji su optuženi, sudsko veće je u izvesnoj meri odstupilo od opisa događaja koji je naveden u optužnici. Za razliku od optužnice, koja je za neposredno ubistvo teretilo Miroslava Kuraka kao izvršioca i Ratka Romića kao pomagača, sudsko veće je došlo do zaključka da je Ćuruviju ubilo treće, N. N. lice, a da su pomenuta dvojica pomagali u organizaciji. Razlog za ovakvu odluku najverovatnije je iskaz istoričarke Branke Prpe, koja je jedini očevidac Ćuruvijinog ubistva. Naime, njen opis čoveka koji je izvršio ubistvo drastično odstupa od fizičkih karakteristika Miroslava Kuraka.

Imajući u vidu ove okolnosti, Prpin pravni zastupnik advokat Rajko Danilović, kaže da je odluka zamenika tužioca da zatraži ukidanje presude „sa pravne tačke gledišta dosledna“.

„Presuda je dosta spetljana. Zamenik tužioca je u žalbi ispravno postupio, jer se doslovno držao svoje optužnice“, kažeDanilović, dodajući da prvostepena presuda „ide na ruku“ osuđenima, pošto im je omogućila da budu u kućnom pritvoru do konačne odluke.

Trenutno, u kućnom pritvoru se nalaze Radonjić i Romić. Radomir Marković, služi četrdesetogodišnju kaznu zatvora zbog ubistva na Ibarskoj magistrali, a Miroslav Kurak se nalazi u bekstvu.

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović, koja zastupa Milana Radonjića i Ratka Romića, kaže da su u prvostepenoj presudi okrivljeni osuđeni za nešto što im tužilac apsolutno nije stavljao na teret i da uopšte nije jasno ko se za šta osuđuje.

„Pre svega svima je jasno, i mi smo to tokom postupka dokazali, da Kurak nije ubio Slavka Ćuruviju, a Romić nije udario Branku Prpu u glavu. To je ono za šta su oni tuženi.

Međutim, i pored toga oni su osuđeni, ali mi ne znamo za šta tačno. Osuđeni su da su N.N. licu omogućili neprimećeno da uđe u haustor. To je apsolutno drugačiji činjenični opis od onog od kog smo se sve vreme branili. Svako može da bude osuđen samo za činjenični opis koji mu se optužnicom stavlja na teret, dok pravna kvalifikacija sud ne vezuje. Ove činjenice svestan je i tužilac, pa je i on morao da izjavi žalbu, bez obzira na to što su osuđeni dobili višedecenijske kazne. Mi naravno nismo zadovoljni nikakvom osuđujućom presudom, a s obzirom na povredu identiteta optužbe i presude, očigledno nije zadovoljan ni tužilac“, kaže Dobričan Nikodinović.

Ponovo viđeno
Iako veoma neuobičajena, praksa da tužilaštvo traži ukidanje osuđujuće presude nije bez presedana. Prethodni put u jednom medijski atraktivnom postupku ovo se desilo tokom suđenja za pokušaj atentata na lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića u Budvi. U ovom postupku optuženi su bili dvojica od četvorice ljudi koji se terete i za ubistvo Slavka Ćuruvije – Milan Radonić i Ratko Romić.
Oni su, zajedno sa Stevanom Bastom, takođe visokim službenikom RDB a, u prvom stepenu bili osuđeni za pružanje logističke podrške napadačima na Draškovića, ali je nakon žalbi Apelacioni sud ukinuo presudu i vratio je na ponovno suđenje. U ponovljenom postupku, optuženi su oslobođeni krivice, a 2016. godine ova presuda postala je pravosnažna.