Profesorima informatike treba povećati plate

Mislim da je ključno da industrija i prosveta zajedno prepoznaju potrebe savremenog društva, kako bi savremena škola počela da liči na savremeni život. Potreban nam je sistem koji decu uči boljem razumevanju algoritama i programiranja, kao i algoritamskog razmišljanja. S jedne strane, svakako nam je od koristi da povećamo broj programera, s obzirom na potrebu za ovakvim kadrom na svetskom nivou. Ali, ne mogu svi, niti žele, biti programeri. Veća korist od toga što će svi razumeti osnove algoritama jeste što će i budući lekari, arhitekte, ekonomisti imati osećaj za to kakvi se procesi mogu ubrzati, automatizovati, digitalizovati. Tu leži velika prilika: pre će nove IT biznise osmisliti ekonomista koji razume algoritme nego neko ko je isključivo programer. Obrazovni sistem koji stvara takav kadar je ono što nam treba za povećanje broja uspešnih kompanija u Srbiji – ističe za Danas Stefan Salom, jedan od osnivača Infostud grupe i član UO Inicijative Digitalna Srbija, odgovarajući na pitanje kakav obrazovni sistem je potreban da bismo mogli da napravimo digitalnu ekonomiju.

* U javnosti se govori da deca moraju da budu informatički obrazovana jer će u budućnosti većina poslova biti digitalizovana. Sada se u škole uvodi informatika kao obavezan predmet, ali nema dovoljno nastavnika koji bi je predavali. Kako školski sistem može da privuče ljude iz IT sektora?

– Ovo je veliki izazov ne samo za nas, već za društva širom sveta. Mislim da rešenje ne može biti jednostavna mera, već kombinacija nekoliko njih. Na primer, potrebno je naći način da se profesorima informatike povećaju plate, jer dobri profesori u privredi mogu da nađu nekoliko puta veću zaradu nego u obrazovanju. Možda da im se omogući kraće radno vreme, kako bi mogli paralelno da delimično rade u privredi. Osim toga, potrebno je naći način da oni zaposleni u kompanijama koji imaju želje i afinitete mogu predavati u školama, možda i volonterski. I na kraju, neophodno je razvijati i onlajn metode učenja kako bi i deca bez kvalitetnih nastavnika (koji će sve manje biti u prosveti) mogla da stegnu osnovna znanja iz programiranja i algoritamskog razmišljanja.

* Šta su prednosti, a šta nedostaci našeg obrazovnog sistema?

– Očigledno je da iz našeg obrazovnog sistema, bar što se IT-ja tiče, izlazi dobar kadar. No, otvoreno je pitanje koliko je to posledica samog obrazovnog sistema, a koliko toga što kod nas najbolji studenti najčešće upisuju IT, jer je on jedini koji im pruža kakvu-takvu sigurnu budućnost. Što se manjkavosti tiče, verujem da su brojne, a sada bih izdvojio jednu koja mislim da se ređe komentariše – preopširan nastavni plan, konkretno u matematici. Mnogi studenti koji danas ulaze na tržište rada suštinski ne razumeju procente, razne vrste proseka i slično, što je jedna od najkonkretnijih i poslovno najkorisnijih oblasti matematike koje su učili u školi. Mislim da bi za sve bilo bolje da su imali više časova iz takvih oblasti, kako bi sistem osigurao da svi studenti to znaju, nego što imali brojne časove na kojima su radili gomilu apstraktnih oblasti koje će veoma mali broj zapravo koristiti. Te napredne oblasti je mnogo bolje pokriti kroz neku vrstu dodatnih časova za talentovanu decu.

* Kako vidite ulogu kompanija u obrazovanju studenata?

– Uloga je višestruka. S jedne strane, mislim da treba da napravimo takav sistem u kome će pojedinci iz kompanija moći da volonterski pomažu obrazovne ustanove na što više nivoa – kroz volontersko držanje određenih predmeta u srednjim školama, fakultetima; razne oblasti prakse u firmama gde će studenti imati priliku da steknu konkretnija znanja, itd. Važno je i da kompanije shvate da moraju da ulažu u mlade ljude, da zapošljavanju ljude bez iskustva, da naprave sisteme praksi koji su dovoljno kvalitetni da olakšavaju studentima (i ne samo studentima) sticanje ključnih znanja, umesto da samo kroz trku u platama i preuzimanje tuđih zaposlenih osiguravaju privlačenje novih ljudi.

* Kakvi su ciljevi i rezultati Inicijative Digitalna Srbija?

– Ova neprofitna organizacija je nastala iz ideje da treba udružiti veliki potencijal koji već imamo u privatnom sektoru. Krajnji cilj nam je da pomognemo da Srbija iskoristi tehnološku revoluciju kroz koju sada prolazi čitav svet sa ciljem da preskočimo mnoge etape u razvoju društva i time sustignemo brojne, trenutno razvijenije, države. U sferi obrazovanja, značajno smo podržali Fondaciju Petlja koja je napravila interaktivne materijale na srpskom jeziku za učenje programiranja u osnovnoj školi kroz svoj portal petlja.org. Ministarstvo prosvete je prepoznalo značaj urađenog i uvrstilo je te materijale u obrazovni sistem. Zahvaljujući tome, mi smo jedna od prvih zemalja u svetu u kojoj đaci u školama uče programiranje i algoritme već od petog razreda. To može dati ogromnu prednost našoj zemlji na duge staze. Takođe, trudili smo se da pomognemo i Ministarstvu u oformljavanju čak 42 specijalizovana IT odeljenja u gimnazijama širom zemlje. Ovakvim koracima mislim da su postavljeni temelji za promene u visokom obrazovanju koje verujemo da treba da sprovedemo kao društvo.

Savet mladima

* Šta savetujete mladima koji sada kreću na fakultet?

– Fakultet je period života u kom je dobro steći, ne samo formalna znanja, nego i razna iskustva. Savetovao bih im da idu na studijska putovanja ako su u mogućnosti; da se učlane u neku studentsku organizaciju koja je aktivna i organizuje razne događaje kako bi mogli da steknu iskustva timskog rada i rada sa drugim ljudima uopšte. A ako imaju neku poslovnu ideju, fakultet je period života u kome je verovatno najlakše i sa najmanje posledica testirati da li ta ideja ima smisla ili ne. Infostud je osnovan u periodu kad je većina osnivača bila na studijama.