Prvanović: RTS nastavlja obmanjivanje Srbije

To kaže za Danas naučni savetnik Instituta za fiziku Slobodan Prvanović, inicijator zahteva koji su profesori Beogradskog univerziteta uputili vodećim ljudima Radio-televizije Srbije.

U zahtevu je blizu 2.000 članova akademske zajednice i građana Srbije potpisalo peticiju za hitnom izmenom uređivačke politike RTS-a, nezadovoljni načinom na koji javni servis izveštava o bitnim događajima u zemlji.

Smatrajući da RTS ne poštuje zakone o javnom informisanju i javnim medijskim servisima, a da ono što radi predstavlja prikrivanje potpune istine, dezavuisanje i obmanjivanje građana, potpisnici su tražili od RTS-a da počne sa potpunim, istinitim, objektivnim i profesionalnim izveštavanjem građana o svim aktuelnim temama.

Iako su potpisi upućeni direktoru, Upravnom odboru i Programskom savetu, odgovor ni do danas nije stigao, pa je usledio i zahtev za hitnim ostavkama svih na rukovodećim pozicijama u toj medijskoj kući.

– Smatram da je to nedopustivo, pa sam pokrenuo inicijativu među kolegama da tražimo da svi koji odlučuju podnesu ostavke jer smatramo da nisu dostojni tog mesta. To je javni servis, on mora da vodi računa o interesima celokupne javnosti, odnosno svih građana, ne da zastupa interese jedne grupe, navodi Prvanović i dodaje da će zvaničan zahtev, sa potpisima 85 njegovih kolega, danas predati na pisarnici te televizije.

On napominje da očekuje da bar dvoje ili troje ljudi u upravljačkoj strukturi podnese ostavke i „postupi časno“. Pritom dodaje da akademska zajednica nema nikakav specijalni interes u tome, već reaguje u svojstvu građana.

– Mnogo puta sam od građana čuo da očekuju da mi iz akademske zajednice budemo predvodnici i nosioci društvenih promena, i mislim da su ta očekivanja na mestu ali i da je trebalo ranije da se uključimo u tu sferu društvene angažovanosti, zaključuje Prvanović.

Profesorka Filozofskog fakulteta Marija Bogdanović, jedna od potpisnica, smatra da je RTS pod jakim političkim uticajem, te da „stravično zamagljuju i sprdaju se sa našom stvarnošću“.

– Javni medijski servis ne iznosi bitne stvari otvoreno i jasno. Neke vesti uopšte ne iznose, dok druge kažu u nekom potpunom beznačajnom tekućem tekstu koji ničemu ne služi i uljuljkuju ljude u mir i tišinu, samo da nema pobune. Ili pak dovedu neke analitičare na Pink i Hepi, da se sprdaju sa ovom našom stvarnošću. Ipak se jedan broj ljudi još uvek okuplja i uporni su u tome da traže istinu, da se javno govori o svemu šta nam se događa, navodi Bogdanović.

Ona napominje da ogromnu odgovornost imaju i zaposleni na RTS koji, kako kaže, „nemaju petlju“ da „u dnevniku govore o stvarima koje su aktuelne i bitne za naš svakodnevni život“ ili o aferama koje potresaju društvo.

– Oni jednostavno šišaju dalje, bez straha i dvoumljenja. Imate predsednika koji „tamo nekome na Zapadu sruči sve u lice“, imate premijerku koja više ne zna šta priča, ništa ne razume i to tako i kaže. Ova smejurija sa cenzusom od tri odsto, sada se javljaju i ove krajnje desničarske stranke, Šešelj divlja po Skupštini, prikazuje svoju knjigu, izbacuje ljude, to više nije za zdrav razum. To mora da se jednog dana otvori, da izađe sve ono što ne valja, kao rana da se očisti, a da se narod suoči sa stvarnošću u kojoj živi i sa lažima koje sluša svaki dan. Sve je to jedno strašno nepoštovanje građana a pre svega ljudi koji rade u RTS, zaključuje Bogdanović.

Ona dodaje da je veći deo javnosti, pa i akademske i stručne, apatičan, te da je potrebno da odreaguje mnogo veći broj ljudi, i navodi da Beogradski univerzitet ima više od 4.500 predavača.

Upravo je to argument kojim Milivoje Pavlović, predsednik Programskog saveta RTS, opravdava to što ta medijska kuća navedene zahteve nije ozbiljno razmatrala.

– To je jedna grupa koja govori u ime cele akademske zajednice. I ja pripadam akademskoj zajednici, koja ima više desetina hiljada ljudi, u njeno ime ne može da istupa jedna mala grupa ljudi. Protiv sam i toga što se odgovornost rukovodilaca RTS traži van elementarne procedure. Nemam ništa protiv da se ta odgovornost ispita, ali po proceduri a ne tako što će se jedna grupa proglasiti da govori u ime cele akademske zajednice. Nemam ništa protiv da se o tome razgovara, ali ovo se ne čini ni dovoljno legitimnim ni dovoljno ubedljivim, kaže Pavlović.

Kao predsednik Programskog saveta, on tvrdi da je to telo cele godine otvoreno za primedbe, sugestije javnosti, stručne i opšte, kao i stavove i primedbe slušalaca i gledalaca.

– Imali smo tribinu u Beogradu baš u sedištu RTS. Ovi ljudi se nisu pojavili, dodaje Pavlović i ponavlja da će „uzeti u razmatranje svaki smislen predlog koji vodi do boljeg RTS, ali da ovo nije taj put, već vrsta pritiska male grupe ljudi“.

Profesorka u penziji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Milena Dragićević Šešić to objašnjava time da su akademska zajednica, ali i različite struke, obeshrabrene činjenicom da se ništa što su do sada postavljali kao pitanja, ne uzima ozbiljno u obzir, te da se struka i profesija ismevaju od strane nosilaca vlasti.

– Od RTS pa sve do Beograda na vodi s druge strane, vrlo su jasna mišljenja akademske zajednice i stručnjaka. Da li to ima ikakve veze sa odlukama vlasti? Nema. Stručna javnost se ismeva i podruguju joj se tabloidi, kao što se pravi karikatura glasanja gde narod „odluči“ da se most prenese na travu, i slično. LJudima se čini da je besmisleno da dižu glas i javno govore o problemima, jer ne samo da to neće biti uvaženo, nego će nešto još gore biti proizvedeno, čime će stručnjaci biti ismejani kao nebitni, kao beznačajni, tvrdi Dragićević Šešić.

Nedvosmisleno, za povećanu autocenzuru krivce vidi u svim nosiocima javnih funkcija na RTS.

– Očito se vidi da oni koji su nastojali da balansiranije pristupe programima jednostavno ne bivaju reizabrani, pa je to indikacija. Onda se oni autocenzurišu da ne bi došli u situaciju da ne budu ponovo izabrani. U okviru programa za kulturu nije reizabran Nebojša Bradić. To je verovatno nekome bila dovoljna indikacija da ne sme ni minimum tolerancije prema drugačijem mišljenju da bude prisutno, naglašava Dragićević Šešić.

Kako navodi, u uređivačkoj politici javnog servisa na najvećem udaru je informativni program, kao i način kako se i šta bira od događaja koji se predstavljaju javnosti.

– Čini mi se da javni servis mora da oseća veću odgovornost da predstavi pluralitet mišljenja, dešavanja, zbivanja. S tim u vezi, oni koji su u tome učestvovali i na neki način osmišljavali program moraju da podnesu odgovarajuću konsekvencu, da shvate svoju odgovornost, zaključuje Dragićević Šešić.

Dragićević Šešić: Naša obaveza je da tražimo

– Mislim da na naše zahteve niko iz RTS neće reagovati. Ali s druge strane, za nas koji smo potpisali taj zahtev je to takođe deo nečega što je lična odgovornost. Da ne bude da nije pažnja skretana, jer ako bismo svi i stalno ćutali i ne postavljali nikakve zahteve jer znamo da neće biti uslišeni, onda bi izgledalo da je sve u najboljem redu. Nije prvi put da tražimo nešto za šta znamo da neće biti sluha i odgovora. Ali mi to moramo raditi i zbog sebe i zbog javnosti, i odgovornosti prema sopstvenom znanju i pozicijama, kaže Dragićević Šešić.