Ratifikacija Marakeškog ugovora slepim osobama prozor u svet

Marakeški ugovor donešen je krajem juna 2013. godine. Njegova uloga je da se slepim i slabovidim osobama koje nisu u mogućnosti da koriste štampane materijale oni pretvore u format koji im odgovara poput audio ili elektronskog oblika.

Poseban značaj predstavlja mogućnost prekogranične  razmene materijala u odgovarajućim formatima sa govornim područjima poput engleskog ili španskog što ranije nije bio slučaj.

Kako kaže sekretar Saveza slepih Srbije Jelena Stojanović, ova nagrada im je još draža jer dolazi u vreme njihove pripreme za dva velika jubileja sledeće godine: 75 godina Saveza, ali i 50 godina postojanja biblioteke “Dr Milan Budimir” koja je najveća  biblioteka za slepe na Balkanu.

„Verujemo da će nam ova nagrada biti i prozor i bolja pristupnica ka ljudima koji mogu više da nam pomognu i podrže naš rad. Marakeški ugovor je jako značajan jer slepe i slabovide osobe zaista dosta čitaju, neke od njih žive same i svima njima je knjiga prozor u svet“.

Nagradu su dobili u kategoriji saradnjom do promene, odnosno ratifikacija Marakeškog sporazuma primer je uspešne saradnje javnih vlasti i ove organizacije civilnog društva.

Prvo su se obratili Zavodu za intelektualnu svojinu, onda Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, udela je imalo i Ministarstvo finansija, kao i kulture i informisanja i naravno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je za njih resorno.

Predlog je onda ušao u skupštinsku proceduru i u januaru ove godine usvojen je Zakon o potvrđivanju Marakeškog sporazuma.

Kako kaže Stojanović, za razliku od nekih prethodnih procedura, ova je zapravo išla jako glatko. Naglašava i da je Srbija prva zemlja u regionu koja je ratifikovala ovaj ugovor.

“Srbija je generalno i Zakonom o autorskim i srodnim pravima imala fleksibilni odnos time što je omogućeno da se knjige štampaju na Brajevom pismu ili snimaju u audio formatu ili elektronskom obliku. Tako da smo negde bili država koja je bila pripremljena za to, a ova ratifikacija Marakeškog sporazuma će nam omogućiti da brže i lakše obavljamo prekograničnu razmenu knjiga u dostupnom formatu za slepe”.

Trebalo bi da biblioteka “Dr Milan Budimir” postane jedan od ovlašćenih subjekata od strane države kako bi mogla da u praksi primenjuje Zakon o potvrđivanju Marakeškog ugovora odnosno da obavlja prekograničnu razmenu knjiga.

Kako kaže sekretar Saveza za slepe Srbije, dobili su obećanje od države da će se to desiti.

“Dok se to ne desi, nema  razmene knjiga sa različitog govornog područja, ali imamo čitaoce sa našeg govornog područja koji žive u inostranstvu i kojima vrlo rado šaljemo knjige iz naše biblioteke”, objašnjava Jelena Stojanović.

I ranije, ali i sada ova biblioteka vršila je razmenu sa bibliotekama država u regionu, ali naglašavaju značaj razmene sa državama španskog ili engleskog govornog područja, pre svega zbog značaja te literature za učenike i studente, ali i za sve ljubitelje knjige.

Kako nam objašnjava Stojanović, u okviru biblioteke “Dr Milan Budimir” postoji literatura u tri formata: na Brajevom pismu, u audio i elektronskom obliku.

„Mi štampamo takođe i udžbenike za potrebe slepih i slabovidih učenika i studenata. Snimamo knjige u audio formatu jer u okviru biblioteke postoji studio za snimanje u kom knjige snimaju profesionalni spikeri. Ukoliko je nekom studentu potrebna određena literatura, naši zaposleni to skeniraju i prilagode korisniku da to čita uz pomoć čitača ekrana”.

Iz Saveza navode da je podrška države bolja nego što je bila ranije, ali uvek ima prostora da ona bude veća u problematičnim sferama kao što su obrazovanje i zapošljavanje slepih i slabovidih osoba ili njihov odlazak do banke ili pošte.

“Imamo slepu decu koja pohađaju redovne škole u kojima nema dovoljno stručnih osoba koje su osposobljene da rade sa njima. Zato kao mi kao Savez kroz naše lokalne organizacije nastojimo da priteknemo u pomoć kad nam se neko obrati ili kad čujemo da postoji neko dete mi stupimo u kontakt sa školom. Imamo i servis psihološke podrške koji nam finansira resorno ministarstvo gde naši defektolozi stupaju u kontakt sa školama i edukuju ih”.

Takođe, iako je u okviru Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakonu o udžbenicima predviđeno da izdavači moraju literaturu da učine dostupnom slepim i slabovidim učenicima i studentima, to ide mnogo sporijim tempom nego što potrebe korisnika nalažu.

Škole žele da prihvate pomoć, ali, kako navodi sekretar Saveza za slepe Srbije, treba više raditi na edukaciji nastavnog osoblja.

„Treba više raditi na edukovanju vaspitača i nastavnika jer i oni imaju problem kako da rade sa slepom ili slabovidom osobom i treba da nađu način kako da joj priđu. Takođe, treba naći i ravnotežu u tome kako ostaloj deci predstaviti slepo dete naglašavajući da ono zahteva malo više pažnje, ali da to ne ide u krajnost u kojoj će ova deca biti sažaljevana“, naglašava Stojanović.

Otežavajuća okolnost je što nakon završetka školovanja slepe i slabovide osobe nemaju prohodnost na tržište rada tako da zapošljavanje ostaje jedan od najvećih problema.

“Iako postoji Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, uprkos afirmativnim merama Nacionalne službe za zapošljavanje poslodavci se pre odlučuju da plaćaju kazne nego da pruže šansu slepoj osobi da pokaže svoje sposobnosti. To je pogrešno jer slepu osobu ne treba posmatrati kroz njen invaliditet već joj pružiti šansu da radi ono za šta se školovala”.

Često banke svojim procedurama poslovanja misleći da štite slepu osobu, zapravo odu u krajnost praveći neuobičajene procedure.

Primer je to da  sposobna i zaposlena slepa osoba mora da ovlasti nekog drugog ko će u njeno ime otvoriti račun na koji će se uplaćivati njena zarada.

Takođe, u bankama i poštama imaju dosta problema jer im faksimil ne priznaju kao sredstvo potpisa iako je Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom predviđena upotreba faksimila.

„Ne mogu da shvatim da u 21. veku nama neko traži da moramo da stavimo otisak prsta umesto potpisa, umesto da nam se prizna faksimil ili elektronski potpis. To je najblaže rečeno, jedan vid diskriminacije slepih i slabovidih osoba“, objašnjava nam sekretar Saveza slepih Srbije Jelena Stojanović.

Kako kažu, uspešnom inicijativom za potvrđivanje Marakeškog sporazuma pokazali su da se zalaganjem za promenu u društvu ona može i postići. Naglašavaju ipak, da je potrebno i menjati način na koji ih ostali građani posmatraju.

„Mi radimo na podizanju svesti građana o  položaju, mogućnostima i potrebama slepih i slabovidih osoba. Pre svega želimo da ukažemo da to što je neko slep, naravno ukoliko nema smetnje i ukoliko mu je inteligencija očuvana, njega  ne sprečava da normalno i nesmetano funkcioniše kao i svi ostali građani“, zaključuje Jelena Stojanović.

Nagradu “Pokretači promena” dodelila je Beogradska otvorena škola uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u cilju podsticanja drugih da rade na pozitivnim promenama u svojoj zajednici.