Romima prijava za vakcinaciju gotovo nemoguća

Ove tri stvari međutim nisu dostupne jednom broju građana od kojih mnogi pripadaju romskoj manjini. Kao što im prethodnih meseci nisu bili dostupni ni voda – da bi redovno prali ruke, ni dovoljno prostora za stanovanje – da bi održavali fizičku distance, ni struja – da bi deca mogla da pohađaju onlajn nastavu.

Kako je pokazalo istraživanje iz prethodne godine „Mapiranje podstandardnih romskih naselja“ skoro 33.000 ljudi u ovim naseljima nema pristup čistoj vodi ili je taj pristup neregularan. Pristup kanalizacionoj mreži nije regularan ili ne postoji za 93.050 žitelja dok struju nema 24.104 Roma i Romkinja.

– Romi su bila na margini i pre početka pandemije, a ova javnozdravstvena kriza još više je produbila jaz koji postoji između najbogatijih i najugroženijih i tek ćemo videti njene posledice narednih godina, kaže za Danas Dragan Gračanin, izvršni direktor Asocijacije koordinatora za romska pitanja.

Kako bi Romi imali jednak pristup vakcinama kao što imaju drugi građani Srbije pokret „Opre Roma“ organizovao je početkom februara dijalog sa ministarkom državne uprave i lokalne samouprave Marijom Obradović i epidemiologom Predragom Konom postavljajući pitanje „Da li Srbija može da se imunizuje bez Roma?“. Odgovor je bio da ne može.

Tom prilikom Marija Obradović naglasila je i da je potrebno da se u romskim naseljima naprave punktovi gde bi Romi mogli da se prijave preko portal e-Uprave i dobiju svoj termin za vakcinaciju. Dragan Gračanin kaže da je ministarkin predlog dobra ideja, ali da ona još nije počela da se sprovodi u praksi.

– Nije potrebna nikakva vanredna vakcinacija koja bi se posebno organizovala u romskim naseljima već je jedino potrebno omogućiti i olakšati osobama koje žele da se prijave za vakcinu da to I učine preko portala e-Uprave, kaže Gračanin. On dodaje da će biti potrebno rešiti I niz pitanja uključujući I na koji način osobe koje nemaju lična dokumenta, ili kojima su dokumenta istekla mogu da se prijave.

– Mi već imamo koordinatore za romska pitanja, mobilne timove, pedagoške asistente, zdravstvene i kovid medijatore koji rade sa romskom manjinom. Potrebno je okupiti te ljude i napraviti jedan protokol čiji bi cilj bio povećanje obuhvatom vakcinacije među Romima, dodaje Gračanin.

Slično razmišlja i Danilo Ćurčić, iz inicijative A11, podsećajući da se od „početka pandemije donose mere koje nisu dovoljno inkluzivne i fleksibilne i koje ne omogućavaju posebno ugroženim kategorijama stanovništva da ostvare sva prava koja može da ostvari prosečan građanin Srbije“.

– Romi su dobrim delom bili isključeni prethodnih meseci – počev od prijave za 100 evra za koju mnogi nisu ni znali da postoji, niti su imali način da se prijave do onlajn obrazovanja koje nije bilo dostupno za jedan deo romske dece. Sada se ista priča ponavlja sa imunizacijom. Čini se da niko nije vodio računa o tome da postoje građani ove zemlje koji nemaju način da se prijave ni elektronski preko e-Uprave ni preko kol centra. Iz našeg rada na terenu mi znamo koliko ljudi nema čak ni kredita na mobilnom telefonu za neki poziv, objašnjava Ćurčić.

Biljana Tasić, direktorka udruženja Romag, koje se bavi zaštitom prava Roma, opisala je na svom Tviter profilu svoje iskustvo sa primanjem vakcine protiv kovida u domu zdravlja Rakovica istakavši da ono što je doživela pokazuje da „nismo svi ravnopravni“. Kako je objasnila, ona je u dom zdravlja otišla u zakazano vreme, ali da su ispred nje puštene osobe preko reda.

„Sestra koja je bila na ulazu primala je ljude koji su bili posle mene zakazani, više puta sam rekla da sam zakazana u određeno vreme, pre njih, pravila se da me ne čuje. Takođe sam je zamolila da mi da papir da ispunim formular, ona nije uopšte obratila pažnju na mene, dodatno sam čekala 10 minuta ispred ordinacije, da bi mi rekli da moram da popunim formular. Kada su je kolege pitale zašto mi nije dala formular i pustila na vreme, ona je odmahnula rukom, nešto tipa ‘Ma, pusti Ciganka'“, napisala je Tasić. Ona juče nije želela da komentariše ono što se desilo u domu zdravlja. Na drugoj strani direktorka doma zdravlja u Rakovici doktorka Dobrila Vasić rekla je za Danas da sigurno nikakve diskriminacije nije bilo.

– Biljana je imala zakazan termin u 15:10, a revakcinacija je rađena do 15 časova. Revakcinacija se malo produžila, a osobe koje su navodno ušle preko reda su zapravo zdravstveni radnici koji je trebalo da prime drugu dozu Fajzerove vakcine, kazala je Vasić.

Ona je dodala da što se tiče popunjavanja formulara, sistem funkcioniše tako da pacijenti dolaze do stola gde sede dve sestre, a da pacijenti govore podatke sestrama koje ih potom unose u upitnik.

– Moguće je da je neko odmahnuo rukom i rekao „ma pusti“ ali sam sigurna da to nije bilo rečeno zato što je Biljana Tasić Romkinja niti se radilo o diskriminaciji. Naš dom zdravlja je poznat po izuzetnoj podršci romskoj populaciji, kako u pogledu zapošljavanja u samom domu tako i u pogledu svega ostalog što radimo – počev od tribina u romskim naseljima preko podrške udruženjima mladih Roma do činjenice da je naša patronažna služba više radila u romskim naseljima tokom pandemije. Nikakvu razliku mi ne pravimo među pacijentima, istakla je Vasić.

Biljana Tasić još je na Tviteru napisala da je u Domu zdravlja bila i u subotu sa svojom majkom koja je pitala da li i Biljana može da primi vakcinu iako nema zakazano, a da su joj tada rekli da ne može. Dobrila Vasić pak navodi da „kad ima više vakcina od broja prijavljenih za taj dan, onda dozvoljavamo da osobe koje su u pratnji onih koji su dobili poziv prime vakcinu, a opet kada imamo ograničen broj vakcina onda moramo da damo samo onima koji su zakazani“.

Inače, Plan vakcinacije u Srbiji predviđa da osobe koje žive u nehigijenskim naseljima treba da prime vakcinu tokom treće faze imunizacije, koja nastupa nakon što se vakciniše 20 odsto stanovništva raspodeljenih po prioritetnim grupama. Prema ovom planu, u ovom periodu vakcina bi trebalo da primi 7.500 osoba iz nehigijenskih naselja.

Slavica Vasić, iz Romskog ženskog centra „BIBIJA“, kaže za Danas da ne bi trebalo insistirati na tome da vakcinacija među romskom populacijom dobije veći prioritet jer trenutno su „svi prioritet“.

– Tako bi se stvorila i negativna priča. Ovde i kada se pruži pomoć i kada se nešto afirmativno uradi, izokrene se i nađe se način da se Romima spočita kako su posebno zaštićena grupa, što nikako nije tačno, kaže Vasić. Ona takođe ističe da nikakve posebne kampanje usmerene ka Romima nisu potrebne jer nisu Romi antivakcinaši već da je jedino potrebno omogućiti ljudima da se kao i ostali građani prijave za vakcine.

Siromaštvo i strategija

Zvanična statistika navodi da u Srbiji živi oko 150.000 Roma, dok nezvanične procene kažu da ima između 250.000 I pola miliona pripadnika romske manjine. Podaci iz Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2016-2025, pokazuju da je 59 osto pripadnika romske nacionalnosti nezaposleno, više od jedne četvrtine romskih domaćinstava prihode ostavruje preko socijalnih primanja a udeo korisnika socijalne zaštite u romskoj populaciji skoro je četiri puta veći nego u ukupnom stanovništvu. Sliku siromaštva posebno jasno ističu i podaci da procenjena stopa smrtnosti odojčadi među decom u romskim naseljima iznosi 13 na hiljadu živorođene dece, što je duplo više od nacionalnog proseka; da je deset odsto dece u romskim naseljima pothranjeno, a da 19 odsto zaostaje u rastu, što je za oko pet puta veća stopa u odnosu na decu iz ostalih etničkih grupa.

Nedostatak informacija

Tokom pomenutog dijaloga sa ministarkom Obradović rečeno je da ne postoje podaci o tome koliko je Roma obolelo i preminulo a koliko je do sada primilo vakcinu protiv kovida. Ono što se zna međutim iz istraživanja u svetu jeste da su tokom pandemije posebno stradala zajednice koje su i ranije bile ugrožene.