Rusiji ne treba revolucija

Pominjanje elita jasna je aluzija na opozicioni protest u Moskvi održan 24. decembra, jedan od najmasovnijih od raspada SSSR-a. Preovlađujući utisak ruske javnosti, pa i vlasti, jeste da je proteste zbog navodne krađe na parlamentarnim izborima 4. decembra pokrenuo društveni krem, a u prilog tome ide činjenica da su u Moskvi, na centralnom skupu, viđeni intelektualci, umetnici, sportisti. Putinov portparol Vladimir Peskov rekao je tada da vlast poštuje „važan deo društva“ koji je protestovao, ali da je ipak reč o manjini.

Putin predviđa da će se građani koji su protestovali u decembru (a sledeći skup u Moskvi najavili su za februar), uskoro razočarati jer „novi lideri mogli bi biti jednako podložni korupciji, parazitizmu i stagnaciji, što su hronične boljke ruskih činovnika“. U za njih pogodnom trenutku, napisao je ruski premijer, „revolucionari“ se pred našim očima preobražavaju u „samozadovoljnu gospodu koja se protivi bilo kakvim promenama i ljubomorno čuva svoj status i privilegije; ili obratno, „gospoda“ se pretvaraju u „revolucionare“.

On je pozvao građane na sveobuhvatan dijalog sa nosiocima vlasti, ali i poručio da ne želi pregovore s opozicionarima koji, prema njegovom mišljenju, nemaju jasnu predstavu šta da čine sa Rusijom. Njujork tajms primećuje da Putin još nije objasnio političke motive iz kojih želi da predsedničku dužnost preuzme od Dmitrija Medvedeva, te da je ta njegova odluka da se vrati u Kremlj (što se smatra gotovom stvari) iritirala deo birača koji je stekao utisak da više nema nikakvu ulogu u kreiranju politike. Umesto toga, Putin je pomenuo ono što je svojevremeno uradio po dolasku na vlast – izborio se sa krahom iz devedesetih – a kroz neko vreme trebalo bi da ponudi nešto prisniji manifest.

Zapad, pre svega SAD, pothranjuje ustanke na Bliskom istoku, a „Rusija treba da bude posrednik između „Istoka i Zapada“, naveo je Putin koji je tekstu dao naslov „Rusija prikuplja snagu“, prema istoimenom izveštaju Aleksandra Gorčakova iz 1856, predsednika vlade i vodećeg ruskog diplomate iz druge polovine XIX veka. Gorčakovljeva spoljnopolitička strategija zasnivala se na labavim savezima i relativnoj izolaciji iz evropskih stvari. Bio je popularan jer je uspeo da povrati prestiž Rusije posle poraza u Krimskom ratu.

Patrijarh Kiril juče je pozvao, kako je objavio Glas Rusije, da se „onemogući nova revolucija“ i uspostavi „realni dijalog“. Poglavar Ruske pravoslavne crkve je naveo i da je neophodno da rukovodstvo Rusije „sluša mišljenje protestnog pokreta“. „Samo preko dijaloga vlasti i društva moguće je sazidati budućnost Rusije“, rekao je patrijarh Kiril za TV Rusija.

Aljoša Navaljni, revolucionar upoređen sa Hitlerom

Aleksej Navaljni (35), advokat, bloger i zvezda u usponu opozicije koja je protestovala u decembru, u spotu koji se od može videti na sajtu You Tube upoređen je sa Adolfom Hitlerom. Do pre dve godine bio je praktično anoniman , a sada je „talisman rastućeg pokreta za promene“ koji je „Vladimira Putina primorao na defanzivu“, navodi Gardijan. Britanski dnevnik navodi da su protesti od 24. decembra označili „more promena“ jer je opozicija izašla iz margine. Navaljni, među pristalicama poznat kao Aljoša, je „srce promena“, popularan je među mladima, zaključuje Gardijan, dok deputat Putinove Jedinstvene Rusije Robert Šlegel ocenjuje da je reč o „živopisnoj ličnosti koja pravi puno buke, privlači pažnju na sebe, ali je potpuno lišena svrhovitosti“.