Šabić: Opstrukcija Poverenika i zakona

Komentarišući taj postupak, Šabić je u intervjuu FoNetu ukazao da je u njemu „povređena svaka relevantna odredba zakona“.

On je novinarki Danici Vučenić, u okviru serijala Kvaka 23, rekao da „nije dobio nikakvo objašnjenje direktora BIA Bratislava Gašića“.

Šabićevi saradnici su, međutim, dobili obaveštenje da je „BIA produžila rok za bezbednosne provere, iako je on ranije, „u dva navrata, kao nosilac sertifikata, prolazio najrigoroznije provere“.

Prema rečima Šabića, nadležni državni organ, u ovom slučaju Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost, „dužan je da nosioca bezbednosnog sertifikata najviše kategorije šest meseci pre isteka sertifikata obavesti o potrebi da podnese novi zahtev“.

„Oni to nisu uradili, ali su moji saradnici pre isteka roka podneli zahtev za izdavanje novog sertifikata, početkom januara i dobili informaciju da je zahtev odmah prosleđen BIA“, ispričao je Šabić.

On je napomenuo da se, po sili zakona, u roku od 90 dana, ako BIA ne „stavi rezerve, podrazumeva da bezbednosne pretnje nema“.

„Moj zahtev, navodno, prosleđen u BIA sedam dana kasnije“

Šabić nije želeo da „spekuliše da li je reč o ličnoj ili sistemskoj odluci u slučaju njegovog sertifikata“, ali je predočio da je BIA „produžila bezbednosne provere“, uprkos tome što je on, kao nosilac tog sertifikata, „već bio podvrgavan najstrožim proverama“.

„Ne znam razlog, ali smo saznali da moj zahtev nije prosleđen u BIA odmah, kako nam je prethodno rečeno, već navodno sedam dana kasnije i pitam se šta je taj zahtev radio sedam dana i gde se nalazio sedam dana? To je potpuno neobjašnjivo“, ocenio je Šabić.

Zakon predviđa mogućnost da se rok produži 90 dana, ali to mora biti iz izuzetno opravdanih razloga i o tome mora biti obavešten podnosilac zahteva, „što se u ovom slučaju nije dogodilo, ukazao je Šabić.

Uprkos svemu, on kaže da bi bio „zaprepašćen da ne dobije ponovo sertifikat“ i napominje da bi, u tom slučaju, „nadležni organi morali da objave opravdane i izuzetne razloge zbog kojih su doneli takvu odluku“.

Prema stavu Šabića, tretman Poverenika za informacije od javnog značaja istovremeno „predstavlja i odnos države prema medijima i javnosti“.

Poverenik ne postoji sam sebe radi, već da bi štitio Ustavom i zakonima zajamčeno pravo javnosti, objasnio je Šabić i precizirao da je reč o odnosu prema ostvarivanju prava građana.

Govoreći o posledicama eventulanog uskraćivanja sertifikata, Šabić je ukazao da je, „pre svega, problem u krivičnim postupcima koji su klasifikovani najvišim stepenom poverljivosti, što je nebulozno samo po sebi, ali bez sertifikata ne bi imao pristup tim slučajevima“.

„Poverenik po sili zakona ima pristup ogromnom broju podataka, uključujući i klasifikovane podatke. U toj kategoriji podataka nalaze se informacije koje za 13 godina prakse nikada nisam ni tretirao, jer nisu zanimale javnost, poput onih o prikrivenim islednicima MUP, tajnim
saradnicima BIA…“, ilustrovao je Šabić.

Jedino što je do sada bilo zanimljivo su krivični postupci, iako je to apsurdno i sa stanovišta bezbednosti Srbije, ali i sa stanovišta zakona, da oni budu klasifikovani najvišim stepenom tajnosti, konstatovao je Šabić.

On se, pri tome, pozvao na dva primera, od brojnih sa kojima se do sada suočavao, poput „tetke iz Kanade ili firme sa Devičanskih ostrva, kojoj je gradonačelnik Beograda prodao firmu, koju je dobio na poklon od oca“.

Šabić je podsetio da u zakonu piše da je „državna tajna neki dokument ili informacija čije bi odavanje teško i neotklonjivo ugrozilo interese Republike Srbije“.

„Da li sebi uopšte možete da stvorite predstavu da li bi odavanje podataka o potencijalno korumpiranom državnom funkcioneru na bilo kakav način teško i neotklonjivo ugrozilo interese Republike Srbije“, upitao je Šabić i sam odgovorio da „naravno ne bi“.

„Ministarstvo pokrenulo svega 11, a građani čak 430 postupaka“

Upitan da li odnos države vidi kao opstrukciju rada Poverenika, Šabić je konstatovao da je „reč o opstrukciji zakona“.

On je ukazao da nadležno Ministarstvo za državnu upravu „uporno ne goni prekršioce Zakona o slobodnom pristupu informacijama ili ih goni selektivno i samo simbolično“, navodeći podatak da je „prošle godine Ministarstvo pokrenulo svega 11, a građani čak 430 prekršajnih postupaka“.

Šabić je „u prethodnom periodu 43 puta tražio od Vlade Srbije da postupi po zakonu i obezbedi, primenom prinude, izvršenje rešenja Poverenika, a da ona to nije uradila nijednom“.

„Šta je to“, upitao je Šabić i ukazao da se desilo i to da je „odlazeći ministar finansija pripremio budžet Poverenika koji je usvojen, a koji nije dovoljan ni za plate trenutno zaposlenih“, što znači da u novembru Poverenik „može da zatvori radnju“.

„Ako neko očekuje da molim za pare, neću, jer to nije moj privatni posao, reč je o državnoj instituciji koja bi trebalo da funkcioniše“, decidiran je Šabić.

Upitan da li uviđa razliku u odnosu državnih institucija i njenih predstavnika prema njemu i drugim nezavisnim kontrolnim telima, Šabić je podsetio da u „svim relevantnim u dokumentima piše da će sve nezavisne institucije biti razvijane i jačane“.

„Poverenik jedina nezavisna institucija koja nije dobila saglasnost na kadrovski plan“

Uz sve ostalo, Poverenik za informacije od javnog značaja jedina je nezavisna institucija koja nije dobila saglasnost na kadrovski plan.

On smatra da je „moguće spekulisati o tome da li je reč o odnosu predstavnika vlasti prema Rodoljubu Šabiću lično ili Povereniku za informacije od javnog značaja“.

Institucija Poverenika, međutim, podrazumeva ličnost koju bira Skupština, poput predsednika koga biraju građani, naglasio je Šabić i precizirao da je, po zakonskom rešenju, reč o pojedincu.

U pojedinim slućajevima je faktički nemoguće „odvojiti ličnosti od funkcije koju obavljaju“, ocenio je Šabić, koji smatra da je „lako moguće“ da bi „vlastima prijao neko poslušniji, neko mekši i neko kooperativniji“.

„Reći ću vam jednu stvar – ja sam ovde došao da štitim zakon, a u zakonu koji štitim piše – ‘neće primiti, niti tražiti nalog ili uputstvo od bilo koga’ – i dok sam Poverenik toga ću se držati, poručio je Šabić.

Komentarišući usvajanje izmena zakona o BIA i odbrani, koje je već ocenio kao „protivustavne i protivzakonite, u neskladu sa demokratskim standardima ljudskih prava“, Šabić je ponovio da je reč o zakonima koji su „puni kontraverzi“.

On je, pri tome, upitao da li zakonodavcima i poslanicima „zaista treba Ustavni sud da im objasni šta piše u Ustavu i zakonima?“

„Epilog slučaja Savamala nije nikakav epilog“

Govoreći o „epilogu“ slučaja Savamala u kome je šef smene u policiji priznao krivicu, Šabić je naglasio da „to nije nikakav epilog“.

Prema njegovim rečima, „šef smene jeste odgovoran što nije preduzeo ništa u trenutku kada stižu telefonski pozivi građana koji mole za pomoć“.

Javnost, međutim, nema odgovore na pitanja ko je skupio 20 ili 30 ljudi, stavio im maske na glave, poslao ih u Savamalu sa građevinskom mehanizacijom i logistikom i rekao „zadržavajte ljude, vezujte ljude“, niti „ko je srušio 1.000 kvadrata tuđe imovine“, obrazložio je Šabić.

„Nije šef smene organizavao isključivanje kamera video nadzora, nije on propustio da na vreme reaguje na terenu, nije on uklonio šut u kome se, ako hoćete, primenom specijalnih kriminalističkih mera, moglo naći i dosta tragova izvršilaca“.

Prema tome, to nije epilog, to je pokušaj da se stvori predstava da je reč o epilogu, rekao je Šabić.

Na pitanje da li se slaže sa ocenama da živimo u sistemu lične i partijske vladavine, Šabić je odgovorio da „očigledno živimo“ i ocenio da bi predstavnike Evropske unije (EU) trebalo pitati da li veruju njemu ili predstavnicima vlasti.

Šabiću, inače, „nije simpatičan koncept da svaka dobra reforma treba da bude posledica pritiska stranaca“ i ističe da nikada nije „tražio pomoć stranih ambasada“.

„Često se srećem sa stranim ambasadorima, ali nikad na sopstveni zahtev“, rekao je Šabić i ocenio da njih zaista zanima mišljenje Poverenika u domenu posla koji obavlja.

„Imam utisak da razumeju da je moj rad u interesu zaštite zakona i građana, a da li će ih kakvi drugi politički interesi navesti da ćute, da ne reaguju, to ćemo da vidimo“, zaključio je Šabić.