Šabić: Zakon loš i teško shvatljiv

Uprkos brojnim zahtevima stručne javnosti, pa i samog Marinovića, koji je odmah po dolasku na novu funkciju tražio od Skupštine Srbije da odloži primenu ovog Zakona, do toga nije došlo, jer parlament u međuvremenu nije ni zasedao.

I Marinovićeva institucija juče je još jednom konstatovala „da početak primene zakona nažalost nije odložen, uprkos činjenici da mnogi subjekti na koje se zakon odnosi nisu ili nisu dovoljno spremni za početak primene zakona“.

Poverenik je apelovao na sve kojima Zakon nameće određene obaveze i odgovornosti, a naročito organe vlasti, velika privredna društva, srednja i mala preduzeća i preduzetnike da se, ukoliko to do danas nisu učinili, usklade sa obavezama po novom Zakonu.

O nekim manama novog Zakona, Marinović je nedavno govorio u intervjuu za Danas. On je, između ostalog, naveo da je neophodno da veliki broj obveznika Zakona (najmanje 12.000 organa vlasti, privrednih društava, preduzetnika…) angažuje lice za zaštitu podataka o ličnosti, „a lica koja ispunjavaju sve uslove, posebno u pogledu specifične stručnosti i iskustva u obavljanju te vrste posla, da taj posao obavljaju na zakonom propisan način u Srbiji, nema dovoljno“.

„Posebno treba imati u vidu da navedeni obveznici zakona moraju imati i odgovarajuću informacionu tehnologiju kako bi uspešno primenili zakon a to iziskuje velike materijalne troškove i mnogi od njih još uvek nisu spremni za planirani početak primene zakona“, naglasio je Marinović.

I prethodni poverenik, Rodoljub Šabić, konstantno je naglašavao da novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije dobar i da bi ga trebalo menjati.

– Primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti počela je uprkos brojnim upozorenjima da je reč o lošem zakonu, teško shvatljivom i primenljivom, krajnje problematičnom i sa stanovišta evropskih akata s kojim je usklađivan – (GDPR i Policijska direktiva) i što je najvažnije problematičnog sa stanovišta našeg Ustava. Više puta sam upozoravao na to, ukazivao da bi primena takvog zakona podrazumevala rizike po ljudska prava, to su činili i brojni drugi predstavnici struke, upozorenja su dolazila i iz EU – ističe za Danas Šabić, dodajući da je i on podržao potez novog poverenika Marinovića da se odloži primena ovog Zakona kako bi to vreme bilo iskorišćeno za izmenu ili potpuno nov zakon, „ali sam izrazio sumnju da će vlast prihvatiti taj njegov apel, da je spremna da povuče racionalan i odgovoran potez“.

– I nažalost bio sam u pravu. Upozorenja i argumenti i ovaj put su ignorisani. Dakle, ako bih u jednoj rečenici trebalo da izrazim odnos vlasti prema ovom pitanju bila bi to ona Jovana Skerlića : „Nema ničeg strašnijeg od bahatog neznanja u akciji“ – kaže Šabić za naš list.

Katarina Golubović, izvršna direktorka Komiteta za ljudska prava Jukom, ističe za Danas da je prvi potez poverenika Marinovića u vidu predlaganja odlaganja zakona odgovoran, „jer ulazimo u sistem potpune pravne nesigurnosti“.

– Zahtev da se ispravi tekst sadašnjeg zakona blagovremeno su podneli Poverenik i brojna udruženja. Svi – od Ministarstvo pravde koje je izradilo tekst, Vlade koja je usvojila Predlog zakona i potom Narodne skupštine koja je ovaj zakon usvojila u novembru prošle godine ekspresno sa još 16 drugih, u jednom danu, su se oglušili o zahtev. A zahtev je predstavljao unošenje jedne reči kojom je trebalo da obezbedi da se samo zakonom može urediti prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka“, te da se onemogući uređivanje ove oblasti na osnovu „drugog propisa“. Čini se da ćemo primenom novog Zakona doći u situaciju gde dobra rešenja neće moći da se sprovode, zbog potpune nepripremljenosti svih aktera koji bi trebalo da pruže zaštitu – ukazuje Golubović.

Kako dodaje, loša rešenja koja će umanjiti nivo dostignute zaštite – a to je da samo zakon može da određuje ko i kada može da obrađuje i koristi naše podatke – uticaće da onaj ko ih drži – institucija, preduzeće, banka – ne moraju da prate slovo zakona kada ih nekome prosleđuju.

– Ne treba zaboraviti, ipak, da svi koji od juče primenjuju novi zakon su dužni da poštuju ljudska prava građana, među kojima je i pravo na zaštitu podataka o ličnosti. Na potezu je Ustavni sud koji mora da popravi „rupe u zakonu“ – navodi Golubović.

Janković: Najvažnija puna primena zakona

„Naše kolege iz Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, sagledale su sve aspekte primene ovog zakona i ukazale da je potrebno više vremena da se svi pripreme za punu primenu, zbog čega je traženo odlaganje. Mi upravo smatramo da je puna i neselektivna primena zakona najvažnija a ne donositi zakon, a da ne postoje uslovi za primenu. Takođe, ne treba zaboraviti da ova institucija do skoro nije imala prvog čoveka pa nisu bili u mogućnosti da na sveobuhvatan način sagledaju sve aspekte primene novog zakonskog rešenja. O tome sam razgovarala na nedavnom sastanku sa kolegom Milanom Marinovićem kao i o tome da je zaštita podataka o ličnosti veoma važna i iz ugla zaštite od diskriminacije, jer zloupotreba ličnih podataka može biti osnov diskriminacije“, ističe za Danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.