Sava Janjić: Bol srpske i albanske majke je podjednak

Od vitalnog je značaja pre svega da ljudi treba da žive normalno – lakše i sigurnije, da putuju lakše. Međutim, još uvek kod kosovskih političara ne uočava viziju da se na Kosovu stvori istinski multietničko društvo u kojem bi svi bili tretirani kao građani – bez obzira na nacionalnost, jezik i veru. Na kosovskoj javnoj sceni postoji „prećutna saglasnost“ ili pre „vrsta straha“ da se bilo ko javno zauzme za stradanje Srba, rekao je u intervjuu za Sputnjik u manastiru Visoki Dečani njegov iguman, arhimandrit Sava Janjić.

„Formira se jedno raspoloženje da su Srbi pod izvesno kolektivnom krvnom osvetom i da srpsko vreme je prošlo i jednostavno je gotovo. Kao da treba da nestanemo odavde“, kazao je.

I ovog puta oštro je bio protiv protiv etničke podele Kosova. Osim političkih, većina Srba bi se našla na „pogrešnoj strani granice“, ali i četiri srpska spomenika UNESCO-a.

„Jako je teško poverovati da bi posle jednog takvog sporazuma iko od Srba mogao da opstane i da bi kosovska strana garantovala minimum prava Srbima koji bi se našli na toj teritoriji u slučaju podele“.

Naglašavajući da je nivo poštovanja ljudskih prava, zakona od strane kosovskih vlasti na veoma niskom nivou, govoriti o bilo kakvoj vrsti priznanja kosovske državnosti je za oca Savu apsurdno.

„Na Kosovu se formira jedno društvo koje je isključivo skrojeno samo za kosovske Albance. Samoproglašena kosovska država ne daje nikakve nade da se može uspostaviti nekakva normalna situacija ukoliko se nastavi sa ovakvom nevladavinom prava“, kazao, ali i da Srbi ostaju u nadi da će biti bolje.

Predrasude

„Dosta ljudi iz međunarodne zajednice je zahvaljujući kontaktima sa Visokim Dečanima i boravkom na Kosovu moglo da vidi da mnoge priče i predrasude sa kojima su došli nisu takve i da su duboko svesni velike nepravde koja je činjena i koja se čini već dvadeset godina nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji – koji je posle 1999, bio izložen sistematskom progonu, posebno pravnoj obespravljenosti, selektivnoj primeni zakona. Neki su više spremni da o tome govore, neki manje“.

„Na žalost naš narod u centralnoj Srbiji i drugim zemljama gde naš narod živi, nije u potpunosti uvek upoznat o situaciji na Kosovu. Ponekad, slika je jako nerealna, na primer, ima nekih stvari koje su prikazane mnogo ekstremno, mnogi se plaše da ovde dođu. Misle da se ljudi ovde ubijaju, kidnapuju svaki dan. Naravno, bilo je toga i mnogo imamo nestalih i prvih godina nakon rata, ali hvala Bogu, sada se potpuno slobodno može doći. Ljudi imaju neki ogroman strah koji je više proizvod jednog jednostranog sagledavanja stvari, ali to opet ne znači ni da je situacija dobra.

Prestati sa toksičnom retorikom, raditi na pronalaženju nestalih

Arhimandrit Sava Janjić trenutno ne vidi da postoje osnove za stabilno rešenje i to za „poprilično dugoročni period“, jer je i proces evropskih integracija prilično stao. Neizvesno je i kako će se dijalog nastaviti.

„Ali to svakako nikog ne oslobađa odgovornosti da pokuša da normalizuje odnose koliko je moguće – od promene retorike i pronalasku onoga u čemu se može sarađivati poput trgovine, zajedničke brige na pronalaženju nestalih osoba“.

Pored nestalih Srba ima i jako mnogo nestalih Albanaca. Njihove porodice brinu. Relaksacija odnosa podrazumeva i otvoreniji razgovor o onome što se dešavalo devedesetih, kako bi se „emotivno rasteretilo“, jer „postoji podjednak bol i srpske i albanske majke, posebno kada su stradali civili“.

Intervju u celosti čitajte na portalu Kossev.info ili pogledajte na FB strani Sputnik Srbija.