Savet Evrope: U Srbiji raste broj napada i pretnji novinarima

Zapaljiva retorika često dolazi od državnih zvaničnika, dodaje se u danas objavljenom izveštaju partnerskih organizacija Saveta Evrope pod nazivom „Ruke dalje od slobode štampe: Napadi na medije u Evropi ne smeju da postanu nova normalnost“.

U Srbiji je zaključno sa 31. decembrom bilo 21 aktivno upozorenje na Platformi, od kojih je šest novih slučajeva prijavljeno tokom 2019, a država je odgovorila na četiri.

„Jedan od najozbiljnijih slučajeva zastrašivanja desio se u februaru, kada je televizijska stanica N1 primila pismo u kojem se njenim novinarima i njihovim porodicama preti smrću, a redakciji da će biti razneta“, navodi se u izveštaju i podseća da je zbog tih pretnji 70-godišnji muškarac iz Nove Pazove osudjen na osam meseci zatvora.

Još tri slučaja prijavljena 2019. odnosila su se na novinare televizije N1.

Dopisnica N1 sa Kosova Zana Cimili je u julu primila pretnje smrću preko društvenih mreža, a Ministarstvo unutrašnjih poslova je obavestilo Platformu da je osumnjičeni stavljen u kućni pritvor, uz zabranu korišćenja interneta.

U avgustu je ekipi N1 i novinaru televizije Federalna iz BiH Dejanu Kožulu prećeno tokom izveštavanja uoči fudbalske utakmice Lige šampiona u Beogradu.

Podseća se i da je novinar N1 Miodrag Sovilj u novembru bio meta verbalnih napada zvaničnika i provladinih medija, pošto je predsedniku Aleksandru Vučiću postavljao pitanja o navodnoj korupciji vladinih zvaničnika.

„Nakon što je predsednik hospitalizovan iz zdravstvenih razloga, njegovi saradnici i provladini mediji su protiv Sovilja pokrenuli kampanju blaćenja, pretnji i zastrašivanja, optužujući ga da je pogoršao predsednikovo zdravlje“, navodi se u izveštaju Platforme.

U izveštaju se podseća i na antivladine proteste u martu, kada je oko 100 demonstranata upalo u zgradu RTS-a. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u odgovoru Platformi navelo da je nekoliko demonstranata osuđeno.

Među novim slučajevima na koje je upozoreno je i hapšenje uzbunjivača Aleksandra Obradovića, optuženog za otkrivanje poslovnih tajni državne fabrike namenske industrije Krušik.

U izveštaju se pozdravlja osudjujuća presuda za četiri pripadnika nekadašnje državne bezbednosti za ubistvo Slavka Ćuruvije, ali se napominje da i dalje nema napretka u istrazi ubistva novinarke Dade Vujasinović.

Stanje slobode medija u Evropi je duboko nezadovoljavajuće i politički pokušaji „zarobljavanja“ medija i neuspesi mnogih državnih organa da održavaju verodostojan okvir zaštite slobode medija postali su sistemski, upozoravaju iz Saveta Evrope.

U danas objavljenom Godišnjem izveštaju partnerskih organizacija Platforme Saveta Evrope za unapredjenje zaštite novinarstva i bezbednost novinara za 2020. ocenjuje se da je u 2019. Evropa bila „intenzivno i često opasno bojno polje za slobodu štampe i slobodu izražavanja“.

Platforma Saveta Evrope za unapređenje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara zabeležila je u 2019. godini 142 ozbiljne pretnje slobodi medija uključujući 33 fizička napada na novinare, 17 novih slučajeva pritvaranja i zatvaranja, 43 slučaja uznemiravanja i zastrašivanja i dva slučaja ubistva.

Zabeleženi slučajevi ukazuju na rastući obrazac zastrašivanja kako bi se ućutkali novinari koji traže hitnu akciju članica Saveta Evrope na poštovanju suštinske uloge slobodne štampe u demokratskim društvima, ocenjuje se u izveštaju „Ruke dalje od slobode štampe: Napadi na medije u Evropi ne smeju postati nova normalnost“.

Kako se ističe, izveštaj predstavlja glasan poziv članicama Saveta Evrope da brzo i odlučno reaguju kako bi se zaustavili napadi na slobodu štampe i kako bi novinari i medijski poslenici mogli da izveštavaju bez straha.

Navodi se i da je politička kontrola informacija sve oštrija i naprednija a realizuje se kroz državno ili vlasništvo oligarha u medijima, nadzor i ciljane sajber napade, zatvaranje medija i portala koji kritički pišu i sudskim i administrativnim uznemiravanjem novinara i drugih medijskih aktera.

U izveštaju se navodi i da je Platforma proširila svoju bazu podataka tako da sadrži podatke za pet godina.

Zahvaljujući tome, vidi se da se novinari sve više suočavaju sa pretnjama ne samo po fizičku bezbednost, nego mnogi od njih trpe napade ili zloupotrebe od strane državnih zvaničnika, policije ili demonstranata koji prolaze nekažnjeno.

Pored toga, podaci pokazuju pritisak na digitalnu bezbednost i da je novinarima sve teže da zaštite svoju komunikaciju sa uzbunjivačima i drugim poverljivim izvorima.

Od 2015. je cilj partnera Platforme, kako se navodi, saradnja sa Savetom Evrope na promociji dijaloga sa svakom članicom kako bi se osigurali pravni lekovi za ozbiljna kršenja zakona i obezbedila efikasna zaštita za pojedince.

„Dijalog može da vodi reformama zakona i regulatornih režima, unapredjenju zaštite i nadzornih mehanizama, kao i efikasnijim istragama i gonjenju zločina protiv novinara“, navodi se u izveštaju.

Dalje se navodi da je u 2019. razrešeno 38 slučajeva, uključujuči devet iz 2019, ali su mnogi ostali bez odgovora ili nije bilo efikasne akcije države u kojoj se slučaj napada dogodio.

Partneri Platforme traže da svih 47 članica Saveta Evrope saradjuju u punoj meri u njenom radu tako što će odmah odgovoriti na svako obaveštenje o napadu na medije i preispitati domaća zakonodavstva i prakse kako bi okončali nekažnjivost i stvorili zaista povoljno okruženje za razvoj slobodnih, nezavisnih medija.