Saveti Globalne mreže istraživačkih novinara reporterima koji izveštavaju o koroni

Prenosimo njihove savete, odnosno kako se zaštiti ukoliko izveštavate sa terena, ali i na koji način pronaći relevantnog sagovornika i kako razgovarati sa žrtvama.

Globalna mreža istraživačkih novinara (Global Investigative Journalism Network – GIJN) objavila je tekst u kojem prenosi savete iskusnijih reportera koji su u prošlosti izveštavali o epidemijama raznih bolesti. Pored toga, GIJN nudi smernice novinarima kako da pronađu relevantne sagovornike i kako se proveravaju činjenice, a sve u cilju zaštite njihove bezbednosti i istinitog informisanja građana širom sveta.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) preveo je tekst, a originalnu verziju možete pročitati OVDE.

Odgovorno izveštavanje

Kako novinari da izbegnu širenje panike dok izveštavaju? Prema Al Tompkinsu, novinaru Instituta Poynter koji planira da izda dnevni bilten o korona virusu, rešenje je u odgovornom izveštavanju. Sažetak njegovih sugestija je:

1. Smanjite upotrebu prideva u izveštavanju, poput „smrtonosna“ bolest,
2. Koristite fotografije pažljivo kako biste izbegli širenje pogrešnih poruka,
3. Objasnite preventivne mere. To može da učini vašu priču manje strašnom,
4. Zapamtite da su statističke priče manje strašne nego one koje sadrže anegdote,
5. Izbegnite klikabilne naslove i budite kreativni u prezentovanju.

U drugom tekstu Poynter-a, novinar Tom Džons (Tom Jones) naglasak stavlja na traženje činjenica, a ne na prenošenje govora.

„Ovo je naučna priča, ne politička“, napisao je Džons.

On navodi da je politika bitna, ali da treba biti oprezan kad su u pitanju spinovi o korona virusu, koji dolaze iz pristrasnih političkih izvora, i preporučuje oslanjanje na medicinske eksperte.

Nazovite ga pravim imenom

Od izbijanja epidemije, novinari koriste različita imena za virus. Na primer, „korona virus“ ili „novi korona virus“.

„To je zato što je ovaj korona virus odvojen od drugih korona virusa koji su izazvali sopstvene epidemije ili pandemije. Svaki dobija ime, a svaki je u nekom trenutku bio nov“, kaže novinarka Meril Perlman (Merrill Perlman) u nedavnom članku za Columbia Journalism Review.

Kako treba imenovati epidemiju?

CNN koristi termin pandemija za opis trenutne epidemije korona virusa. Objasnili su i zašto. Ipak, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) to još uvek ne naziva pandemijom, i oni imaju svoje razloge. (U trenutku objave teksta na sajtu CINS-a, SZO je već proglasio pandemiju.)

Reči su bitne. Prema novinskoj agenciji Asošiejted Pres (AP) „epidemija je brzo širenje bolesti u određenoj populaciji ili regionu; pandemija je epidemija koja se proširila širom sveta”. Oni ovde predlažu oprezno korišćenje: „sledite izjave službenika za javno zdravstvo“.

Ostanite bezbedni

Nakon globalnog izbijanja virusa novinari ne mogu pokriti priču u samoizolaciji. Mi moramo ići na teren, a tu se javlja rizik od zaraze. Komitet za zaštitu novinara izdao je savete za novinare koji pokrivaju epidemiju korona virusa COVID-19, koji uključuju pripremu pred izlazak na teren, savete za izbegavanje infekcije u zaraženim područjima, planiranje putovanja. Evo najbitnijih:

1. Koristite zaštitne rukavice kada posećujete zaražena područja, poput medicinske ustanove. Možda će vam biti potrebna i druga medicinska zaštitna oprema, kao što su odela i maska za lice,
2. Ne posećujte pijace na kojima se prodaje sveže meso ili riba, ili farme u pogođenom području. Izbegavajte neposredan kontakt sa životinjama (živim ili mrtvim) i njihovom okolinom. Ne dodirujte površine koje mogu biti kontaminirane životinjskim izmetom,
3. Ako izveštavate iz zdravstvene ustanove, sa pijace ili farme, nikada ne stavljajte opremu na pod. Uvek dekontaminirajte opremu brzodelujućim antimikrobnim maramicama, nakon čega sledi temeljna dezinfekcija,
4. Nikada nemojte jesti i piti dok dodirujete životinje, ili u blizini pijace ili farme,
5. Uvek proverite da li su ruke temeljno oprane vrućom vodom i sapunom pre, tokom i nakon napuštanja mesta u kom postoji zaraza.

Stručnjaci

Pratite vladine agencije u vašoj zemlji koje su odgovorne za obaveštavanje o epidemiji. Eksperte o ovoj bolesti nije lako naći. Virus je nepoznat, nepredvidiv i nema dovoljno istraživača ili doktora koji su specijalizovani za virus COVID-19. Kada birate eksperte, imajte na umu pet stvari na koje upozorava Vilijam Henedž (William Hanage), vanredni profesor epidemiologije na Harvardovoj T. H. Čan školi za javno zdravlje:

1. Birajte eksperte oprezno. To što je neko nagrađen Nobelovom nagradom za neku naučnu oblast ne znači da je osoba od autoriteta za sve naučne teme. To ne podrazumevaju ni doktorska disertacija, niti držanje predavanja u prestižnoj medicinskoj školi,
2. Razlikujte ono što se zna da je istinito od onoga što se smatra istinom – i šta je nagađanje ili mišljenje,
3. Budite oprezni kad citirate nalaze iz „radnih verzija dokumenata“ ili neobjavljenih akademskih radova,
4. Zatražite od akademika da pomognu u proceni vesti o novim teorijama i tvrdnjama. Da se ​​dezinformacije ne bi proširile, vesti bi trebalo da prođu proveru činjenica,
5. Pročitajte radove novinara koji dobro pokrivaju naučne teme.

Globalna mreža istraživačkih novinara kompletirala je listu saveta za izveštavanje o korona virusu savetima novinara koji su pokrivali bolesti.