Senzacionalizam dodatno viktimizuje žrtve

OEBS kao partner Ministarstva pravde realizuje projekat “Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela” koji finansira Evropska unija.

Ona je na konferenciji za medije kojom je petnaesti put obeležen Evropski dan žrtava krminaliteta konstatovala da je posledica senzacionalističkog izveštavanja u ovom, kao i u mnogim drugim slučajevima sekundarna viktimizacija žrtve, i da to humana, demokratska društva ne smeju da dozvole.

Podatak da u Evopi na godišnjem nivou oko 75 miliona ljudi postanu žrtve kriminala zabrinjava, ali i opominje da države i svako društvo ovom pitanju moraju da posvete još više pažnje. Jedan od odgovora na narastajući kriminal je i Direktiva Evropske unije o pravima žrtava, podsetila je Una Keli, programska menadžerka u sektoru pravosuđa Delegacije EU u Srbiji.

“Evropski standardi zahtevaju puno prepoznavanje i poštovanje prava žrtava u pogledu ljudskih prava, a naročito poštovanje njihove bezbednosti, dostojanstva, privatnosti i zaštite prava porodice, kao i prepoznavanje negativnih efekata na žrtvu kriminala” – rekla je Keli.

Navodeći mnoštvo primera u kojima su mediji izveštavajući o žrtvama kršili Kodeks i pravo dostojanstva žrtve, novinarka Tamara Skroza navela je da je povodom slučaja pisanja o otmici devojčice Monike Komisiji za žalbe Saveta za štampu, čiji je i  ona član, podneto čak 14 žalbi, što je rekord od kada ovo samoregulatorno telo postoji.

Prikazivanje stravičnih slika, iznošenje užasavajućih detalja o stanju žrtve i zloupotreba emotivnog stanja žrtve ili njene porodice suprotno je i profesionalnom i etičkom kodeksu, rekla je Skroza, ali i ukazala da krivica nije samo na novinarima već često i na onima koji takve informacije dostavljaju medijima.

Da Kodekse ne krše samo novinari, već i ljudi iz pravosuđa, veštaci, pa i predstavnici drugih državnih institucija, konstatuje i psihoterapeutkinja Biljana Slavković za koju je to znak da je preuzimanje profesionalne odgovornosti nužno u svim segmentima. „Mnogobrojni primeri pokazuju da se društvo suočava sa pravom spiralom nasilja i da pri tome nije spremno da se na adekvatan način odnosi prema žrtvama“ – kaže Slavković i ističe da je jedan od razloga i taj što je u Srbiji fokus i dalje na nasilniku, dok se sama žrtva marginalizuje.

„Nedovoljna senzibilizacija javnosti proističe i iz nedovoljno znanja, a poznavanje prava predstavlja najbolji put za njihovo ostvarenje“ – naglasila je dr Milica Kolaković Bojović, ekspertkinja angažovana i u izradi Nacionalne strategije za unapređenje položaja žrtava. Na ovo je ukazalo i inicijalno istraživanje javnog mnjenja urađeno u okviru projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ koje je pokazalo da građani Srbije nedovoljno poznaju problematiku podrške žrtvama i svedocima, prava koje oni imaju i načine njihovog ostvarivanja, a ujedno imaju i nizak stepen senzibilizacije u odnosu na žrtve teških krivičnih dela.

Ispitanici kao žrtve kriminala u najvećoj meri (30,8%) prepoznaju one koji su materijalno oštećeni, dok je,primera radi  – žrtve seksualnog nasilja navelo samo 2,9%.  Gotovo trećina (27%) ispitanika je reklo da ne zna ko se smatra žrtvom kriminala, a 37,5% ne zna koja prava imaju žrtve i svedoci kriminala. Četvrtina građana smatra da u Srbiji ne postoje službe koje pružaju podršku žrtvama kriminala, a od onih ispitanika koji kažu da znaju da u Srbiji postoje službe za podršku žrtvama i svedocima, 47,3% kao tu službu navodi policiju. Kao glavni razlog neprijavljivanja krivičnog dela, 2/3 ispitanika navodi strah i nepoverenje.

Sve ovo uzeto je u obzir pri izradi Nacionalne strategije koja uz osnivanje Nacionalne mreže za podršku žrtvama podrazumeva i definisanje kontakt tačaka u policiji i sudstvu na kojima će žrtve dobiti sve osnovne informacije o pravima i podršci na koju imaju pravo, uvođenje audio-video opreme koja će obezbediti davanje iskaza bez direktnog kontakta žrtve i okrivljenog i niz mehanizama koji će doprineti stvaranju sveobuhvatnog sistema podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela.