Skupština danas o prirodi i vodama

Razlog za donošenje predloženih izmena Zakona o zaštiti prirode je potreba da se otklone određeni problemi uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona, zatim usklađivanje sa drugim zakonima ili sa propisima Evropske Unije.

Takođe, kako je naveo predlagač, jedan od razloga za izmene se odnosi na izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima i dodaje da male hidroelektrane, nisu ekološki prihvatljive na delovima zaštićenih područja bez obzira na režim zaštite, što treba imati u vidu kao jedan od kriterijuma prilikom revizije lokacija malih hidroelektrana i proglašenja zaštićenih područja.

Zakonom o vodama uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljištem, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem tog zakona, kao i druga pitanja značajna za upravljanje vodama, navedeno je u obrazloženju predlagača.

Na dnevnom redu je i potvrđivanje Ugovora o zajmu Projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu, od Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i potvrđivanje Odluke Mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije u vezi sa definicijom pojma „proizvodi sa poreklom“ i metodama administrativne saradnje.

Poslanici će razmotriti i izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Srbije i Islanda, odnosno Švajcarske, kao i izmene i dopune 11 članova Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe.

Osma tačka dnevnog reda je izmena članova i zamenika članova skupštinskih odbora.

Opoziciona Stranka slobode i pravde ocenila je da bi eventualnim usvajanjem predloženih izmena i dopuna zakona o vodama, bilo ugroženo snabdevanje građana Srbije pitkom vodom, jer se, kako kažu, „otvara mogućnost legalizacije minihidrocentrala i mogućnost davanja u zakup vodenog zemljišta koje se odnosi i na plovne objekte – splavove i sojenice zbog kojih su ugrožena vodoizvorišta i Savski nasip“.

Vujović: Izmene zakona potrebne za očuvanje prirode

Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović izjavila je danas da zaštićena područja u Srbiji predstavljaju najvažniji alat za zaštitu prirode i kapital, te da o njima treba govoriti kao o prorodnom kapitalu, a ne kao o eksploataciji resursa.

Ona je dodala da imamo 470 zaštićenih područja koja se prostiru na 678 hiljada hektara što je 7,67 odsto površine Srbije i da izmene zakona treba da doprinesu najboljoj zaštiti resursa.

„Predlogom izmena definiše se načelo predostrožnosti, u uslovima kada postoji pretnja nastanka štete a imamo nedovoljno naučnih podataka. U tim slučajevima nedostatak naučnih podataka neće biti uzet kao razlog za odlaganje ili nepreduzimanje mera za sprečavanje degradacije prirode“, rekla je ministarka.

„Jedan od ključnih razloga za izmene zakona odnosi se na zabranu izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima čime se obezbeđuje dugoročno očuvanje prirodnih vrednosti zbog kojih je područje i proglašeno“, istakla je Vujović i dodala da se taj zakon usklađuje i sa drugim sektorskim zakonima.

Ministarka je najavila da će se raditi na očuvanju autohtonih vrsta da bi, kako je rekla, „i budući naraštaji uživali u blagodetima prirode“.

Vujović: Predloženim izmenama propisano da se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je danas da je predloženim izmenama i dopunama Zakona o vodama “propisano da se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup i neposrednom pogodbom za plutajuće objekte koji su postavljeni na ovom zemljištu na teritoriji Beograda do dana stupanja na snagu ovog zakona“.

“Ovim zakonom se propisuje da vodno zemljište u javnoj svojini koje se daje u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, a koje se nalazi na zaštićenom području ili području ekološke mreže, daje u zakup po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine”, rekla je Vujović u Skupštini Srbije.

Vujović je rekla da su radi efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanje njihovih potreba predloženim izmenama i dopunama Zakona o vodama pojedini poslovi iz nadležnosti Republike Srbije povereni Autonomnoj pokrajini, gradu Beogradu, jedinici lokalne samouprave i javnom vodoprivrednom preduzeću.

“Izmenama člana 10b Zakona o vodama propisuje se da se vodno zemljište izuzetno daje u zakup neposrednom pogodbom u slučajevima kada je to propisano posebnim zakonom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje, direktnim, indirektnim korisnicima budžetskih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, izabranom izvođaču radova radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju, koji su na predlog Ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva određeni aktom Vlade u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji”, rekla je ona.

Ona je dodala da se izmenama i dopunama Zakona o vodama produžava rok za određivanje granica vodnog zemljišta do 31.decembra 2023.godine.

“Predloženim promenama bi se obezbedio i upis vodnih objekata u javnoj svojini, u javni registar, katastar nepokretnosti kao građevinskih objekata”, rekla je Vujović.

Ona je rekla i da se predloženim izmenama i dopunama Zakon o vodama usaglašavaju rešanja iz ovog propisa sa odrebama zakona o opštem upravnom postupku, inspekcijskom nadzoru, prekršajima, zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o javnoj svojini.

Milićević: Da li nadležni mogu da preduzmu bilo šta kako bi se „otkrili počinioce pokušaja atentata na Vučića“

Šef poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije (SPS) Đorđe Milićević pitao je danas Vladu Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova da li nadležni organi Srbije mogu da preduzmu bilo šta kako bi se „otkrili i osudili počinioci pokušaja atentata na predsednika Srbije Aleksandra Vučića“ u Potočarima 2015. godine.

On je pitao da li MUP može od institucija Republike Srpske da zatraži sve prikupljene dokaze kako bi se od Bosne i Hercegovine zatražilo preduzimanje adekvatnih mera prema počinocima ovog sramnog čina.

Milićević je, za skupštinskom govornicom, rekao da je to bio “pokušaj ubistva državnika”.

“Institucije Bosne i Hercegovine su imale do danas punih šest godina da istraže ovaj slučaj i procesuiraju počinioce, ali očigledno da oni to ne žele”, ocenio je Milićević.

On je rekao i da “dok Srbe osuđuju za genocid u Srebrenici koga po svim međunarodno-pravnim kriterijumima nije ni bilo, dotle se o svim srpskim žrtvama u Bosni i Hercegovini na žalost još ćuti”.

“Ne sporim da je u toku krvavog rata kojim se raspadala SFRJ bilo ratnih zločina, i mi ih osuđujemo ma ko da ih je počinio, ali ima li bilo kakvog smisla prećutati više od 3.500 srpskih žrtava u selima oko Srebrenice i Bratunca gde su brutalno ubijani i žene i deca?”, upitao je Milićević.

Poslanik poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“ Nebojša Bakarec tražio je obaveštenje od Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti “o pogaženim pravima srpske junakinje Dragice Gašić iz Đakovice”.

“Prete, prava joj gaze lažna država Kosovo, Opština Đakovica i mnogobrojni ekstremisti koji je svakodnevno napadaju”, ocenio je Bakarec i istakao da je ona najhrabrija žena na svetu.

On je rekao da Dragicu Gašić “more glađu” i dodao da u petak nisu hteli da je puste u prodavnicu da kupi hleb.

“Kada bi mogle albanske vlasti bi pobile svih 95.000 Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, ali ne smeju.Ne smeju zbog toga što je Vučić učinio Srbiju jakom i uzdigao je.Jedino što smeju Albanci je da more glađu srpsku junakinju Dragicu, Srpkinju u Đakovici”, istakao je Bakarec.

Ujedinjena dolina: Problem ulivanja otpadnih voda iz CG u Srbiju

Poslanica poslaničke grupe Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka Selma Kučević izjavila je danas da briga o prirodi i životnoj sredini treba da bude prioritet i imperativ zato što je to resurs od sveukupnog značaja za naše društvo i ukazala da je priroda poslednjih godina “značajno ugrožena nekontrolisanom ljudskom aktivnošću”.

Ona je, tokom objedinjene načelne rasprave o predloženim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i Zakona o vodama, ocenila da je neophodno da se usklade realne potrebe stanovništva sa ekološkim zahtevima.

Kučević je rekla da Srbija raspolaže velikim prirodnim bogatstvima koje je neophodno unaprediti, kao i propise u ovoj oblasti.

Ona je ukazala na problem otpada koji dolazi iz Crne Gore i uliva se u jezero u Ribariću.

Ona je rekla da opštine Zubin Potok, Tutin i Novi Pazar organizuju dobrovoljne akcije čišćenja jezera, ali obilnije padavine nanose taloge otpada.

“Jezero Gazivode nije ukras samo Ribarića, ni samo našeg regiona, već cele Srbije.Neophodno je da se što pre reši problem ovog jezera i postave eko brane koje će prikupljati taj ambalažni otpad“, istakla je Kučević.

Kučević je pozvala ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović da zajedno obiđu jezero za koje je rekla da je “biser prirode, veliki turistički i prirodni potencijal” i pronađu adekvatno rešenje, jer se radi o međudržavnom problemu.

Glišić: Izbegnuto da se vodi ozbiljna javna rasprava

Samostalni poslanik Vladan Glišić ocenio je danas da je „donošenjem izmena i dopuna Zakona o vodama izbegnuto da se vodi ozbiljna javna rasprava čime su povređeni Arhuska konvencija i mnogi zakonodavni okviri našeg zakonodavstva”.

On je, komentarišući predložene izmene i dopune Zakona o vodama, rekao da “postoje neke tendencije koje inače postoje u vlasti SNS, a tiču se previše blagonaklonog odnosa prema stranim investitorima i onima koji ulažući u našu zemlju uzimaju profit, a nama ostavljaju problem u ekologiji, radno-pravnim odnosima i svemu ostalom”.

“Ideja o neposrednoj pogodbi koja je ovde uvedena po pitanju vodnog zemljišta je ideja koja isključuje transparentnost i ideju javnih konkursa, ideju da ljudi mogu da budu jasno upoznati sa tim kako neko dolazi do toga da koristi vodno zemljište”, rekao je Glišić.

On je naveo da neposredna pogodba daje veliku diskrecionu vlast organima koji o tome odlučuju i na taj način uvodi korupciju u ovu oblast.

Na sledećoj sednici Skupštine Srbije izbor Zagorke Dolovac za javnog tužioca

Predsednik Skupštine Srbije, Ivica Dačić, sazvao je Deveto vanredno zasedanje za 21. jul, a sedma tačka dnevnog reda je predlog odluke o izboru republičkog javnog tužioca.

Za tu funkciju ponovo je predložena Zagorka Dolovac, ona je jedini kandidat, a komisija za ocenu stručnosti i osposobljenosti kandidata dala joj je ocenu „naročito se ističe“.

U obrazloženju predlagača piše da je Zagorka Dolovac „obavljajući funkciju Republičkog javnog tužioca uložila maksimalan napor da obezbedi efikasno i uspešno postupanje javnog utžilaštva“ i da je radila „u cilju obezbeđenja vladavine prava“.

Na dnevnom redu nove sednice biće i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama kao i Predlog zakona o dopuni Zakona o Visokom savetu sudstva.

Poslanici će razmatrati Predlog zakona o popisu poljoprivrede 2023, Predlog zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora COVID-19 podrška Vladi Srbije za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije.

Na sednici će biti potvrđen Memorandum o razumevanju između Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Italije o zapošljavanju članova porodica diplomatskog, konzularnog i administrativno-tehničkog osoblja.

Na dnevnom redu će biti i Predlog odluke o izboru predsednika sudova i Lista kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.