Srbija je jedina zemlja koju smatram svojom

Jelena je još kao student otišla iz Srbije, kako bi se posvetila svom obrazovanju, ali kako nam kaže, ponosna je na svoje poreklo.

„U inostranstvo sam otišla kao student razmene devedesetih godina, ne kao neko ko napušta svoju zemlju, naprotiv. Srbija je jedina zemlja koju smatram svojom. Ja sam veoma ponosna na svoje poreklo, ali cenim i poštujem druge, te nikad nisam osuđivala bilo čije odluke jer svako u srcu nosi svoju priču i vodi se svojim ciljevima“, počinje Jelena priču za sajt Danasa. 

„Što se tiče boravka u inostranstvu, moji roditelji su uvek ulagali u naše obrazovanje, i činili sve da moj brat i ja u životu cenimo to kao najveće bogatstvo koje čovek može da stekne. Tako da je moja želja za novim saznanjima najviše uticala na moje odluke“, nastavlja ona. 

Kako nam kaže, planirala je da se vrati u Srbiju nakon studija.

„Naš porodični plan bio je da se, kada zavrsim program, vratim u zemlju. Godinu dana nakon što sam se vratila, dobila sam ponudu da nastavim studije u gradu gde sam bila student razmene te smo odlučili da prihvatim ponudu i nastavim studiranje u inostranstvu. Za vreme studija sam dobila stipendiju za magistarske studije, a potom i za doktorat na katedri za antropologiju, koji sam završila ove godine u maju. U međuvremenu sam osnovala i porodicu, tako da sada razmišljamo o zajedničkom povratku u Srbiju“, naglašava Jelena. 

Iako fizički nije prisutna u Srbiji, ona se ipak trudi da da doprinos svojoj zemlji.

„Volela bih da pomenem da sve vreme mog boravka u inostranstvu aktivno učestvujem i trudim se da doprinosim svojoj zemlji tako što, sa jedne strane, razmenjujem znanje i iskustva koja stičem u profesiji sa kolegama i studentima iz Srbije a, sa druge, kroz istraživanja koja radim u Srbiji. Moja disertacija je, upravo, bila vezana za intra-kulturnu varijaciju među povratnicima, njihovim stavovima, iskustvima i razlozima vezanim za sve faze njihove migracije: odlazak, boravak u inostranstvu, i povratak i reintergraciju u Srbiji“, kaže Jelena. 

Priča i o svom istraživačkom radu i problemu migracija.

„Na migraciju se, uglavnom, veoma usko gleda. Preovladava mišljenje da migranti i povratnici čine homogenu grupu i da najčešće odlaze zbog ekonomskih razloga. Međutim, iako poreklom iz iste zemlje, ljudi imaju veoma različite stavove, iskustva i razloge zašto odlaze i zašto se vraćaju. Moj rad je veoma opširan jer se bavi tematikom koja je veoma kompleksna i nije prikladna za ovako kratak intervju, ali bih volela da pomenem da, iako je migracioni trend u porastu, internacionalni migranti čine oko 3,4 odsto ukupne svetske populacije. Svaki čovek je potencijalni migrant, ali većina ljudi ostaje u blizini mesta gde su se i rodili. Na odluku migranta da promeni mesto boravka u bilo kom smeru ne odlučuje samo ta osoba već razni faktori i pritisci sredine u kojoj se nalazi. U slučaju naših povratnika, u većini slučajeva, odnosno više od 60 odsto, učesnici istraživanja su eksplicitno ili implicitno naveli da su o odlasku u inostranstvo razmišljali kao o privremenom boravku/rešenju, tj. da su planirali povratak pre nego što su uopšte i napustili Srbiju“, objašnjava ona. 

Priča nam i koji je najveći problem povratnika u Srbiju.

„Naši ljudi se vraćaju u svoju zemlju ali trenutno nailaze na razne institucijalne prepreke koje im otežavaju proces reintegracije. Takođe se, nažalost, suočavaju sa negativnim stavovima u društvu, što dodatno uvećava takozvani povratni kulturni šok i podstiče re-emigraciju. Tekstualna analiza komentara u javnim medijima, na primer, ukazuje na to da javnost smatra priče i iskustva povratnika nelegitminim, vezuje povratak za neuspeh, finansijsku situiranost, itd. Shodno tome, generalizacije obično podržavaju sterotipe koji nisu realna slika u većini slučajeva. Takođe, bitno je pomenuti da veliki broj ispitanika u mom istraživanju ima 40 ili više godina, i povratak im je bio usko vezan za brigu o roditeljima i želju da im deca odrastaju u Srbiji. Tako da javni narativ, i inicijative koje su trenutno usko fokusirane na povratak “mladih” ili “obrazovanih”, isključuje razmatrnje potreba ostale populacije koja ne spada pod tu, veoma neprecizno definisanu grupu, a to su ljudi srednjih godina i stariji, ljudi koji se vraćaju sa decom, penzioneri, potomci diaspore, itd“, navodi Jelena. 

Ona nam je uporedila život i obrazovanje u Srbiji i inostranstvu.

„U Srbiji sam provela pola svog života. Slobodu i uslove koje sam u svojoj zemilji imala su mi tada omogućavali da, u uzrastu u kojem sam bila, ostvarujem svoje ciljeve. Naravno, sećam se i lepih i teških vremena kroz koja smo svi u tadašnjoj SR Jugoslaviji prolazili, ali sam uvek bila okružena ogromnom ljubavlju i podrškom moje porodice i naših mnogobrojnih prijatelja. To je bila i ostaje osnova mog mira i sreće. Takođe, veoma sam ponosna što sam u Srbiji završila svoje osnovno obrazovanje i Filiološku gimnaziju. Kao neko ko je u poziciji da uporedi različite obrazovne sisteme, stekla sam veliko znanje koje mi je bilo, pored ličnih ambicija, ključno za akademski uspeh narednih godina. Veoma sam zahvalna svim ljudima koji su doprineli mom obrazovanju i koji su u nama negovali znatiželju i razvijali kritičko razmišljanje“, ističe Jelena. 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Nova priča u rubrici #nasiljudiusvetu na portalu @danas.rs #ListDanas #vikend

Објава коју дели Dnevni list Danas (@danas.rs) дана 7. Дец 2019. у 7:54 PST

Ona priča i kako joj je trenutno u Sjedninjenim Američkim Državama.

„Zemlja u kojoj živim, kao i svaka zemlja u kojoj radim antropološka istraživanja, mi pruža dodatni uvid u kulturološke finese koje mi pomažu da imam holistički pristup u nauci kojom se bavim. Neke od predmeta koje sam predavala, kao što su “Rasa i Rasizam”, “Lingvistička antropologija”, “Svetske kulture i religije”, “Severno-Američki Indijanci” (autohtono stanovništvo Sjedinjenih Država i Kanade) su veoma kompleksne teme koje iziskuju ne samo teoretsko već i iskustveno znanje“, navodi Jelena. 

Iako zaokupljena sopstvenim poslovnima, Jelena, ipak, prati dešavanja u Srbiji.

„Pratim dešavanja u Srbiji. Na žalost, mi smo jedna od mnogih zemalja sveta koja, zbog potpunog hegemonijskog disbalansa u svetu, mnogo zavisi od pritisaka i spoljnih uticaja. Jasno je da društva i kulture konstantno fluktuiraju, ali mnoge promene kod nas su direktne posledice dugogodišnje agresije nad našom zemljom kao i neoliberalnog poretka, koji je nametnut, a koji se pokazao i u ostalim zemljama kao veoma štetan sistem i po ljude, i po životnu sredinu. Inače, najviše pratim kanale koji objavljuju informacije u okviru nauke i ističu uspehe naših stručnjaka i studenata svih uzrasta, kao i rad organizacija koje se bave humanitarnim radom u Srbiji“, kaže ona. 

Priča nam i koliko su ljudi u njenom okruženju upoznati sa Srbijom.

„Većina misli da sam rekla da sam iz Sibira. Tako da, dok dođem do toga da Srbija ima umereno-kontinentalnu klimu, shvatim da se većina ljudi bavi svojim problemima ili razmišlja o tome kako da napravi pozitivne promene u svom okruženju. Šala na stranu, malo ljudi ima svest o našim iskustvima. Većina misli da je “kul” što sam iz druge zemlje. Na fakultetu je naravno druga priča. Većina mojih kolega posmatra i razume stvari jer se bave istraživanjima koja im omogućavaju međukulturni uvid u svetske trendove i dešavanja. Imaju veoma kritički stav prema svetskim silama i njihovoj takozvanoj “modernizaciji nerazvijenih društava““, objašnjava Jelena. 

Ona nam otkriva i koliko je povezana sa ljudima iz Srbije koji, takođe, tamo žive, a koliko sa drugim ljudima.

„Ja ukazujem poštovanje svim ljudima u mojoj okolini, naravno, ali kultura bliskih interakcija je veoma izražena kod naših ljudi, tako da mi to i omogućava da uspostavim bliže odnose sa ljudima koji su sa našeg područja“, kaže Jelena. 

Naša sagovornica priča i koliko joj se život promenio od kada je napustila Srbiju.

„Trenutno održavam dva domena. Sa jedne strane, moj privatni život i vaspitanje mog deteta koji je u skladu sa kulturom, životnom filosofijom i principima uz koje sam ja odrasla. Sa druge, usklađujem život u javnoj sferi, svesna da postoje drugačija pravila i zakoni. Kao što rekoh na početku, moj život u Srbiji je, i pored mnogih teških trenutaka, bio ispunjen… kao što je i sada. Naravno, moje iskustvo je satkano mojim načinom razmišljanja i viđenja stvari, i verovatno će uvek projektovati moju ljubav prema životu i svim sitnicama koje čine život“, zaključuje Jelena.