Srbija je u velikom zaostatku sa tretmanom otpadnih voda 

Učesnike skupa je pozdravio Ministar zaštite životne sredine  u Vladi Republike Srbije Goran Trivan, podsetivši ih najpre na značenje datuma i meseca u kome se skup održava jer su to kako je rekao, dani kada se u Kraljevu, Kragujevcu ali i u drugim gradovima širom Srbije sećamo masovnih, krvavih stradanja  iz oktobra 1941 godine.

Istakavši da je počastvovan pozivom i prilkom da se obrati stručnjacima iz ove oblasti Trivan ih je podsetio na činjenice da je Srbija najsiromašnija zemlja Balkana autohtonim površinskim vodama te je tim veći značaj njihovog  rada na racionalnom korišćenju rečnih vodotokova i drugih izvorišta za snabdevanje stanovništva pijaćom vodom a posebno na prečišćavanju otpadnih voda.

On je pored ostalog rekao i:

„Stanje u ovoj oblasti je daleko od dobrog, bolje rečeno bliže je katastrofalnom. Treba nam 350 prečišćivača otpadnih voda, imamo ih manje od 10%. Sve i da imamo milijarde evra „na gomili“, a nemao ih, nemamo dovoljno projektno-tehničke dokumentacije. Pre tri godine dolaskom u Ministarstvo, moj tim i ja, nismo zatekli ni jedan gotovi projekat, uspeli smo, u  Sektoru za otpad i otpadne vode, uprkos skromim materijalnim i kadrovskim resursima da zajedno sa 29 lokalnih samouprava uradimo 40 kompletnih projekata za tretman otpadnih  voda i još 11 projekata za upravljanje otpadom. To uz  izrečene ocene  Evropske unije o kvalitetu dokumenta Pregovarčka pozicija  Srbije za Poglavlje 27 smatram većim uspesima ministarstva ostvarenim u realno, kratkom periodu. Pozivam vas inženjere i druge stručnjake da stvarate multidisciplinarne timove na svim nvoima,da sarađujete sa fakultetima ,institutima i drugim stručnim institucijama u zemlji i inostranstvu, da se  dodatno angažujete na poslovima izrade projektno tehničke dokumentacije,jer sredstava za te investicije će ,u narednom periodu, biti. Srbiji treba najmanje 15 milijardi evra za rešavanje problema otpadnih voda. Novca koga mi naravno nemao ali koji se može pribaviti, korišćenjem osmišnjenih strategija finansiranja a  tu pre svega, iako levičar po ubeđenju, mislim na javno-privatna partnerstva ali tako da resursi, pa i resursi komunalnog otpada ostaju pod ,isključivo, našom kontrolom.“

Učesnici 41. Međunarodne konferencije „Vodovod i kanalizacija `20“ bili su u prilici da ,danas, u uvodnom delu čuju još  dva izuzetno inspirativan i nadahnuta obraćanja od  strane dvojice eminentnih stručnjaka iz različitih oblasti.

Najpre je Ratko Ristić dekan Šumarskog fakuteta u Beogradu u svom predavanju naslovljnom „Male hidroelektrane derivacionog tipa- Beznačajna energetska korist i nemerljiva ekološka šteta“ podsetio prisutne stručnjake na nerazumno ponašanje  državnih organa i delova struke, koji su u svom postupanju prilikom davanja određenih dozvola i stručnih mišljena često, u preriodu od 2011 do danas, nastupali kao eksponeti povlašćenih investitora a ne zaštitnici javnog dobra i opšteg interesa.

Virusolog i viši naučni savetnik iz Veterinarskog instituta u Kraljevu Milanko Šekler, je govoreći o „Vodovod i kanalizacija u okruženju virusa COVID -19“ uspeo da na vrlo efektan način objasni osnovne karakteristike  i mehanizme ponašanja virusa  SARS-CoV-2 koji u određenim situacijama, izaziva teške akutne respiratorne probleme kod ljudi.

Vredi istaći da je Šekler  gotovo apsolutno isključio mogućnosti širenja ovog virusa pijaćom i otpadnim vodama.

Skup u Kraljevu se nastavlja i sutra a njegov organizator ,uz podršku  Ministarstva prosvete, nauke i tehloškog razvoja Republike Srbije,  je Saveza inženjera i tehničara Srbije,dok je domaćin JKP „Vodovod“ iz Kraljeva, čiji je v.d.direktor Saša Protić, danas uputio poziv učesnicma Međunarodne konferencije da obiđu  izvorišta pijaće vode i postrojenja za tretman otpadnih voda  kraljevačkog vodovoda .