Srbija na 90. u svetu prema stepenu slobode medija, pad za 14 mesta

Stepen slobode medija treću godinu zaredom najviši je u Norveškoj, dok se Švedska „popela“ za dva mesta i sad je druga, a Holandija, u kojoj su dva novinara koji su se bavili temom kriminala živeli pod stalnom policijskom pratnjom, je pala na četvrto mesto.

Na poslednjem, 180. mestu, nalazi se Turkmenistan, na 179. mestu Severna Koreja, za jedno mesto više Eritreja, a potom Kina.

Srbija je u ovom pogledu nastavila trend nazadovanja – 2017. godine se nalazila na 66, a godinu ranije na 59. mestu.

Najbolje rangirana Srbija je bila 2014. godine, kada se na lestvici od 180 zemalja nalazila na 54. mestu i od tada je svake godine padala, izuzev 2016. godine, kada se popela za osam mesta.

U izveštaju se navodi da bavljenje novinarstvom u Srbiji tokom pet godina vlasti predsednika Aleksandra Vučića nije bezbedno niti podržano od strane države.

Broj napada na novinare raste, uključujući pretnje smrću, ali zapaljiva retorika kojom su ciljani novinari sve više dolazi i od strane državnih funkcionera.

Kako je navedeno u izveštaju, četiri najveće televizije u Srbiji, uključujući i RTS, gleda oko dve trećine gledalaca (62 odsto).

Ovakav trend primećen je i u štampanim medijima, gde četiri medijske kuće (Ringier Axel Springer Media AG, Adria Media Group, Insajder Tim i Kompanija Novosti) „drže“ 63 odsto čitalačke publike.

Takođe, više od polovine slušaoca radija (51 odsto) prati četiri „lidera“ – S Media Team, Maxim Media Group, stanice RTS-a i Antena Group.

Sve ovo, navedeno je u izveštaju, predstavlja visok rizik za pluralizam medija.

Mnogi mediji, od registrovanih 1.600, rade pod velikim finansijskim pritiskom, a kao posledica lošeg regulatornog okvira, tačan broj medija je nepoznat.

Javni servisi RTS i RTV najvećim delom „žive“ od sredstava iz državnog budžeta, dok je njihov ukupan prihod od oglašavanja za 2016. godinu, prema podacima Nilsena, iznosio 174 miliona evra.

Prema navodima Reportera bez granica, u srpskim medijima još uvek je prisutan visok stepen uticaja države, a ona se sprovodi kako kroz vlasništvo, tako i kroz različite modele javnog finansiranja.

Finansiranje medija od strane države uglavnom se sprovodi na netransparentan način, bez jasnih i merljivih kriterijuma, a najčešće u korist provladinih medija.

Srbija peta u regionu po slobodi medija

Prema indeksu Reportera bez granica za 2019, u regionu je Srbija na petom mestu, iza Slovenije, BiH, Hrvatske i Kosova, a ispred Makedonije i Crne Gore.

Slovenija je prema indeksu RSF na 34. mestu. Tokom 2018. u toj zemlji je vladala klima sve veće napetosti prema novinarima: pretnje i fizički napadi su u porastu, navodi medjunarodna nevladina organizacija.

BiH, gde RSF navodi da okruženje nije povoljno za slobodu medija uz polarizovanu političku klimu, verbalne napade i nacionalističku retoriku, nalazi se na 63. mestu.

U Hrvatskoj, novinari koji istražuju korupciju, organizovani kriminal i ratne zločine, često su žrtve kampanja uznemiravanja, navodi RSF, koji je prema indeksu slobode medija Hrvatsku svrstao na 64. mesto.

„Uplitanje vlade u upravljanje javnim servisom HRT i dalje predstavlja stvarni problem i prepreku nezavisnosti medija u Hrvatskoj“, ocenjuje RSF.

Za Kosovo RSF navodi da je „talac sopstvene nestabilnosti“ i svrstava ga na 75. mesto.

Severna Makedonija je 95. Iako se situacija stabilizovala 2018, nova vlada još nije promenila zakon o audiovizuelnim medijima, suprotno obećanjima koje je dala po dolasku na vlast 2017, navodi se u izveštaju.

U Crnoj Gori, koja je na 104. mestu po indeksu RSF-a, „kao i prethodnih godina, zvaničnicu su nastavili da maltretiraju i ugrožavaju novinare“ i „vlasti nastavljaju da vrše pritisak na uredjivačku politiku javnog servisa RTCG“.

U svetu je u samo 24 odsto od 180 zemalja i teritorija u kojima se pratila sloboda medija situacija „dobra“ ili „prilično dobra“, navodi RSF, dodajući da je prethodne godine taj procenat iznosio 26.

„Neprijateljstvo prema novinarima, čak i mržnja koju u mnogim zemljama prenose politički lideri, na kraju je dovela do ozbiljnijih i češćih napada“, navodi RSF.