Srbija pred rizikom od bacanja vakcina

Takođe, ako se ugovori sa proizvođačima, sa kojima je po izjavama zvaničnika dogovoreno 11 miliona doza, budu poštovali, količina neupotrebljenih vakcina samo će se povećati, u situaciji kada je broj onih koji žele da se vakcinišu nedeljama unazad izuzetno mali.

Sagovornici Danasa zato upozoravaju da je u narednom periodu potrebno mnogo bolje planiranje daljeg toga vakcinacije. Prema podacima koje je CINS dobio od Instituta Batut, u ovom trenutku država raspolaže sa oko 800.000 doza neiskorišćenih Sinofarm vakcina, oko 600.000 neupotrebljenih doza Fajzer-Biontek cepiva, oko 150.000 sputnjik V, i oko 100.000 AstraZeneka vakcine.

Pri tome je rok upotrebe za Fajzer-Biontek vakcinu, AstraZeneku i sputnjik V šest meseci, što su podaci koji se mogu naći ili na sajtovima proizvođača ili regulatornih tela u državama gde se ove vakcine koriste. Za Sinofarm je rok upotrebe od trenutka proizvodnje 24 meseca, što je informacija koju je preneo Fajnenšel tajms u junu.

Za koji broj vakcina ističe rok u naredna dva do tri meseca, pitanje je na koje dnevni list Danas juče nije dobio odgovor od Vlade Srbije i Instituta Batut.

Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović ističe da mi ni ne znamo u kom trenutku su vakcine dopremljene u Srbiju – odmah nakon proizvodnje ili nekoliko nedelja od kada su proizvedene, što bitno skraćuje inače kratak rok za upotrebu u našoj zemlji. On podseća i na april ove godine kada su pozvani građani iz regiona da prime AstraZeneku u Srbiji, jer je ovom cepivu isticao rok kroz par dana.

Kako kaže, ako budemo u situaciji da određenim vakcinama istekne rok trajanja, one se moraju uništiti po posebnim procedurama kao medicinski otpad, što je proces koji takođe košta.

– Činjenica da postoji toliko neiskorišćenih vakcina pokazuje da nismo dobro procenili ni koliko je građana spremno da primi vakcinu a nismo ni uradili dovoljno da one koji se dvoume ubedimo da se vakcinišu, navodi prof. dr Radovanović. On stoga ističe da je u narednom periodu potrebno mnogo bolje planiranje.

– Moramo znati i koliko je još ljudi spremno da se vakciniše, kao i koliko bi građana trebalo i želelo da primi treću dozu. Činjenica je, na primer da 22 odsto onih koji su primili Sinofarm vakcinu nisu razvili antitela. Taj procenat je i veći među najstarijim osobama. Takođe, kod Sinofarm vakcine antitela se kasnije javljaju ali i kraća traju, tako da osobe koje su dobile Sinofarm u januaru sada već treba da budu dodatno zaštićene, dodaje Radovanović.

Da je u narednom periodu potrebno pažljivo isplanirati dinamiku vakcinacije slaže se i konsultant za javno zdravlje doktor Dragoslav Popović.

– Veoma je važno da prvo ubrzamo vakcinaciju sa prve dve doze, potom da donesemo jasnu odluku kome će se davati treća doza i da se jasno odredimo prema dosadašnjoj praksi vakcinacije stranih državljana u Srbiji, ističe dr Popović. Upitan kako smo došli u situaciju da trenutno imamo preko 1,6 miliona neiskorišćenih vakcina, što nije inače slučaj samo u Srbiji, sagovornik Danasa kaže da je tome doprinelo nekoliko razloga.

– Nepredvidivost tržišta na samom početku dovela je do toga da jedan deo zemalja ugovori više doza nego što je bilo potrebno. Vakcine su potom stizale određenom dinamikom, ali se dešavalo da se isporuke ne poklapaju sa potrebama, nastajale su rupe u snabdevanju, zbog čega su sklapani novi ugovori, i vakcine su se gomilale, objašnjava dr Popović.

Kao poseban problem on ističe i činjenicu da je najveći broj proizvođača sklapao ugovore koji su uključivali klauzulu da se vakcine ne mogu donirati niti preprodavati.

– Proizvođači su ovo tražili jer u slučaju ustupanja vakcina drugoj zemlji oni ne mogu da garantuju njihovu ispravnost, pošto nisu nadzirali proces čuvanja i transporta. Mi smo videli i jednu ogromnu netransparentnost u ugovorima između proizvođača i pojedinih zemalja. I dok je na početku to moglo da se donekle razume, sada kada se tržište stabilizovalo tajnost ugovora je neopravdana. A neophodno je da javnost vidi ugovore da bi se stekla jasna slika kako će dalje teći vakcinacija pogotovu u zemljama kojima vakcine i dalje nisu dovoljno dostupne – navodi dr Popović.

Prema podacima koje je preneo CINS, pored 1,65 miliona neiskorišćenih doza, utrošeno je oko 5,4 miliona vakcina u Srbiji, ne računajući one koje su donirane. Premijerka Srbije Ana Brnabić početkom godine rekla je da Srbija ima ugovor za 11 miliona vakcine. Ona je prekjuče kazala i da Srbija više neće nabavljati vakcina, jer ih ima dovoljno.

Neophodna treća doza

Govoreći o trećoj dozi prof. dr Zoran Radovanović kaže da iako je tačno da vakcinacija sa prve dve doze treba da bude prioritet, mora se razmišljati i o onima koji su nakon vakcinacije sa prve dve doze ostali nezaštićeni. On dodaje i da postojeća saznanja i iskustva drugih država govore u prilog činjenici da je upotreba treće doze, pogotovu kod onih koji su kao prve dve primili Sinofarm, opravdana i bezbedna.