Srbija u grupi država s najvećim padom demokratije

„U Srbiji je propadao izborni integritet uporedo sa pogoršanjem akademskih, građanskih i sloboda medija, što je između ostalog doprinelo povratku u autoritarnost 2013. godine. Kvalitet izbora se od tada pogoršava, a prošle godine dodatno, kada su mnoge opozicione stranke bojkotovale parlamentarne izbore“, navodi se u izveštaju.

Kako se dalje ukazuje, Srbija se nalazi u kategoriji država u kojima demokratija nije napredovala u prethodnih deset godina. Takođe, klasifikovana je u kategoriju izbornog autoritarizma. Dodaje se da je prošla „godina zaključavanja“ zamenila 2019. kao „godinu protesta“.

Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka i odbornik Građanskog demokratskog foruma u Skupštini Grada, ističe za Danas da je mnogo uzroka zbog kojih je Srbija u demokratskom padu.

– To jeste i zbog toga što imamo autoritativnu vlast koja je metastazirala u sve pore ovog društva i koja je prodrla u sve institucije. Čak ni elementarne aspekte demokratije, poput procedura, ne dopušta kao pluralizam mišljenja. Nažalost, imam utisak da među onima koji su toga svesni, političkim akterima i građanima, nema dovoljno volje da se to promeni, jer ti pogubni oblici ponašanja, bojkota institucija i izbora neće moći da dovedu do promene, jer se demokratija, pre svega, dešava upravo u institucijama – ukazuje Veljanovski.

Podsetimo, međunarodne organizacije sve više ukazuju na pad demokratije u Srbiji. Tako je nedavno Fridom haus objavio u svom izveštaju da se Srbija i dalje nalazi u grupi „delimično slobodnih“ zemalja, da je u odnosu na prošlu godinu izgubila dva boda u oblasti političkih prava i građanskih sloboda, kao i da su vlasti u Srbiji na pandemiju korona virusa odgovorile netransparentno.

O migrantima i pandemiji

U najnovijem izveštaju o stanju demokratije švedskog V-Dem Instituta „Autokratija postaje viralna“, između ostalog, navodi se i to da je u Srbiji primećeno da je Vlada Srbije uvodila prekomerna ograničenja za kretanje migranata u izbegličkim kampovima. Navodi se i to da se većina demokratija ponaša odgovorno tokom pandemije koronavirusa, dok je situacija gora u autokratijama, gde su bila velika ili umerena kršenja demokratskih normi kao deo odgovora na pandemiju.