Srbija u pet zemalja koje najbrže klize u autokratiju

Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma, smatra da je autoritarni odnos srpskog društva prema jednoj stranci i neprikosnovenom lideru prilično ukorenjen.

– Dokaza za to imamo puno ako pogledamo sto godina unazad. Jedini period kada je neka srpska vlada pokušala da preoblikuje takav društveni odnos je bila Đinđićeva u trajanju od samo dve godine. Srbija je teško opterećena svojom neposrednom ratnom prošlošću koju je trebalo odmah iskreno sagledati, razorenom ekonomijom, koja se morala hitno sanirati i paralelno sa tim graditi moderno pluralno društvo oslonjeno na EU integracije. Đinđićeva Vlada je to vrlo uspešno počela da radi, nažalost samo do njegovog atentata. Rekao bih da je zbog toga i ubijen – ističe Vuletić za Danas.

On dodaje da je Srbija nakon toga imala dve vlade Vojislav Koštunica/Boris Tadić koje su tiho odustale od Đinđićeve politike i uglavnom vladale populistički, “stvarajući na taj način preduslove da je normalno da putem izbora 2012. godine na vlast dođu pravi stari autoritarci Tomislav Nikolić/Aleksandar Vučić, koji vuku svoje tradicije preko Vojislava Šešelja do Nikole Pašića”.

– Žalosno je i tužno ovo sve konstatovati ali pored toga što se moramo složiti sa izveštajem švedskog instituta, moramo i pronaći snage u društvu i što pre se vratiti politici iz 2001/2002 godine – naglašava Vuletić.

U izveštaju instituta iz Geteborga, koji se bavi analizom varijacija demokratije, ukazuje se da su zemlje koje klize ka autokratiji brojnije od naprednih zemalja, kao i da u poslednjih deset godina nijedna zemlja u Severnoj Americi i Zapadnoj i Istočnoj Evropi nije napredovala u demokratiji.

Dodaje se da su Mađarska, Poljska i Srbija nastavile pad posle stalnih napada na pravosuđe i ograničenja medija i civilnog društva.

U izveštaju se navodi da je u Srbiji zabeležen pad izbornog integriteta, uporedo sa pogoršanjem akademskih sloboda, građanskog društva i slobode medija, što je sve doprinelo njenom klizenju u autoritarizam od 2013. godine.

“Od tada se pogoršava kvalitet izbora, da bi se dodatno pogoršao u 2020, kada su mnoge opozicione partije bojkotovale parlamentarne izbore, održane u sred pandemije”, ističe se u izveštaju švedskog instituta V Dem.

U izveštaju se navodi da je autokratizacija Mađarske i dalje upadljiva, a da je Poljska preuzela prvo mesto sa dramatična 34 procentna poena pada u Indeksu liberalne demokratije (LDI), što se u najvećoj meri desilo posle 2015.

Turska je i dalje u vrhu po padu demokratije, a tik iza nje su Brazil i Srbija.

Srbija je u 2020. u odnosu na 2010. zabeležila pad od 27 procentnih poena.

Kako se dodaje u izveštaju, 2010. je Srbija bila klasifikovana kao izborna demokratija, u a 2020. kao izborna autokratija.

Kada se radi o stepenu demokratskih sloboda, Srbija se od 179 zemalja nalazi na 119. mestu, u rangu Haitija, Pakistana, Jordana i Hongkonga.

U regionu Srbija je najgora.

Slovenija je na 40. mestu, Hrvatska na 44, Kosovo na 78, Albanija na 85, Crna Gora na 94, a BiH na 96. mestu.

Švedski institut V Dem opisuje na koji način dolazi do degradacije demokratije, navodeći da se prvi na udaru nađu mediji, akademske slobode i civilno društvo.

Uporedo s tim, vlada često podstiče polarizaciju u društvu zvaničnim kampanjama dezinformisanja, pritiskom na društvene medije i etiketiranjem političkih neistomišljenika. Tek posle ovih parametara, dolaze zvanične institucije poput kvaliteta izbornog procesa.

“Osam od 10 najvećih autokratija u poslednjih deset godina sledili su ovaj šablon, mada su Benin i Srbija pokazale više varijacija“, ukazuje se u izveštaju V Dem instituta.