Šta bi bilo kad bi bilo?

… jer su, kao što ustvrdi, u ime vrhovnog propagandnog stožera jedine istine novoizabranog predsednika Republike, aktuelnog predsednika Vlade, predsednika najjače vladajuće stranke, glavnog koordinatora svih službi bezbednosti i, uskoro, i formalnog vrhovnog komandanta – dakle, „deliveri junita“ našega Kancelara – građani, mnogo pre početka kampanje, glasno i jasno rekli „ne“: jednom ubici, jednom saučesniku u ubistvu i supružniku liderke beogradskog narko-klana, jednom špijunu CIA, jednom šefu stečajne, jednom vođi Milove kriminalne mafije i tome slično.

E, sad, da je, kao što nije, novoizabrana Njegova ekselencija i vršeći Kancelar, uradio ono što je Arčibald Rajs, na Solunskom frontu, predložio princu regentu Aleksandru – da se, u slučaju „Crna ruka“ izdigne iznad situacije, da pozove okrivljene i održi im sledeći vaspitni govor: „Pripadali ste tajnom udruženju koje se bavilo politikom i htelo je da nametne svoje stavove narodu. Vi znate da je to protivno zakonu i da se vi, vojnici, ne smete baviti politikom. Morali biste da budete kažnjeni, ali smo u strašnim borbama. Pored toga, znam da vi volite otadžbinu. U ovom tragičnom trenutku po našu zemlju, ja neću da sami osuđujemo pripadnike vojske na kojoj počiva sva naša nada. Želimo da zaboravimo vašu grešku, ali vi idete na prvu liniju. Hrabro se borite za ovu zemlju koja vam oprašta, a ako treba, žrtvujte se za nju.“ Čak je i Aleksandar Ujedinitelj bio, navodno, tvrdi to sam Rajs, voljan da tako postupi i „oprosti“, ali su ga političari ubedili da tajnorukaši treba da budu prepušteni „pravdi“.

E, sad… Ali, nije…

E, pa pokušajte sada da zamislite izborne rezultate proteklih izbora da na njima – na strani predsedničkog kandidata onih desetak stranaka čija puna imena i prezimena zauzimaju više od polovine imena rezedo glasačkog listića – u predsedničkoj kampanji tog kandidata liste „Brže, bolje, jače, dalje, šire, dublje i tome slično“ nisu najdirektnije, kao tzv. najmoćniji predvodnici javnog mišljenja i najvažniji opinion mejkeri nisu učestvovali: kancelarka Nemačke, predsednik Rusije, predsednik Srpske, telegram s odloženim dejstvom novog američkog predsednika, kurir u liku još važećeg predsednika Srbije sa Si Đinpingovim vetrom u jedra pravo iz Pekinga. I, naravno, Džej – pardon, da lavovski deo kampanje za predsedničkog kandidata Vučića nije, na svojim prejakim plećima, izneo aktuelni premijer Srbije Vučić, tj. Vučićev alter ego… E, sad… Ali, jesu, svi su učestvovali!

E, sad, posle bitke svi su opozicioni kandidati – generali. Sad shvataju i pogubnost te fatalističke samoobmanjujuće teze kako će izlaznost da poveća, kao, jelte, direktan doprinos da se neko iz opozicije domogne drugog kruga, gospodin „Ljubi čika“?! I šta bi: Izlaznost ne da se ne poveća, nego još i pade tri odsto u odnosu na prošlogodišnje izbore, a tih devet odsto je Beli, više je nego očigledno, zahvatio ne iz Vučićevog, nego upravo iz opozicionog rezervoara glasova.

Pisah o tome na ovom mestu pre dve nedelje u tekstu „Ljubi čika AV Belog svog“. I spasih dušu svoju…