Kapaciteti postojećih kovid bolnica neće biti dovoljni da zbrinu sve obolele i vrlo je izvesno da ćemo ponovo imati opterećenje ne-kovid sistema.
Već sledeće nedelje biće dve, možda tri hiljade zaraženih dnevno. Ako nemate nikakvo poštovanje mera, i ako nema nikakvih koraka da se nešto preduzme, ne možemo očekivati ništa drugačije – kaže u razgovoru za Danas prof. dr Radmilo Janković, anesteziolog i koordinator kovid bolnica na jugu Srbije.
Sa doktorom Jankovićem razgovarali smo o trenutnom stanju u kovid bolnicama, kliničkoj slici zaraženih i trećoj dozi vakcine protiv kovida 19.
*Da li se procenat zaraženih koji u ovom talasu završavaju u bolnicama razlikuje u odnosnu na prethodne talase?
To je teško reći pošto mi nemamo pravu sliku broja zaraženih. Verujem da je stvarni broj dosta veći jer dobar deo zaraženih su mladi, koji se i ne javljaju u kovid ambulante i ne testiraju se. U ranijim talasima je između 10 i 15 odsto zaraženih bilo hospitalizovano. Moguće je da je taj procenat sada manji, jer se mahom mlađi razboljevaju a kod njih se ređe razvija teži oblik bolesti koji zahteva hospitalizaciju. Međutim, iako ređe ozbiljno obolevaju, to ne znači da ne završavaju u bolnicama, na respiratorima. Nama je dosta mladih nažalost preminulo.
*Govorilo se da iako je delta soj, koji je trenutno dominantan u Srbiji, zarazniji postoje indicije da daje blažu kliničku sliku?
Ja nemam kontakt sa pacijentima koji se javljaju u kovid ambulante. Moguće je da ovaj delta soj daje drugačije simptome na početku, te da nema više karakterističnog gubitka čula ukusa i mirisa. Međutim, među pacijentima koji stignu do bolnice nema nikakve razlike sada i ranije. Iste su teške kliničke slike. Ljudi umiru u istim mukama. Dolaze trenuci u kojima lekari ne mogu više ništa da urade. Ne verujem da je ovaj soj išta manje opasan od prethodnih. Taj zaključak o blažoj kliničkoj slici verovatno je proizašao iz činjenica da se u ovom talasu uglavnom zaražavaju mlađi koji od početka pandemije ređe teško obolevaju.
*Hoće li postojeće kovid bolnice biti dovoljne da zbrinu obolele ili će opet delovi zdravstvenih ustanova morati da prelaze u kovid režim?
Mi trenutno imamo oko 30 prijema dnevno u kovid bolnici u Kruševcu. Bolnica u Kruševcu i Batajnici imaju kapacitet od oko 1.500 mesta, trenutno smo negde na polovini. Bolnica u Novom Sadu, u kojoj će biti 500 mesta, trebalo bi da bude otvorena za desetak dana. I pored toga, ne verujem da će ovi kapaciteti biti dovoljni. Najviše pacijenta u Kruševac nam stiže iz Rasinskog okruga, Vranja, Preševa, Bujanovca. Iz Niša manje, i to je verovatno uticaj vakcinacije pošto je među pomenutim gradovima u Nišu najviše vakcinisanih.
*Ko su pacijenti koji su trenutno u bolnicama?
Među onima koji nisu vakcinisani a hospitalizovani su, imamo sve starosne kategorije. Međutim, među onima koji su vakcinisani a nalaze se u bolnici, u velikom broju slučajeva radi se o starijim osobama preko 60 godina, sa hroničnim bolestima, koje su primile dve doze Sinofarm vakcine. Ovo se odnosi na kovid bolnicu u Kruševcu, a verujem da je slična situacija i u Batajnici. Među hospitalizovanima u Kruševcu imamo jednu osobu koja je primila Fajzer i jednu koja je primila Sputnjik vakcinu. Ove podatke treba sagledati naravno i u kontekstu činjenice da je u Srbiji dato najviše Sinofarm vakcine, pa da se stoga i može očekivati da najveći broj hospitalizovanih a vakcinisanih budu oni koju su dobili ovu vakcinu. Međutim, i pored toga jasno je da kombinacija starosti, hroničnih bolesti i Sinofarm vakcina traži dodatnu zaštitu.
*Potrebna je dakle treća doza starijima?
Treća doza, da, i ja bih rekao pre svega Fajzer vakcine. Jer ako nakon prve dve doze Sinofarma nije došlo do stvaranja odgovarajuće zaštite, zašto bi kod treće doze bilo drugačije. Mi smo na početku imali studije iz Bahreina, Ujedinjenih Arapskih Emirata, koje se pokazivala da antitela po primanju ove vakcine počinju da padaju posle 90 dana. Nisam video da su rađene studije nakon ovog perioda. Ovde treba naglasiti da se ne radi o ljudima koji su išli na žurke i splavove pa se zarazili, ovo su starije osobe koje su zarazili drugi. I oni moraju da se zaštite što pre, mislim da je to najkorisnija informacija koja može da se prenese.
Antivakseri nisu brojni kako se čini
Govoreći o osobama koje šire dezinformacije o vakcinama dr Radmilo Janković kaže da su „antivakserske grupe organizovane i uporne“.
– Ako samo pogledate komentare ispod tekstova na sajtovima medija, stiče se utisak da su i brojniji. Ali to je utisak jer se oni jače čuju pošto su glasniji. Više puta sam apelovao na mediji da obrate pažnju na to kakve komentare dozvoljavaju ispod svojih tekstova. Ovako se stvara atmosfera u kojoj oni koji govore o korisnosti vakcina bivaju vređani na najgori mogući način a antivakseri promovišu svoje stavove kao da su ispravni – upozorava doktor Janković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.